Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, број 72/19 – даље: Закон) дефинисани су поједини појмови који се користе у Закону о буџетском систему, а уједно је извршена и допуна већ дефинисаних појмова. Измене су ступиле на снагу 8. 10. 2019. године.
ЕВИДЕНЦИОНИ РАЧУН
Законом је измењен члан 2. тачка 49а) Закона о буџетском систему: евиденциони рачун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, на коме се евидентирају извршена плаћања и примања тог корисника за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, који не учествује у платном промету, као и рачун преко којег се врши уплата јавних прихода и који учествује у платном промету.
Овом изменом извршена је допуна дефиниције евиденционог рачуна јер је била изостављена дефиниција евиденционог рачуна за кориснике буџетских средстава који у оквиру извршења буџета локалне власти отварају евиденциони рачун на коме се евидентирају извршена плаћања и примања тог корисника за све трансакције преко рачуна извршења буџета локалне ласти који не учествује у платном промету и преко којег се врши уплата јавних прихода и који учествује у платном промету.
ОВЛАШЋЕЊЕ МИНИСТРУ ЗА КОНВЕРЗИЈУ СРЕДСТАВА НА КОНСОЛИДОВАНОМ РАЧУНУ ТРЕЗОРА
Чланом 2. овог закона допуњен је члан 10. став 1. Закона о буџетском систему, којим је дато овлашћење министру, односно лицу које он овласти да може да инвестира новчана средства на консолидованом рачуну трезора Републике Србије, осим прихода за које је у посебном закону, односно међународном уговору утврђена намена која ограничава употребу тих средстава, на домаћем или иностраном финансијском тржишту новца или капитала, у складу са законом и другим прописом, а може и да врши и конверзија ових средстава.
ФИСКАЛНА СТРАТЕГИЈА
Чланом 3. овог закона мењају се ставови 5–8 у члану 27г Закона о буџетском систему, па након усвајања Влада подноси Фискалну стратегију на разматрање Одбору Народне скупштине надлежном за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, који разматра Фискалну стратегију како би оценио да ли је израђена у складу са фискалним принципима и правилима утврђеним у Закону о буџетском систему и извештава Владу да ли има коментаре и препоруке у вези са њом.
Уколико Влада на предлог министра одлучи да измени и допуни Фискалну стратегију на основу препорука које је дао Одбор Народне скупштине надлежан за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, такве измене и допуне уносе се у ревидирану фискалну стратегију, која се доставља поменутом одбору пре упућивања предлога буџета за наредну годину.
Изменом се прецизира да Влада након усвајања Фискалне стратегије исту прослеђује Одбору Народне скупштине надлежном за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.
ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА У ЈАВНОМ СЕКТОРУ
Чланом 4. Закона омогућава се повећање плата у јавном сектору:
1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране − за 9%;
2) Уставног суда − за 9%;
3) судова, тужилаштава и завода за извршење кривичних санкција − за 9%;
4) високошколских установа, установа основног и средњег образовања и установа ученичког и студентског стандарда − за 9%;
5) истраживача (осим истраживача у научноистраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћног особља у научноистраживачкој делатности − за 10%;
6) установа културе − за 10%;
7) предшколских установа − за 9%;
8) установа социјалне заштите (осим здравствених радника) − за 9%;
9) осталих корисника средстава буџета Републике Србије − за 8%;
10) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из т. 6)−8) овог става − за 8%;
11) организација обавезног социјалног осигурања, осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника − за 8%;
12) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то:
− доктору медицине, доктору стоматологије / доктору денталне медицине, магистру фармације и магистру фармације − медицинском биохемичару са завршеним интегрисаним академским студијима здравствене струке − за 10%;
− медицинској сестри, здравственом техничару, односно другом лицу са завршеном одговарајућом високом, односно средњом школом здравствене струке − за 15%;
− осталим запосленим (немедицинском особљу) − за 8%.
Здравствени радници запослени у установама социјалне заштите остварују право на повећање плате у процентима из тачке 12) овог члана.
Повећање плата вршиће се почев од плате за новембар 2019. године.
ПРОДУЖЕЊЕ ЗАБРАНЕ ЗАПОШЉАВАЊА
Изменама члана 27е став 34. Закона о буџетском систему продужено је важење забране запошљавања код корисника јавних средстава до краја 2020. године, која је уведена још Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС” бр. 108/2013), који се примењивао од 7. децембра 2013. године.
ИНДЕКСАЦИЈА ПЕНЗИЈА
Брисан је део посебног фискалног правила које се односи на индексацију пензија, с обзиром на то да ће се почев од 2020. године пензије усклађивати на начин прописан законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.
ЈАВНИ ПРИХОДИ И ПРИМАЊА МОРАЈУ БИТИ НАПЛАЋЕНИ ИСКЉУЧИВО НА ПРИНЦИПУ ГОТОВИНСКЕ ОСНОВЕ
Одредбама члана 49. Закона о буџетском систему регулисана ја наплата прихода и примања буџета, тј. да се приходи и примања буџета Републике Србије и буџета локалне власти прикупљају и наплаћују у складу са законом и другим прописима, независно од износа утврђених у буџету за поједине врсте прихода и примања, као и да се јавни приходи и примања уплаћују преко уплатних рачуна јавних прихода које посебним актом прописује министар и да су директни и индиректни корисници буџетских средстава обавезни да на дан реализације обезбеде потпуно и правовремено уплаћивање прихода и примања буџета из оквира своје надлежности на прописани рачун одговарајућег консолидованог рачуна трезора, за потребе распоређивања у буџету, у складу са Законом.
Чланом 6. Закона уведена је обавеза да јавни приходи и примања морају бити наплаћени искључиво на принципу готовинске основе, осим ако је Законом, односно актом Владе предвиђен другачији метод.
УПРАВА ЗА ТРЕЗОР НЕ ДАЈЕ ВИШЕ САГЛАСНОСТ ДИРЕКТНИМ КОРИСНИЦИМА ЗА РАСПОДЕЛУ СРЕДСТАВА СВОЈИМ ИНДИРЕКТНИМ КОРИСНИЦИМА
Чланом 7. Закона прописано је да Управа за трезор не даје сагласност директним корисницима буџетских средстава за расподелу средстава својим индиректним буџетским корисницима, с обзиром на то да су директни корисници у буџетском смислу одговорни за индиректне кориснике буџетских средстава.
Подсетимо, одредбама члана 50. став 1. Закона о буџетском систему прописано је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу закона, односно одлуке о буџету директни корисници буџетских средстава који су у буџетском смислу одговорни за индиректне кориснике буџетских средстава врше расподелу средстава индиректним корисницима у оквиру својих одобрених апропријација и о томе обавештавају сваког индиректног корисника по добијеној сагласности Управе за трезор, односно трезора локалне власти.
ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРЕУЗЕТЕ ОБАВЕЗЕ
Одредбама члана 54. Закона о буџетском систему прописана је одговорност за преузете обавезе. Ставом 1. овог члана прописано је да обавезе које преузимају директни односно индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање морају да одговарају апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години.
У члану 8. Закона прописано је да се ово ограничење не примењује на преузимање обавеза за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју из ИПАРД 2 програма, у складу са Законом о потврђивању Оквирног споразума између Републике Србије и Европске комисије о правилима за спровођење финансијске помоћи Европске уније Републици Србији у оквиру инструмента за претприступну помоћ (ИПА II) („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, број 19/14) и Секторским споразумом између Владе Републике Србије и Европске комисије о механизмима примене финансијске помоћи Уније Републици Србији у оквиру инструмента за претприступну помоћ у области подршке пољопривреди и руралном развоју (ИПАРД), као и у складу са законом који уређује пољопривреду и рурални развој, у оквиру обима средстава исказаних за текућу и наредне две буџетске године у општем делу буџета за текућу годину, укључујући и потребна средства након три фискалне године.
ПРОДУЖЕН РОК ПРИМЕНЕ ОДРЕДАБА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ПРОГРАМСКИ БУЏЕТ ЗДРАВСТВЕНИХ И АПОТЕКАРСКИХ УСТАНОВА
Чланом 10. Закона продужен је рок примене одредаба које се односе на програмски буџет здравствених и апотекарских установа. Мењан је члан 112. став 1. Закона о буџетском систему, као и одредбе Закона које се односе на програмски део буџета за здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт, а примењиваће се поступним увођењем до 2021. године.
ПРОДУЖЕН РОК ЗА ПРИМЕНУ
У члану 11. Закона продужен је рок за примену одредаба члана 43. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 73/10, 93/12, 142/14, 103/15, 99/16 и 113/17) за 2023. годину.
У ставу 4. члана 43. бришу се речи „а подзаконски акт из члана 29. овог закона донеће се до 31. децембра 2011. године.”
РОДНО ОДГОВОРНО БУЏЕТИРАЊЕ
Чланом 12. Закона продужава се рок за увођење родно одговорног буџетирања код свих корисника буџетских средстава на свим нивоима власти до 2021. године, а мењају се и одредбе члана 16. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, број 103/15), па ће се одредбе закона које се односе на родно буџетирање примењивати на буџетске кориснике у складу са годишњим планом поступног увођења родно одговорног буџетирања, а у целини до доношења буџета Републике Србије и буџета локалних власти за 2021. годину.
ОСТАЛО
Чланом 13. Закона у члану 21. Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, број 95/18) речи „за 2020. годину” замењују се речима „за 2021. годину”, тако да гласи: Одредба члана 1. став 2. овог закона примењиваће се од припреме и доношења закона о буџету Републике Србије за 2021. годину.
Чланом 14. Закона прописано је да се одредбе члана 8. овог закона, које се односе на преузимање обавеза за подстицаје у пољопривреди и руралног развоју из ИПАРД 2 програма, примењују се од тренутка припреме и доношења буџета Републике Србије за 2020. годину.
Чланом 15. Закона прописано је његово ступање на снагу.