Усвајањем Закона о енергетици предвиђено је постепено отварање тржишта електричне енергије у Србији у погледу обима, услова и временског распореда отварања самог тржишта. Сазнајмо у овом тексту како то изгледа у пракси и које су погодности, али и могуће главобоље, за крајње купце електричне енергије
Либерализација тржишта електричне енергије започела је 2013. године. Прво су на слободно тржиште изашли велики потрошачи на високом напону, од 2014. године отвара се тржиште за потрошаче на средњем напону (има их око 3.200), а од 2015. године и за грађане, уколико то желе и ако се не определе за снабдевање по регулисаним ценама, на шта ће и даље имати право.
Новост је да су од јануара 2014. године на слободно тржиште изашли и потрошачи (крајњи купци) електричне енергије који спадају у неку од следећих категорија: имају прикључке на средњем напону (купци којима је место предаје на дистрибутивној мрежи напонског нивоа вишег од 1 kV, а нижег од 110 kV) или више од 50 запослених или годишњи приход већи од десет милиона евра.
Чланом 2. ст. 1. тач. 28) Закона о енергетици („Сл. гласник РС”, бр. 57/11, 80/11 – испр., 93/12 и 124/12, у даљем тексту: Закон), прописано је да је крајњи купац правно или физичко лице или предузетник који купује електричну енергију или природни гас за своје потребе.
Од 1. јануара 2014. године, крајњи купци треба да имају изабраног снабдевача електричном енергијом – продавца, с којим ће уговорити количину, цену електричне енергије, период снабдевања и друге услове продаје електричне енергије.
Битно је истаћи да, у периоду отварања тржишта, крајњи купац који нема право на јавно снабдевање, има право на резервно снабдевање, а које може трајати најдуже 60 дана. На основу Решења Владе Републике Србије, улога резервног снабдевача додељена је Привредном друштву „ЕПС Снабдевање”, чији је оснивач Јавно предузеће „Електропривреда Србије” (ЈП ЕПС). Цена резервног снабдевања од 1. јануара 2014. износи 59,90 евра/МWh, што је за 30–40% више од цена по којима се уговара продаја електричне енергије. Како им не би била обустављена испорука електричне енергије, купци на резервном снабдевању дужни су да „ЕПС Снабдевању” поднесу захтев за склапање уговора о резервном снабдевању. Захтев, упутства и модел уговора о резервном снабдевању могу се преузети са интернет стране Привредног друштва „ЕПС Снабдевање”.
Ако крајњи купац не закључи уговор о продаји са снабдевачем, оператор система је дужан да му обустави испоруку електричне енергије, а све у складу са чланом 145. Закона.
Дакле, како је Законом уведен систем конкуренције у електроенергетском сектору Републике Србије, наручилац у смислу Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12) дужан је да спроведе поступак јавне набавке електричне енергије у складу са својим потребама, провери понуде различитих понуђача и закључи уговор сагласно одредбама Закона о јавним набавкама.
Јавно снабдевање електричном енергијом
Право на јавно снабдевање електричном енергијом по регулисаним ценама од 1. јануара 2014. године имају само домаћинства и мали купци електричне енергије.
Влада Србије усвојила је решење о одређивању јавног снабдевача електричном енергијом и тај посао је поверен Привредном друштву „ЕПС Снабдевање”. Влада Србије одобрила је и уговор о поверавању обављања ове делатности од општег интереса „ЕПС Снабдевању”, чиме je испуњен услов да „ЕПС Снабдевање” поднесе Агенцији за енергетику захтев за добијање лиценце за снабдевање и постане снабдевач свих купаца електричне енергије који се снабдевају по регулисаним ценама (домаћинства и мали купци). Поред јавног снабдевања, „ЕПС Снабдевање” бави се и комерцијалним снабдевањем.
Чланом 2. ст. 1. тач. 15) Закона прописано је да је домаћинство купац који купује електричну енергију или природни гас за потрошњу свог властитог домаћинства, искључујући обављање комерцијалних или професионалних делатности, док је тачком 32) истог члана прописано да су мали купци електричне енергије или природног гаса крајњи купци (правна лица и предузетници) који имају мање од 50 запослених, укупан годишњи приход у износу до десет милиона евра у динарској противвредности и чији су сви објекти прикључени на дистрибутивни систем електричне енергије напона нижег од 1 kV, односно на дистрибутивни систем природног гаса.
[signoff]
Речник појмова
произвођач електричне енергије: енергетски субјект који обавља делатност производње електричне енергије (електране)
снабдевач: лиценцирано правно лице које се бави куповином и продајом, као и препродајом електричне енергије; у овом тренутку у Србији има укупно 79 лиценцираних снабдевача електричном енергијом; списак снабдевача, са основним подацима (број, датум издавања и рок важења лиценце, пословно име и телефон, матични број, седиште, адреса) објављен је на сајту Агенције за енергетику Републике Србије
јавни снабдевач: правно лице које продаје електричну енергију домаћинствима и малим купцима по регулисаним ценама; Влада Србије усвојила је решење о одређивању јавног снабдевача електричном енергијом и одобрила уговор о поверавању обављања делатности јавног снабдевања привредном друштву „ЕПС Снабдевањеˮ, чији је оснивач Јавно предузеће „Електропривреда Србијеˮ
резервни снабдевач: од 1 јануара 2014. године резервни снабдевач на отвореном тржишту електричне енергије јесте привредно друштво „ЕПС Снабдевањеˮ; ПД „ЕПС Снабдевањеˮ изабрано је за резервног снабдевача Решењем Владе од 25. децембра 2013. године, на основу резултата јавног тендера за резервног снабдевача електричном енергијом, који је спровело Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине
квалификовани купац: купац који купује електричну енергију за сопствене потребе и који може слободно изабрати свог снабдевача на тржишту електричне енергије
неквалификовани купац: купац који купује електричну енергију за потрошњу свог властитог домаћинства, искључујући обављање комерцијалних или професионалних делатности
крајњи купац: правнo или физичкo лице које купује електричну енергију за сопствене потребе
мали купац: правна лица и предузетници који имају мање од 50 запослених, укупан годишњи приход у износу до десет милиона евра у динарској противвредности и чији су сви објекти прикључени на дистрибутивни систем електричне енергије напона нижег од 1 Kv
преносни систем електричне енергије: систем водова и постројења који повезују произвођаче електричне енергије с дистрибутивном мрежом и потрошачима
оператор преносног система електричне енергије: енергетски субјект који обавља делатност преноса и управљања преносним системом електричне енергије, односно Јавно предузеће Електромрежа Србије (ЈП ЕМС), у чијем је власништву преносна мрежа електричне енергије у Србији – сви високонапонски водови (изнад 110 kV) и постројења
дистрибуција електричне енергије: преношење електричне енергије преко дистрибутивног система ради испоруке енергије купцима, у које не спада снабдевање купаца електричном енергијом
оператор дистрибутивног система: енергетски субјект који обавља делатност дистрибуције електричне енергије; у Србији постоји 5 привредних друштава за дистрибуцију електричне енергије која су у функцији оператора дистрибутивног система: Електровојводина (ЕВ), Електродистрибуција Београд (ЕДБ), Електросрбија (ЕС), Југоисток (ЈИ) и Центар (ЦТ)
корисник дистрибутивног система: физичко или правно лице чији је објекат прикључен на дистрибутивни систем
тржиште електричне енергије: тржиште на коме се обавља организована размена понуда за продају и понуда за куповину електричне енергије у свим временским оквирима
оператор организованог тржишта електричне енергије: јавно предузеће Електромрежа Србије (ЈП ЕМС), које организује и администрира тржиште електричне енергије уз поштовање принципа јавности и недискриминације
[/signoff]
Учесници на тржишту електричне енергије
Чланом 81. Закона прописано је да учесници на тржишту електричне енергије могу бити:
- произвођач електричне енергије;
- снабдевач;
- јавни снабдевач;
- крајњи купац;
- оператор преносног система електричне енергије у случају обезбеђивања системских услуга, балансирања система, обезбеђивања сигурног рада система и куповине електричне енергије за надокнаду губитака у преносном систему;
- оператор дистрибутивног система електричне енергије у случају куповине електричне енергије за надокнаду губитака у дистрибутивном систему;
- оператор тржишта у складу са чланом 80. овог закона.
Чланом 2. тач. 39) Закона прописано је да је оператор преносног система електричне енергије енергетски субјект који обавља делатност преноса и управљања преносним системом електричне енергије и одговоран је за рад, одржавање и развој преносног система на подручју Републике Србије, његово повезивање с другим системима и за обезбеђење дугорочне способности система да испуни потребе за преносом електричне енергије на економски оправдан начин.
Одлуку о цени за приступ преносном систему доноси оператор преносног система у складу са Законом, односно Јавно предузеће Електромрежа Србије (ЈП ЕМС), у чијем је власништву преносна мрежа електричне енергије у Србији – сви високонапонски водови (изнад 110 kV) и постројења.
Цена приступа систему за пренос електричне енергије је регулисана. Регулисаном ценом услуга ЈП ЕМС пружају се исти услови за све учеснике на тржишту и на тај начин се спречава повлашћен статус за појединачне снабдеваче.
Чланом 2. тач. 11) Закона прописано је да је дистрибуција електричне енергије преношење електричне енергије преко дистрибутивног система ради испоруке крајњим купцима, а не обухвата снабдевање електричном енергијом. Чланом 2. тач. 37) Закона прописано је да је оператор дистрибутивног система електричне енергије енергетски субјект који обавља делатност дистрибуције електричне енергије и управљања дистрибутивним системом електричне енергије, изузев дела 110 kV дистрибутивног система у трансформаторским станицама 110/х kV (спојна поља 110 kV, сабирнице и далеководна поља 110 kV) и одговоран је за рад, одржавање и развој дистрибутивног система на одређеном подручју, његово повезивање с другим системима и за обезбеђење дугорочне способности система да испуни потребе за дистрибуцијом електричне енергије на економски оправдан начин.