Према одредбама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011), државни празник Републике Србије је Дан примирја у Првом светском рату, који се празнује 11. новембра, што је ове године понедељак. Тог дана не раде државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга, а запослени остварују право на одсуство са рада и право на накнаду зараде или увећање зараде за рад на дан празника, као и нека друга права.
Право на одсуство са рада и право на накнаду зараде
У складу са чланом 114. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење – даље: Закон), запослени има право на накнаду зараде у случајевима одсуства са рада у дане празника који су нерадни дани, при чему се висина те накнаде утврђује на следећи начин:
1) основица за накнаду зараде је просечна зарада запосленог у претходних 12 месеци, исплаћена у складу са општим актом и уговором о раду;
2) износ накнаде зараде утврђује се тако што се израчуната основица за накнаду множи са процентом 100.
Изузетно, запослени који ради у сменском распореду радног времена, па му је понедељак 11. новембар дан недељног одмора, на тај понедељак одсуствује са посла по основу недељног одмора, без права на накнаду зараде.
Накнада зараде за један дан одсуства на дан празника у новембру 2019. године утврђује се на основу просечне зараде запосленог за претходних 12 месеци, дакле за период новембар 2018 – октобар 2019. године. У основицу за обрачун накнаде зараде улазе сва примања која, у смислу члана 105. став 3. Закона, чине зараду, а то су:
– исплаћена зарада по сату за ефективне сате рада у претходних 12 месеци и део зараде по основу радног учинка (стимулација);
– увећана зарада исплаћена у претходних 12 месеци по основу рада на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, минулог рада и других увећања прописаних општим актом послодавца;
– друга примања која имају карактер зараде, која су у претходних 12 месеци исплаћена (теренски додатак, додатак за одвојени живот и друга давања запосленима која имају карактер зараде).
Уз евидентирање наведених исплата са карактером зараде, приликом обрачуна просечне зараде по сату у претходних 12 месеци послодавци паралелно морају да утврде укупно остварене ефективне сате рада, а то су сати по основу редовног рада, прековременог рада, рада на дан празника и др. При томе, исплаћена накнада зараде (за време боловања, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.), као и сати одсуствовања за које је исплаћена накнада – не улазе у основицу.
Према томе, просечна зарада, као основ за обрачун накнаде зараде за дане празника, утврђује се тако што се сабере укупно исплаћени износ зарада за часове рада у претходних 12 месеци, па се добијени збир подели са збиром остварених ефективних сати рада у претходних 12 месеци.
У посебном случају, ако запослени није у претходних 12 месеци имао зараду (боловање, породиљско) или није уопште радио у тих 12 месеци (новозапослени радници који одсуствују са рада у првом месецу рада), накнада зараде за 11. новембар обрачунава се на основицу коју чини уговорена основна зарада коју би запослени примио да је радио, увећана за минули рад.
У другом посебном случају, ако је запослени био на послу у последњих 12 месеци, али му није исплаћивана зарада за један или више месеци у том периоду због поремећаја у пословању, елементи за накнаду зараде запосленом могу да се нађу у његовим месечним обрачунима зараде које је доставио послодавац. Наиме, према члану 121. Закона, послодавац је дужан да запосленом достави обрачун и за месец за који није извршио исплату зараде. Из тог обрачуна могу се видети елементи зараде и часови рада, па може да се израчуна основ за накнаду као у досадашњим примерима.
Право на накнаду плате запослених у јавном сектору
Запослени у јавном сектору за одсуство на дан празника 11. новембра остварују право на накнаду плате према следећем:
1) У јавним предузећима зараде запослених утврђују се Програмом пословања усвојеним од стране оснивача. Ова утврђена маса средстава за зараде у Програму треба да садржи и увећања зараде за рад у дане државних празника по месецима и по броју запослених који тај рад обављају, ако се такав рад у јавном предузећу планира, због потреба корисника услуга. Сам начин обрачуна накнаде зараде и увећане зараде за празнике за запослене у јавним предузећима исти је као што је претходно дато за привредна друштва, пошто се на запослене у јавним предузећима примењује Закон о раду.
2) Државни службеници и намештеници остварују накнаду плате у складу са Законом о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 63/2006 – испр., 115/2006 – испр., 101/2007, 99/2010, 108/2013 и 99/2014), који у члану 32. прописује да државни службеник и намештеник који није радио на дан празника, који је по закону нерадни дан, има право на накнаду плате у висини плате као да је радио.
3) Запослени у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе остварују накнаду плате на дан празника у складу са Законом о систему плата запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 16/2016, 108/2016 и 113/2017), који се на ове запослене примењује од 1. јула 2017. године. Сагласно члану 26. став 1. овог закона, запослени има право на накнаду плате у висини просечне плате у претходних 12 месеци за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан.
4) За остале буџетске кориснике – јавне службе и за запослене у организацијама обавезног социјалног осигурања, накнада плате за одсуствовање на дан празника који је нерадни дан утврђује се у складу са општим прописима о раду. То значи да се утврђује у складу са чланом 114. Закона, како је претходно и представљено. Изузетно, за запослене у организацијама обавезног социјално осигурања (Републички Фонд ПИО, Републички фонд за здравствено осигурање, Национална служба за запошљавање и Централни регистар обавезног социјалног осигурања) накнада плате исплаћује се у складу са Уредбом о накнадама и другим примањима запослених у организацијама обавезног социјалног осигурања.
Увећање зараде за рад на празник
Рад на празник и увећање зараде по том основу имаће они запослени који раде на 11. новембар, без обзира на то да ли то јесте или није њихов радни дан. Према члану 108. став 1. тачка 1) Закона, за часове рада на дан празника који је нерадни дан увећање зарада износи најмање 110%, а обрачунава се на основну зараду запосленог.
У посебном случају, када запослени коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет или шест радних дана мора да ради на дан празника, и то дуже од редовних 8 часова, проширује се листа његових примања. У оваквом случају, осим зараде, запослени прима и увећање зараде за рад на дан државног празника и увећање зараде за прековремени рад. Иста два увећања зараде примиће и запослени у сменском распореду рада ако је понедељак дан његовог недељног одмора, односно, ако је запослени радио у понедељак 11. новембра, на дан свог недељног одмора, на крају месеца имаће додатне сате рада, односно прековремени рад, због чега му, поред увећања зараде за рад на празник, следи и исплата увећања зараде за прековремени рад по стопи од најмање 26% на основну зараду за часове прековременог рада.
Остале напомене
У вези са предстојећим даном празника наведене су и следеће напомене:
1) Уколико у време коришћења годишњег одмора падне дан празника, годишњи одмор се продужава за дане празника.
2) Запосленом који се налази на боловању, породиљском одсуству или другим одсуствима припада накнада зараде утврђена за конкретно одсуство и за оне радне дане на које је током тог одсуства пао празник.
3) Када послодавац упути запосленог на службено путовање на дан празника који је по закону нерадни дан, запослени по том основу има право на:
– дневницу за службено путовање у висини утврђеној законом и општим актом послодавца, односно уговором о раду;
– зараду за тај дан у висини која је утврђена општим актом и уговором о раду за послове које запослени обавља – 100% зараде за тај дан;
– увећану зараду за рад на дан празника у висини од 110% основне зараде.
Према томе, ако послодавац упути на службено путовање запосленог на дан празника који је по закону нерадни дан, сматра се да је запослени радио на дан празника и по том основу не увећава му се дневница за службено путовање, већ му се исплаћује у износу утврђеном општим актом послодавца, а увећава се зарада за рад на дан празника за 110%, сходно члану 108. Закона. То значи да запосленом за службено путовање на дан празника, поред дневнице, припада и дневни износ зараде за тај дан од 210%.
4) Уколико се запослени налази на тзв. принудном плаћеном одсуству по члану 116. Закона, односно плаћеном одсуству, а у периоду његовог одсуства је дан празника, за тај дан запослени остварује накнаду зараде у висини од 100% просечне зараде у претходни 12 месеци, према члану 114. Закона, а не 60% према члану 113. Закона. Дакле, дани празника се не рачунају у дане ових одсустава (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 011-00-376/2018-02 од 25. 5. 2018. године). Практично, за дане празника продужавају се дани наведених плаћених одсустава.