ISSN 2406-1085

Ознака: vlasnik vozila

  • Осврт на измене и допуне важећих прописа којима се прописује обавеза власника, односно корисника возила да у року од 8 дана да тачне и потпуне податке о идентитету лица које је управљало возилом под претњом прекршајне казне

    Предмет ове анализе су измене и допуне одредбе члана 247. Закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гласник РС” бр. 23/2019), као и измене и допуне казнених одредби у одлукама града Београда: Одлука о изменама и допунама Одлуке о јавним паркиралиштима и Одлука о изменама и допунама Одлуке о комуналном реду, које су објављене у „Службеном листу Града Београда” бр. 26/2019 од 16. 5. 2019. године, а ступиле су на снагу 24. 5. 2019. године.

     

    Законом о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гласник РС”, бр. 23/2019 од 29. 3. 2019. године, ступио на снагу 30. 3. 2019. године) извршене су измене и допуне одредби члана 247. Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гласник РС”, бр. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 55/2014, 32/2013, 96/2015, 9/2016, 24/2018, 41/2018 и 87/2018 – даље: ЗОБС).

    Измењена је одредба става 1. члана 247. ЗОБС-а, која је пре измене гласила:

    Власник, односно корисник возила обавезан је да, на захтев полицијског службеника, да потпуне тачне податке о идентитету лица, на основу којих се на неспоран начин може утврдити да је то лице управљало возилом у одређено време”, а након става 3. додат је нови став 4, тако да пречишћени текст одредби члана 247. ЗОБС-а гласи:

    „Власник, односно корисник возила обавезан је да у року од осам дана да потпуне и тачне податке о идентитету лица коме је омогућено управљање возилом и доказ на основу којег се на неспоран начин може утврдити да је то лице управљало возилом у одређено време.

    Физичко лице, власник, односно корисник возила не сме дати возило на управљање лицу које је под дејством алкохола, односно психоактивних супстанци или је у толикој мери уморно, болесно или је у таквом психофизичком стању да није способно да безбедно управља возилом или нема возачку дозволу одговарајуће категорије.

    Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, власник, односно корисник возила неће одговарати уколико докаже неовлашћену употребу возила.

    Доказом из става 1. овог члана сматраће се писана изјава оверена од стране надлежног органа којом лице чије је податке дао власник, односно корисник возила, потврђује да је управљало возилом у одређено време.

    Смисао наведене измене и допуне члана 247. ЗОБС-а огледа се у прецизирању одредби овог члана које нису била довољно јасне. Наиме, досадашња пракса у примени наведеног члана показала је да постоје проблеми у процесуирању прекршиоца прописа јер велики број грађана доставља податке о идентитету лица која нису доступна и за која није могуће утврдити да ли постоје, односно да ли је адреса у иностранству тачна. На наведени начин, уз увођење обавезе да се пруже и одговарајући докази на основу којих на неспоран начин може да се утврди да је то лице управљало возилом у одређено време, очекује се да ће власник, односно корисник возила дати потпуне и тачне податке о лицу које је управљало возилом у време извршења прекршаја.

    Пре свега, прецизиран је рок од 8 (осам) дана у ком је власник, односно корисник возила обавезан да дâ потпуне и тачне податке о идентитету лица које је управљало возилом, али то још увек није довољно за утврђивања идентитета лица које је управљало возилом, већ мора да се приложи и доказ, а то је писана изјава лица чије је податке дао власник, односно корисник возила, којом се потврђује да је управљало возилом у одређено време, при чему иста мора бити оверена од стране надлежног органа, односно јавног бележника.

    Прекршајне казне за поступање супротно одредбама из члана 247. став 1. ЗОБС-а (недостављање података о идентитету лица коме је омогућено управљање возилом са доказом) прописане су одредбама следећих чланова:

    – Чл. 326. став 1. тачка 60) прописано је следеће: Новчаном казном у износу од 60.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај правно лице које поступи супротно одредбама члана 247. став 1. овог закона. Ставом 2. истог члана прописано је: За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 6.000 до 50.000 динара одговорно лице у правном лицу. Ставом 3. истог члана прописано је: За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 6.000 до 50.000 динара одговорно лице у државном органу, односно органу јединице локалне самоуправе.

    – Чл. 328. став 1. тачка 33) прописано је следеће: Новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник који поступи супротно одредбама члана 247. ст. 1.

    – Чл. 330. став 1. тачка 23) прописано је следеће: Казном затвора од најмање 15 дана или новчаном казном од 100.000 динара до 120.000 динара казниће се за прекршај возач или лице које поступи супротно члану 247. ст. 1.

    Полазећи од цитиране одредбе чл. 330. став 1. тачка 23), за прекршај одговара возач или лице које поступи супротно члану 247. ст. 1. ЗОБС-а.

     

    Посебне одредбе о одговорности за прекршаје

     

    Треба имати у виду да је чланом 316. став 1. ЗОБС-а, који се налази у поглављу „Посебне одредбе о одговорности за прекршаје”, прописано да, уколико је моторно односно прикључно возило предмет уговора о финансијском лизингу, закупу, односно пословно-техничкој сарадњи, а тај податак је уписан у саобраћајну дозволу, одредбе о прекршајној одговорности власника возила, предвиђене овим законом, сходно се примењују на лице које користи возило по наведеним основима, док је ставом 2. истог члана прописано да, уколико податак о коришћењу финансијског лизинга, закупа, односно пословно-техничкој сарадњи није уписан у саобраћајну дозволу у за то предвиђеним случајевима у складу са одредбама овог закона, одговара физичко, односно правно лице које је уписано у саобраћајну дозволу као власник, односно као корисник возила.

     

    • Одлуком о изменама и допунама Одлуке о јавним паркиралиштима Града Београда („Сл. лист Града Београда”, бр. 26/2019 од 16. 5. 2019. године, ступила на снагу 24. 5. 2019. године), извршене су измене и допуне члана 19. Одлуке о јавним паркиралиштима („Сл. лист Града Београда”, бр. 12/10 – пречишћен текст, 37/11, 42/11 – исправка, 11/14, 30/14, 34/14, 89/14, 96/16, 36/17 и 118/18), тако што се након става 1, који остаје непромењен, додају став 2. и 3, тако да након допуне пречишћени текст одредбе члана 19. гласи: На јавним паркиралиштима забрањено је:

    а) паркирање возила супротно саобраћајном знаку, хоризонталној и вертикалној сигнализацији,

    б) паркирање возила које није регистровано, односно чијој регистрационој налепници је истекао рок важења и паркирање возила на којима регистарске таблице односно регистрационе налепнице нису постављене на прописан начин,

    в) остављање неисправног или хаварисаног возила, односно прикључног возила без сопственог погона,

    г) заузимање паркинг места путем ограђивања или на други начин ометање паркирања других возила.

    Уколико забрањену радњу из става 1. т. а)–в) овог члана није извршио власник, односно корисник возила, обавезан је да у року од осам дана да потпуне и тачне податке о идентитету возача и доказ на основу којег на неспоран начин може да се утврди да је то лице управљало возилом у одређено време.

    Доказом из става 2. овог члана сматраће се и писана изјава оверена од стране надлежног органа, којом возач, чије је податке дао власник, односно корисник возила, потврђује да је управљао возилом у одређено време.

    Наведена измена и допуна одредбе члана 19. Одлуке о јавним паркиралиштима врши се да би се прописало да је власник, односно корисник возила обавезан да, уколико није учинио забрањену радњу из става 1. тачке а)–в), која повлачи прекршајну одговорност, достави тачне и потпуне податке о идентитету возача, као и доказ на основу којег на неспоран начин може да се утврди да је то лице управљало возилом у одређено време.

    Власник, односно корисник возила дужан је да у прописаном року од 8 дана достави податке о идентитету возача комуналној инспекцији или комуналној полицији, као надлежном ограну Града Београда овлашћеном за вршење надзора над применом Одлуке, односно за контролу примене Одлуке о јавним паркиралиштима, као и за издавање прекршајног налога. Надлежна комунална инспекција, односно комунална полиција може да изда прекршајни налог за прекршај, односно за поступање супротно забранама из члана 19. ставови 1. и 2. Одлуке, сходно овлашћењима утврђеним Одлуком о јавним паркиралиштима.

    Корисником јавног паркиралишта, у смислу одредаба Одлуке о јавним паркиралиштима (члан 9. став 2), сматра се возач или власник возила, ако возач није идентификован. Уколико је возач затечен на јавном паркиралишту, сматра се да је идентификован и у том случају непосредно му се уручује прекршајни налог. Уколико возач није затечен на лицу места, комунални инспектор на возилу оставља записник којим се констатује да је возило затечено у прекршају, као и која је правна квалификација прекршаја, док комунални полицајац на возилу оставља обавештење да је возило затечено у прекршају и која је правна квалификација прекршаја.

    Фактички, само у ситуацији када возач није идентификован, односно није затечен на лицу места, у року од 8 (осам) дана од дана сачињавања записника, односно остављања обавештења власник, односно корисник возила биће обавезан да дâ потпуне и тачне податке о идентитету лица које је управљало возилом, што још увек није довољно за утврђивања идентитета лица које је управљало возилом, већ мора да се приложи и доказ, а то је писана изјава лица чије је податке дао власник, односно корисник возила, којом се потврђује да је оно управљало возилом у одређено време, при чему иста мора да буде оверена од стране надлежног органа, односно јавног бележника.

     

    Прекршајне казне за поступање супротно одредбама из члана 19. став 2. Одлуке о јавним паркиралиштима (недостављање података о идентитету лица коме је омогућено управљање возилом са доказом) прописане су одредбама члана 23. Одлуке, које гласе:

    Новчаном казном од 50.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако поступа супротно одредбама члана 11в и члана 19. ове одлуке.

    За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 5.000 динара одговорно лице у правном лицу.

    За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 25.000 динара предузетник.

    За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 5.000 динара физичко лице.

    На основу наведеног може да се закључи да је висина запрећене новчане казне за прекршај недостављања података о идентитету лица које је управљало возилом из члана 19. став 3. Одлуке о јавним паркиралиштима једнака висини новчане казне за прекршај из члана 19. став 1. т. а)–в), с тим да, када је у питању физичко лице, она ће за све прекршаје остати у износу од 5000 динара, што важи и у случају недостављања података о идентитету лица које је управљало возилом (прекршај из члана 19. став 3. Одлуке о јавним паркиралиштима).

     

    • Одлуком о изменама и допунама Одлуке о комуналном реду Града Београда („Сл. лист Града Београда”, бр. 26/2019 од 16. 5. 2019. године, ступила на снагу 24. 5. 2019. године), између осталог, измењен је и члан 23. Одлуке о комуналном реду (бр. 10/11, 60/12, 51/14, 92/14, 2/15, 11/15, 61/15, 75/16, 19/17, 50/18, 92/18 и 118/18), тако да након измене гласи: У циљу заштите површина јавне намене и површина у јавном коришћењу забрањено је:
    1. кретање, заустављање или паркирање возила на јавној зеленој површини, зеленој површини око објекта јавне намене и зеленој површини у јавном коришћењу;
    2. ометање коришћења улице или другог општинског пута заустављањем, паркирањем или остављањем возила нарочито на:

    – делу тротоара који није обележен за паркирање, односно на паркиралишту изван границе обележених паркинг места; зони успореног саобраћаја, осим на обележеним местима за паркирање; месту на коме би се онемогућио или отежао приступ другом возилу ради паркирања или излазак возила са паркиралишта; колском улазу, односно излазу из зграде или дворишта и сл.,

    – у пешачкој зони; тргу и пјацети; пешачком прелазу; бициклистичкој стази; саобраћајној траци или трамвајској баштици намењеној искључиво за кретање возила јавног превоза путника,

    – стајалишту јавног превоза или на другом делу пута на начин којим се омета коришћење стајалишта; такси стајалишту; делу јавне саобраћајне површине резервисане за постављање судова за одлагање смећа и сл.,

    – у другим случајевима када се заустављеним, паркираним и остављеним возилом омета коришћење улице и другог општинског пута, угрожава безбедност учесника у саобраћају, односно онемогућава одвијање саобраћаја;

    1. заустављање, паркирање или остављање возила којим се омета коришћење пешачке комуникације, прилаз објектима, коришћење противпожарног пута, колског пролаза између стамбених зграда, интерне саобраћајнице и слично;
    2. остављање нерегистрованих возила, односно возила чијој регистрационој налепници је истекао рок важења или возила на којима регистарске таблице, односно регистрационе налепнице нису постављене на прописан начин, хаварисаних или одбачених возила, прикључних возила, прикључне опреме, агрегата, као и јахти, чамаца и пољопривредних машина, камп опреме, камп кућице и камп возила на површини јавне намене и на површини у јавном коришћењу.

    Уколико лице које је извршило забрањену радњу из става 1. овог члана није затечено на лицу места, власник, односно корисник возила обавезан је да у року од осам дана дâ потпуне и тачне податке о идентитету лица коме је омогућено управљање возилом и доказ на основу којег на неспоран начин може да се утврди да је то лице управљало возилом у одређено време.

    Доказом из става 2. овог члана сматраће се писана изјава оверена од стране надлежног органа, којом лице чије је податке дао власник, односно корисник возила, потврђује да је управљало возилом у одређено време.

    Изузетно од одредбе става 2. овог члана, власник, односно корисник возила неће одговарати уколико докаже неовлашћену употребу возила.

    Измена и допуна одредбе члана 23. Одлуке о комуналном реду, ставови 2, 3. и 4, врши се да би се прописала обавеза власника, односно корисника возила који није затечен на лицу места да, уколико није учинио забрањену радњу из става 1. истог члана, достави тачне и потпуне податке о идентитету возача, као и доказ на основу којег на неспоран начин може да се утврди да је то лице управљало возилом у одређено време.

    Власник, односно корисник возила дужан је да у прописаном року достави податке о идентитету возача комуналној инспекцији или комуналној полицији, као надлежном ограну Града Београда за вршење надзора над применом Одлуке, односно за контролу примене Одлуке о комуналном реду и издавање прекршајног налога за прекршај из члана 23. Одлуке, сходно овлашћењима утврђеним Одлуком о комуналном реду.

    Одредбом члана 247. ЗОБС-а и одредбом члана 23. став 4. Одлуке о комуналном реду прописано је да власник, односно корисник возила неће одговарати уколико докаже неовлашћену употребу возила, што би требало да се примени и у случају из члана 19. Одлуке о јавним паркиралиштима, иако није децидирано прописано.

    Када су у питању висине прекршајних казни за правно лице, одговорно лице у правном лицу и предузетника, у Одлуци о комуналном реду („Сл. лист Града Београда”, бр. 10/11, 60/12, 51/14, 92/14, 2/15, 11/15, 61/15, 75/16, 19/17, 50/18, 92/18 и 118/18) измењена је одредба члана 64б. тако што се у ставу 4. после речи „изузев тачке 3. у односу на став 1. члана 9”, додају речи „и тачке 15”, тако да у пречишћеном тексту одредбе ставова 1–4. члана 64б гласе:

    Новчаном казном у износу од 50.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

    15) поступа супротно члану 23. ове одлуке (напомена: остале тачке 1–14 и 16–19 из става 1. члана 23. Изостављене су као непотребне);

    За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 5.000,00 динара одговорно лице у правном лицу.

    За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 25.000,00 динара предузетник.

    За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 5.000,00 динара физичко лице.

     

    Када су у питању висине прекршајних казни за физичко лице, Одлуком о изменама и допунама Одлуке о комуналном реду значајно су пооштрене казне, и то изменом одредби члана 64б, тако што се после става 4. додају нови ставови који гласе:

    Новчаном казном од 25.000,00 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

    1. креће се, зауставља или паркира возило на јавној зеленој површини (паркови, зелене површине на скверовима, трговима и пјацетама, зелене површине дуж и у оквиру пута) и на зеленој површини око објекта јавне намене (члан 23. став 1. тачка 1));
    2. поступа супротно забрани из члана 23. став 1. тачка 2) алинеја 2. ове одлуке;
    3. не поступи у складу са чланом 23. став 2. у односу на тачке 1) и 2) овог става.

    Новчаном казном од 15.000,00 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

    1. креће се, зауставља или паркира возило на јавној зеленој површини (травњаци, дрвореди и други засади, зелене површине дуж обала река и других водених површина, пошумљени терени, рекреационе површине и др.) и на зеленој површини у јавном коришћењу (члан 23. став 1. тачка 1));
    2. не поступи у складу са чланом 23. став 2. у односу на тачку 1) овог става.

    Новчаном казном од 5.000,00 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

    1. креће се, зауставља или паркира возило на јавној зеленој површини (зелене површине поред и око стамбених и пословних зграда, у оквиру и између блокова стамбених и пословних зграда);
    2. поступа супротно забрани из члана 23. став 1. тачка 2) алинеје 1, 3. и 4, тачке 3) и 4) ове одлуке;
    3. не поступи у складу са чланом 23. став 2. у односу на тачке 1) и 2) овог става.

     

    На основу наведеног може да се закључи да је Одлуком о изменама и допунама Одлуке о комуналном реду дошло до значајног пооштравања казни за физичка лица, зависно од површине на којој је одредбом члана 23. став 1. Одлуке о комуналном реду забрањено кретање, заустављање или паркирање возила, тако да казне могу да износе 25.000, 15.000 или 5.000 динара.

    Такође, и новчана казна за физичко лице (недостављање података о идентитету лица коме је омогућено управљање возилом са доказом), односно за непоступање у складу са чл. 23. став 2. у односу на тачке 1) и 2) овог става, може да износи 25.000, 15.000 или 5.000 динара, зависно од истог критеријума, односно од површине на којој је одредбом члана 23. став 1. Одлуке о комуналном реду забрањено кретање, заустављање или паркирање возила.

  • Проблеми са применом Одлуке о комуналном реду Града Београда у вези са санкционисањем правних лица као власника возила

    Скупштина Града Београда је 11. априла 2011. године донела Одлуку о комуналном реду, којом је прописан комунални ред на територији Града Београда, као и мере за његово спровођење. Ова одлука предвиђа, између осталог, и заштиту површина јавне намене и површина у јавном коришћењу, а у том циљу прописује и забрану паркирања на јавним зеленим површинама, делу тротоара који није обележен за паркирање, у пешачкој зони, на бициклистичкој стази, стајалиштима јавног превоза итд., као и заустављање или остављање возила којим се омета коришћење пешачке комуникације, прилаз објектима, коришћење противпожарног пута, колског пролаза између стамбених зграда, интерне саобраћајнице и слично. Истом одлуком била је прописана новчана казна за правно лице уколико поступа супротно овим забранама које се односе на паркирање, па је у првој верзији одлуке, која је објављена у „Службеном листу Града Београда” у априлу 2011. године, предвиђена била новчана казна за правно лице у износу од 50.000 до 1.000.000 динара, а за одговорно лице у правном лицу новчана казна у износу од 2.500 до 75.000 динара.

    У верзији Одлуке о комуналном реду из априла 2011. године било је прописано новчано кажњавање правног лица, а није било дефинисано како то правно лице може да изврши радњу паркирања. Правна техника доносиоца одлуке била је таква да је доносилац само прописао забрану паркирања у ситуацијама наведеним у члану 23. Одлуке, па је за кршење забране одредио различите распоне новчаних казни за физичко лице, предузетника, правно лице и одговорно лице у правном лицу. На први поглед био је уочљив драконски карактер ових казни, као и крајња неодмереност доносиоца Одлуке. Примера ради, уколико би се Одлука стриктно примењивала, могло је да дође до ситуације да се правно лице казни новчаном казном до 1.000.000 динара зато што се нпр. запослени правног лица службеним аутомобилом паркирао сувише близу аутобуског стајалишта. Увидевши ове нелогичности, Скупштина Града Београда донела је на седници одржаној 23. јуна 2014. године Одлуку о изменама и допунама Одлуке о комуналном реду, којом је допуњен члан 23, који регулише наведене забране паркирања, тако што је додат став по коме је за наведена паркирања одговорно лице које је радњу извршило, односно власник возила или ствари ако лице које је радњу извршило није затечено у вршењу радње. Такође, измењен је и члан 64, а после члана 64. Одлуке о комуналном реду, којим је прописано санкционисање прекршилаца, додат је и члан 64б, којим се, уместо до тада важећег распона новчане казне за кршење забране паркирања из члана 23, прописује новчана казна у фиксном износу од 50.000 динара за правно лице, односно од 5.000 динара за одговорно лице у правном лицу. Истим изменама прописано је да за прекршаје из чланова 64а и 64б комунални инспектор, односно комунални полицајац издаје прекршајни налог у складу са Законом.

    И Одлука о комуналном реду у верзији са изменама из јуна 2014. године била је подложна озбиљним замеркама и критици. Тако је, на пример, Одлуком прописана првенствено одговорност директног учиниоца прекршаја кад је паркирање у питању, а тек уколико се учинилац не затекне на лицу места, прописана је и одговорност власника возила. Овом решењу у битном не би имало шта да се приговори да не постоји могућност да власник возила може да буде и правно лице. Ово практично значи да, уколико се возач возила чији је власник правно лице затекне на лицу места када комунални полицајац открије прекршај, тај прекршај требало би да буде санкционисан са 5.000 динара, а уколико се возач не затекне на лицу места у тренутку долажења комуналног полицајца, исти прекршај требало би да буде санкционисан са 55.000 динара (50.000 динара новчана казна за правно лице + 5.000 динара за одговорно лице у правном лицу). Дакле, по Одлуци о комуналном реду у верзији са изменама из јуна 2014. године, од једне пуке случајности, тј. од тога да ли се возач нашао на лицу места у тренутку кад је комунални полицајац увидео прекршај или није, зависи да ли ће прекршај бити санкционисан са 5.000 или са 50.000 динара. Апсурдност ове ситуације је евидентна. У пракси су комунални полицајци радили тако да су на паркирана возила остављали обавештења о учињеном прекршају, а онда је на адресу власника возила стизао прекршајни налог. Уколико је у питању правно лице, прекршајни налог стизао је на адресу правног лица, тако да је исто обавезивано да плати 50.000 динара, односно половину тог износа уколико уплати у року од 8 дана, без обзира на то да ли је власник затечен на лицу места или није.

    Дакле, у периоду важења Одлуке од јуна 2014. године до измена из јуна 2018. године, о којима ће касније бити речи, власник возила (уколико возач није затечен на лицу места, а у пракси врло често и када је возач затечен) добијао је на адресу пребивалишта или седишта прекршајни налог. Сходно Закону о прекршајима, прекршајни налог издаје се када је од прекршајних санкција за одређени прекршај Законом или другим прописом предвиђена само новчана казна у фиксном износу. У конкретном случају, уколико је дошло до недозвољеног паркирања, а власник возила је правно лица, на адресу правног лица од стране комуналне полиције били би достављени прекршајни налози и то на основу члана 64б Одлуке о комуналном реду, са изреченом новчаном казном од 50.000 динара за правно лице, односно са изреченом новчаном казном од 5.000 динара за одговорно лице у правном лицу. Саставни део прекршајног налога, између осталог, јесте и чињенични опис радње из које произлази правно обележје прекршаја, време и место извршења прекршаја, као и правна квалификација прекршаја. У прекршајним налозима, сходно Закону о прекршајима, биле би садржане и поуке и упозорења. Лице против кога је издат прекршајни налог, ако прихвати одговорност и у року од осам дана од дана пријема прекршајног налога плати половину изречене новчане казне, ослобађа се плаћања друге половине изречене новчане казне. Лице против кога је издат прекршајни налог може да прихвати одговорност за прекршај и након истека рока од осам дана од пријема прекршајног налога, ако пре поступка извршења добровољно плати целокупан износ изречене новчане казне. Лице против кога је издат прекршајни налог, које не прихвата одговорност за прекршај, има право да у року од осам дана од пријема прекршајног налога поднесе захтев за судско одлучивање тако што ће лично или преко поште предати прекршајни налог надлежном прекршајном суду, уз назначење суда коме се захтев подноси. Ово значи да је, у случају прекршаја из члана 64б Одлуке о комуналном реду, правно лице имало опцију да у року од 8 дана од дана пријема прекршајног налога плати 25.000 динара, а одговорно лице у правном лицу 2.500 динара, или да правно лице након истека 8 дана од дана пријема прекршајног налога плати 50.000 динара, а одговорно лице у правном лицу 5.000 динара, или да иста лица поднесу захтев за судско одлучивање, након чега би били или ослобођени одговорности или осуђени.

    Скупштина Града Београда на седници одржаној 26. јуна 2018. године поново је изменила Одлуку о комуналном реду тако што је у ставу 2. члана 23. после речи „извршило” запета замењена тачком, а брисане су речи „односно власник возила или ствари, ако лице које је радњу извршило није затечено у вршењу радње.” Након измена од 26. јуна 2018. године, чланом 23. за наведена паркирања санкционисан је само возач, а не и власник возила.

    Измене Одлуке о комуналном реду из јуна 2018. године проузроковале су велике последице на плану кажњавања. Наиме, овим изменама комунални полицајци били су онемогућени да врше санкционисање недозвољеног паркирања, сем уколико на лицу места не затекну возача, пошто је одговорност власника самом Одлуком о комуналном реду била искључена. Измене из јуна 2018. године довеле су и до тога да правно лице практично и није могло да буде санкционисано због недозвољеног паркирања, што је исправан став. Не само да правно лице није могло да буде санкционисано због недозвољеног паркирања већ и у покренутим прекршајним поступцима треба да дође и свакодневно долази до ослобађања правних лица и одговорних лица у правном лицу. Наиме, Прекршајни апелациони суд је у Образложењу Пресуде, Прж. број 19657/18 од 14. 9. 2018. године, навео да „имајући у виду наведене измене, сада одредбом члана 64б став 1. тачка 15) Одлуке о комуналном реду није прописано кажњавање власника возила ако лице које је радњу извршило није затечено у вршењу радње, већ само лица које је радњу извршило, што значи да би окривљено правно лице као власник возила могло одговарати за наведени прекршај једино ако је возило паркирало одговорно лице или лице над чијим је радом дужно да врши надзор, те дело за које се окривљени терете предметним захтевом као власници по пропису више није прекршај.” Дакле, исправна је наведена одлука Прекршајног апелационог суда, с тим да је погрешан став да би окривљено правно лице, као власник возила, могло да одговара за наведени прекршај једино ако је возило паркирало одговорно лице или лице над чијим је радом дужно да врши надзор. Наиме, Одлуку о комуналном реду у верзији са изменама из јуна 2018. године могуће је тумачити само тако што се искључује свака одговорност власника возила. Прекршајни суд у Београду након доношења тих измена Одлуке из јуна 2018. године масовно је одбацивао и одбацује прекршајне налоге или је доносио и доноси ослобађајуће пресуде у случајевима који по времену чињења прекршаја спадају под одредбе Одлуке о комуналном реду у верзији по изменама од јуна 2018. године, а када се терети правно лице – власник возила или одговорно лице у том правном лицу. На пример, у Образложењу Решења о одбацивању прекршајног налога, Пр. 19305/18 од 29. 11. 2018. године, као разлог одбацивања наводи се следеће: „Што је после датума извршења прекршаја наведеног у прекршајном налогу, а пре достављања предмета поступајућем судији ступила на снагу Одлука о изменама и допунама Одлуке о комуналном реду („Сл. лист Града Београда”, број 50/18 од 26. 6. 2018. године), којом радња описана у прекршајном налогу више није прекршај”. У поменутом образложењу даље се наводи: „Одлуком о комуналном реду која је важила у време извршења прекршаја, чланом 23. став 2. било је прописано да је за радње из става 1. ове одлуке одговорно лице које је радњу извршило, односно власник возила или ствари ако лице које је радњу извршило није затечено у вршењу те радње, док је чланом 1. Одлуке о изменама и допунама Одлуке о комуналном реду брисано да за радње из става 1. одговара власник возила или ствари ако лице које је радњу извршило није затечено у вршењу радње.”

    Вероватно увидевши ове последице, Скупштина Града Београда поново мења Одлуку о комуналном реду. Наиме, из члана 23. Одлуке о комуналном реду 11. 10. 2018. године брисан је 2. став. Дакле, тренутно важећа Одлука о комуналном реду стриктно се не изјашњава да ли је одговоран возач или власник. Осим тога, поново је, као и у верзији из 2011. године, прописана одговорност правног лица, а није дефинисано како то правно лице може да изврши радњу паркирања.

    Без обзира на то што је наведеним изменама Одлуке од 11. 10. 2018. године брисана одредба да власник возила не одговара за све прекршајне поступке који су вођени против власника возила у периоду од ступања на снагу измена Одлуке о комуналном реду из јуна 2018. године до ступања на снагу измена Одлуке о комуналном реду из октобра 2018. године, као и за прекршаје учињене пре ступања на снагу измена Одлуке о комуналном реду из октобра 2018. године, прекршајни поступци треба да буду обустављени или треба да буду донете ослобађајуће пресуде, због тога што члан 6. Закона о прекршајима прописује да, ако је после учињеног прекршаја једном или више пута измењен пропис, примењује се пропис који је најблажи за учиниоца.

    Без обзира на то што је предвиђена новчана казна у фиксном износу од 50.000 динара, Одлука о комуналном реду и даље се драконски односи према правним лицима – власницима возила, јер је 50.000 динара и сувише велика казна за непрописно паркирање. Остаје недоумица да ли уопште треба кажњавати правна лица и како правна лица могу да учине прекршај недозвољеног паркирања. Одлука о комуналном реду, као подзаконски акт, по питању паркирања морала би да се угледа на Закон о безбедности саобраћаја на путевима, као правни акт веће правне снаге. Закон о безбедности саобраћаја на путевима чланом 66. регулише забрану заустављања и паркирања у таксативно наведеним ситуацијама, с тим да не прописује одговорност правног лица за поступање супротно одредбама члана 66. Осим тога, поставља се питање зашто Одлука о комуналном реду регулише забрану паркирања на нпр. бициклистичкој стази, пролазу између стамбених зграда и сл., када је ово паркирање већ прописано Законом о безбедности саобраћаја на путевима. Наиме, овим се, противно Уставу Републике Србије, даје предност акту мање правне снаге над актом веће правне снаге. Законодавац би, да је нашао за сходно, прописао одговорност правног лица за заустављање и паркирање возила, али то није урадио. Одлука о комуналном реду је у овом делу противзаконита.

    Осим тога, у пракси је приметно противзаконито поступање комуналне полиције још у неколико случајева. Наиме, комунална полиција директора правног лица по аутоматизму сматра за одговорно лице у правном лицу. Међутим, одговорним лицем, у смислу Закона о прекршајима, сматра се лице коме су у правном лицу поверени одређени послови који се односе на управљање, пословање или процес рада, као и лице које у државном органу, органу територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе врши одређене дужности. По ставу судске праксе Прекршајног апелационог суда, у судском поступку посебно је важно утврдити својство одговорног лица. Наиме, у судској пракси првостепених судова присутна је тенденција да се одговорним лицем у правном лицу по аутоматизму оглашава директор, као законски заступник правног лица. Међутим, по ставу Прекршајног апелационог суда, ово поступање је погрешно и представља разлог за укидање пресуде првостепеног суда. Решењем Прекршајног апелационог суда, Прж. број 21085/17 од 30. 10. 2017. године, укинута је Пресуда Прекршајног суда у Ваљеву због тога што су разлози који су дати у вези са одлучним чињеницама, у конкретном случају о чињеници пасивне легитимације, нејасни и противречни. Наиме, по ставу овог суда, судија је, сходно својим овлашћењима, био у обавези да током поступка води рачуна о пасивној легитимацији лица против кога је поднет захтев за покретање прекршајног поступка. Решењем Прекршајног апелационог суда, Прж. бр. 17343/17 од 29. 11. 2017. године, из истог разлога укинута је пресуда првостепеног суда. У образложењу другог поменутог решења наведено је да није разјашњена правилност пасивне легитимације иако је реч о релевантној чињеници, и поред тога што је неспорно да окривљено одговорно лице обавља функцију директора правног лица и уједно је његов законски заступник, што није довољно. Дакле, по ставу Прекршајног апелационог суда, орган који суду упућује захтев за покретање прекршајног поступка или који издаје прекршајни налог (у конкретном случају комунална полиција) пре упућивања захтева или издавања налога дужан је да од окривљеног правног лица прибави податке о одговорном лицу. Тек уколико би се окривљено правно лице оглушило о захтев органа – покретача поступка, овај орган би могао да поднесе захтев или изда налог против законског заступника окривљеног правног лица. Јасно је да је у конкретном случају управљање возилом поверено возачу, па нема говора о одговорности директора.

    Такође, комунална полиција врло често као правну квалификацију прекршаја наводи „паркирање на коловозу”. Ово је противно и самој Одлуци о комуналном реду. Чланом 23. Одлуке о комуналном реду коловоз се не помиње ниједном једином речју. Чланом 23. ставом 1. тачком 2) алинејом 3 прописана је забрана паркирања на улици или другом општинском путу, а цео члан 23. посвећен је заштити површина јавне намене, међу које није убројан коловоз. Чланом 19. Одлуке о комуналном реду у површине јавне намене уврштен је коловоз, међутим, члан 23. исте одлуке не забрањује паркирање на коловозу у циљу заштите површина јавне намене (забрањује се паркирање на неким другим површинама јавне намене).

    Одлука о комуналном реду не уклапа се у правни систем Републике Србије. Она је противзаконита, има драконски карактер и нејасна је. Овом одлуком противзаконито се допуњавају одредбе Закона о безбедности саобраћаја на путевима, тако да је Одлука по својој садржини у многоме супротстављена Закону. Применом ове одлуке мешају се надлежности саобраћајне полиције са надлежностима комуналне полиције. Својим драконским одредбама, уз претерану ажурност комуналних полицајаца, ова одредба код грађана изазива оправдан револт. Стиче се утисак да она није донета за добробит грађана, већ управо супротно – ради престрогог кажњавања и „скривеног опорезивања” грађана Републике Србије. Често мењање ове одлуке, јер очито доносилац стално нечим није задовољан, говори у прилог њене неутемељености и немогућности уклапања у правни систем Републике Србије.