Иако је Закон о осигурању унапредио регулаторне предуслове за развој тржишта осигурања у Републици Србији, он представља тек почетни корак који мора бити пропраћен и развојем других капацитета
Последње деценије тржиште осигурања у Републици Србији претрпело је бројне промене. Поред тога што се број учесника на тржишту повећао, повећала се и потражња за производима осигуравајућих друштава, у доброј мери и услед развитка свести код самих грађана и привреде о значају и могућностима осигуравања.
Након десетогодишње примене Закона о осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 55/04, 70/04 – исправка, 61/05, 61/05 – др. закон, 85/05 – др. закон, 101/07, 63/09 – Одлука УС, 107/09, 99/11, 119/12 и 116/13), усвојен је нови Закон о осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 139/14, у даљем тексту: Закон).
Један од разлога за доношење Закона била је и потреба за усклађивањем с новим тржишним околностима. Осим тога, један од битних разлога за доношење Закона представља и постепена либерализација пружања услуга осигурања сагласно преузетим обавезама Републике Србије у поступку придруживања Светској трговинској организацији (СТО), као и усаглашавање домаћих прописа с прописима Европске уније (ЕУ). Стога и део новог закона садржи одредбе које ће се примењивати тек након приступања Републике Србије Светској трговинској организацији, односно ЕУ.
Закон је ступио на снагу 26. децембра 2014. године, а планирано је да његова примена почне шест месеци након његовог ступања на снагу, дакле, 29. јуна 2015. године. Прелазним и завршним одредбама Закона, исти рок је прописан и за доношење подзаконских аката за примену самог Закона.
Будући да се датум почетка примене Закона сасвим примакао, врло је важно да се осигуравачи и корисници услуга осигурања благовремено обавесте о законским изменама. Поред тога, грађани, баш као и привреда, морају то учинити и како би своје пословне политике могли благовремено да планирају у складу са усвојеним новинама.
У тренутку писања овог текста на интернет презентацији Народне банке Србије налазила су се четири подзаконска акта како би на њих биле упућене евентуалне примедбе и сугестије. У питању су: нацрт одлуке о техничким резервама, нацрт одлуке о садржини мишљења овлашћеног актуара, нацрт одлуке о стицању звања и усавршавању овлашћеног актуара, те нацрт одлуке о стицању звања и усавршавању овлашћених посредника и овлашћених заступника у осигурању. Надамо се да ће наведена подзаконска акта бити усвојена у што скорије време како би учесници на тржишту осигурања могли на време да се упознају са својим обавезама.
Битне законске новине
Иако је и ранији законски текст саосигурању посветио дужну пажњу, у односу на претходно законско решење, Закон прецизира додатне критеријуме за обављање саосигурања ради обезбеђења управљања ризиком, те прописује да се у саосигурање могу прихватити ризици до нивоа самопридржаја, а уколико део ризика прелази самопридржај, у саосигурање се такав ризик може примити само уколико се обезбеди покриће у виду реосигурања.
Концепт реосигурања самопридржаја који промовише ова одредба у пракси је већ био познат и примењивао се на горе прописан начин. Будући да није био изричито прописан, у пракси је долазило до дилема у третирању саосигурања ризика изнад самопридржаја. Из практичних разлога потпуније заштите саосигураника сада се овако измењена одредба нашла и у законском тексту.
Када говоримо о реосигурању изнад самопридржаја, Закон генерално, као и претходни закон, заступа концепт да се друштво за осигурање реосигурава изнад самопридржаја. Изузетак који прописује Закон односи се на могућност преноса целокупног ризика осигурања имовине због елементарних непогода, као и осигурања финансијских губитака због лошег времена, на друштво за реосигурање. Концепт реосигурања изнад самопридржаја овде је напуштен услед несагледивих последица које носе наведени ризици и објективне немогућности процене самопридржаја код штета које могу настати услед природних непогода.
Поред горе наведеног, експлицитно је прописано да се до приступања Републике Србије СТО, код страног друштва за реосигурање могу реосигурати ризици за које се у Републици Србији не врши осигурање, односно ризици за које није било могуће обезбедити осигурање у Републици Србији, као и други ризици за које то пропише Влада Републике Србије. На овај начин се поред сличне одредбе из ранијег закона која се односила на осигурање, и праксе којим се та одредба примењивала и на реосигурање, Влади даје дискреционо овлашћење да подзаконским актима допусти да поједини ризици буду реосигурани у иностранству и тиме екстерно отвори домаће тржиште осигурања.
Новине су присутне и у области животних и неживотних осигурања. Законом су прописане нове врсте животних осигурања у складу с прописима ЕУ. Тако су по први пут у Републици Србији уведене тонтине, односно осигурање у којем се осигураници договоре да ће заједнички капитализовати своје доприносе и тако капитализовану имовину поделити између осигураника који доживе одређену старост или између њихових наследника. Поред наведене врсте осигурања, нова врста осигурања је и осигурање за случај венчања и рођења, те осигурање с капитализацијом исплате. У законском тексту су додатно разрађене и прецизиране већ постојеће врсте осигурања, које овде нисмо посебно наводили.
Код неживотних осигурања одређене су додатне врсте осигурања од последица незгоде. С обзиром на то да животна и неживотна осигурања одређена старим законом нису била довољно тржишно развијена, питање је да ли у постојећим тржишним условима новопрописане врсте осигурања могу да постигну значајнији тржишни ефекат.
Закон напушта правило из ранијег закона да друштво за осигурање могу основати само два правна или физичка лица и уводи се могућност оснивања ових друштава од стране једног лица, било да је оно правно или физичко лице.
По први пут се друштву за осигурање изузетно дозвољава да истовремено обавља послове животних и неживотних осигурања у ситуацији када је то чинило до доношења Закона. Претходни закон је захтевао да се таква друштва поделе и практично раздвоје делатности животних и неживотних осигурања, али то у пракси никад није био спроведено, тако да је ова одредба практично прописана како би приказала постојеће стање у пракси. Ради појашњења, и даље важи опште правило да новооснована друштва за осигурање не могу истовремено обављати послове животних и неживотних осигурања.
Висина оснивачког капитала за друштва за осигурање измењена је у односу на поједине врсте осигурања и она је у апсолутном износу мања него што је то био случај према ранијем закону. Новина је и то што је постављен изричит услов да најмање један члан надзорног, односно извршног одбора друштва за осигурање мора активно знати српски језик и имати пребивалиште на територији Републике Србије, што ће у појединим друштвима за осигурање, свакако, довести до неопходних измена у саставу ових одбора.
Закон уводи могућност да друштва за заступање и посредовање у осигурању могу пословати без претходне дозволе Народне банке Србије, већ само на основу уговора закљученог с друштвом за осигурање. Ова могућност је дозвољена само уколико су испуњени тачно побројани услови предвиђени законом, и рестриктивног је карактера. Наиме, наведени услови који кумулативно морају бити испуњени су:
1) код закључења уговора о осигурању захтева се познавање само покрића осигурања које се пружа;
2) уговор о осигурању није уговор о животном осигурању;
3) уговор о осигурању не покрива осигурање од одговорности;
4) основна делатност тих лица није заступање у осигурању;
5) осигурање представља допуну уз производ или услугу ако покрива: ризик квара, губитка или оштећења производа или ствари и ризик оштећења или губитка пртљага и остале ризике у вези с путовањем резервисаним преко туристичке агенције, чак и кад ово осигурање покрива животно осигурање или осигурање од одговорности, под условом да то осигурање представља помоћни, односно допунски облик осигурања који покрива ризике у вези с наведеним путовањем, и
6) износ годишње премије осигурања по једном уговору о осигурању није већи од 100 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате и уговор о осигурању, укључујући и његова продужења, није закључен на период дужи од пет година.
Наведеним уговором не могу се покрити ни врсте осигурања које су посебним законом утврђене као обавезно осигурање у Републици Србији, нити права по основу гарантног листа. Осим тога, прописано је и право надзора Народне банке Србије над спровођењем претходно наведених уговора. На крају, изузетак у обављању послова посредовања/заступања у осигурању не односи се на лица која те послове обављају за друштво за посредовање/заступање у осигурању, заступника у осигурању или банке основане у Републици Србији, лизинг друштва или јавног поштанског оператера. С обзиром на строгост прописаних услова, наведена могућност представља мали корак ка либерализацији тржишта осигурања у коме је до сада Народна банка Србије практично увек иницијално учествовала у креирању свих тржишних учесника.
Поред домаћих банака, што је био случај с ранијим законом, Закон предвиђа и да давалац финансијског лизинга, који има седиште у Републици Србији и основан је у складу са законом којим се уређују финансијски лизинг, и јавни поштански оператор, који има седиште у Републици Србији и основан је у складу са законом којим се уређују поштанске услуге, могу, као допунску делатност, обављати послове заступања у осигурању на основу претходне сагласности Народне банке Србије за обављање тих послова. Наведеним лицима Закон изричито забрањује вршење послова посредовања у осигурању.
Остале новине и други прописи у области осигурања
Најважнија новина код друштава за узајамно осигурање огледа се у томе што се по новом закону код промене правне форме ових друштава тражи претходна сагласност Народне банке Србије. Предвиђа се и да ова сагласност може да буде ускраћена уколико се оцени да би промена облика организовања друштва могла довести до угрожавања интереса чланова друштва.
Законом су предвиђене нове врсте техничких резерви у складу са законодавством ЕУ и то резерве за неистекле ризике, резерве за бонусе и попусте и резерве за осигурања код којих су осигураници прихватили да учествују у инвестиционом ризику. Остављена је и могућност формирања других техничких резерви за будуће обавезе и ризике. Утврђени су и квалитативни критеријуми при обрачуну техничких резерви, посебно имајући у виду права осигураника и њихово очекивано повећање. Довољност техничких резерви осигуравајуће друштво сада мора редовно проверавати како би се благовремено могла утврдити њихова неадекватност. Детаљнији начин рачунања техничких резерви који би требало да прати актуарска правила биће утврђен подзаконским актом Народне банке Србије чији се нацрт у моменту писања овог текста, као што смо већ навели, налазио на интернет презентацији Народне банке Србије.
Дошло је, такође, до измена одредaбa које се односе на рачунање адекватности капитала осигуравајућих друштава. Ове одредбе само су наизглед усклађене са ЕУ прописима. Како услови солвентности нису базирани на ризицима, постоји јасно одступање нових одредаба од стандарда ЕУ, тј. Друге директиве о солвентности ЕУ. Овде указујемо на потребу да се закони у Републици Србији, уколико се усаглашавају са европским, морају и суштински усаглашавати. Само формално усаглашавање довешће до тога да ће практично исти прописи ЕУ морати поново да се имплементирају.
По Закону, друштво за осигурање дужно је да Народној банци Србије доставља тромесечне извештаје о интерној ревизији, уместо шестомесечних како је раније било прописано. Закон више не предвиђа систематско достављање услова и тарифа осигурања Народној банци Србије и тиме се усклађује са захтевима ЕУ.
Уопштено говорећи, надзорне функције Народне банке Србије ојачане су доношењем Закона, а додатно су прецизиране и одредбе које се односе на заштиту података о личности.
На крају 2014. године, Народна банка Србије је донела два подзаконска акта – о садржају и изгледу образаца финансијских извештаја за осигуравајућа друштва и образаца статистичких извештаја. Сврха ових подзаконских аката је хармонизација с рачуноводственим и ревизијским стандардима, као и усклађивање с важећим стандардима ЕУ. У истом периоду, Влада је увела нову минималну осигурану суму у осигурању од ауто-одговорности трећих лица која сада за штету на лицима, по једном штетном догађају, без обзира на број оштећених лица – износи 1.000.000 евра, а за штету на стварима, по једном штетном догађају, без обзира на број оштећених лица – 200.000 евра.
Уместо закључка
Иако је Закон унапредио регулаторне предуслове за развој тржишта осигурања у Републици Србији, он представља само почетни корак који мора бити пропраћен и развојем других капацитета. Према подацима Народне банке Србије, у Србији послује 25 осигуравајућих друштава, од којих се шест баве животним осигурањем, девет неживотним, шест и животним и неживотним и четири су реосигуравајућа друштва. У већинском страном власништву је 19 осигуравајућих друштава, а шест у већинском домаћем власништву. Из наведеног можемо закључити да су с обзиром на величину српског тржишта, из аспекта пружалаца осигурања створени институционални капацитети за развој осигурања у Србији.
Поред обавезног осигурања од аутоодговорности, у Републици Србији су последњих година уведене нове обавезујуће врсте осигурања, највише у домену осигурања од професионалне одговорности, као што је, на пример, осигурање од професионалне одговорности адвоката или јавних бележника. Већ смо навели како српско тржиште осигурања бележи позитиван раст премија.
Видели смо да Закон уводи нове производе на тржиште осигурања, што је, свакако, покушај да се путем разноврсније понуде пробуди успавано тржиште. Како је у упоредноправној пракси, баш као и на домаћем примеру, познато да раст привредних активности упоредо прати и раст уплаћених премија на тржишту осигурања, очекује се да ће се прилике променити тек када се побољша целокупно стање у привреди Републике Србије.
[signoff]
ОСИГУРАЊЕ КОД СТРАНИХ ДРУШТАВА ЗА ОСИГУРАЊЕ
Када је реч о досадашњој могућности осигурања и реосигурања ризика домаћих правних и физичких лица код страних друштава за осигурање, Влада је у односу на ранији закон прописала Уредбу о одређивању имовине и лица која се могу осигурати код страног друштва за осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 47/06 и 111/09, у даљем тексту: Уредба).
Уредбом је прописано да се код страног друштва за осигурање могу осигурати и/или реосигурати:
– инвестициони радови у иностранству које изводе домаћа привредна друштва, као и опрема за извођење тих радова – ако је то предвиђено уговором о извођењу тих радова, односно прописима земље у којој се радови изводе;
– инострани кредити, ради осигурања враћања тих кредита – ако је то, на захтев даваоца кредита, предвиђено уговором;
– бродови у изградњи или ремонту – ако је то изричито предвиђено уговором са страним купцем, односно наручиоцем;
– роба која се извози из Републике Србије, односно увози у Републику Србију – ако се превоз те робе не врши на ризик домаћег правног или физичког лица;
– као и ризици у вези с поморском пловидбом, комерцијалним ваздухопловством, лансирањем у свемир и теретом (укључујући и сателите), тако да осигурање покрива, све или појединачно: робу у превозу, превозно средство и одговорност која по том основу проистиче, те робу у међународном транзиту (превозу).
Уредба прописује и да се код страних друштава за осигурање могу осигурати и/или реосигурати имовина и запослени домаћих привредних друштава у власништву домаћих лица или у заједничком власништву са страним лицима, основаних за обављање делатности у иностранству – ако то прописи стране земље захтевају, односно ако је то актом о оснивању тих друштава изричито предвиђено.
Могућност осигурања и/или реосигурања код страног осигуравача предвиђена је Уредбом и за предлагаче за добијање дозволе надлежног државног органа за клиничко испитивање лекова и медицинских средстава, односно за стављање у промет медицинских средстава страних произвођача, у складу са законом којим се уређује област лекова и медицинских средстава, за случај настанка штете као последице примене тих лекова, односно медицинских средстава, под условом да је уговором о осигурању прихваћена надлежност домаћих судова и других органа да одлучују о захтевима за накнаду штете.
Отворено је питање да ли ће се новим подзаконским актом проширити појам постојећих ризика који се могу осигурати и/или реосигурати у иностранству.
[/signoff]
[signoff]
Отворена питања која се јављају у пракси
Генерални принцип који би требало да буде примењен у осигурању гласи да финансијске обавезе осигураника треба да буду једнаке обавезама осигуравача према осигураницима. Овакав идеални сценарио мора бити коригован због тога што осигуравач мора да покрије трошкове спровођења осигурања и да оствари одређени профит. Стога, укупне уплате осигураника морају бити веће од укупних обавеза осигуравача по основу накнаде.
Уплате се манифестују кроз премије осигурања које морају бити адекватне горепоменутој пропорцији. Неадекватност премија осигурања, односно њихов релативно низак ниво, био је разлог због којег је велики број друштава за осигурање након 2004. године изгубио дозволу за рад. Стога начин одређивања премија осигурања и проблеми који се том приликом јављају стављају пред учеснике на тржишту осигурања у Републици Србији захтев за праћењем одређених фактора који утичу на правилно разумевање овог проблема.
Према ставу појединих аутора, као четири основна фактора који угрожавају адекватност премије осигурања у Републици Србији могу се издвојити: флуктуације девизног курса, увођење законске обавезе плаћања доприноса за обавезно осигурање од различитих врста одговорности, увођење bonus malus система, те повећање законског лимита накнаде штете.
На основу анализе постојећег стања на тржишту осигурања, може се закључити да су ови ризици у Републици Србији релативно сведени на обим ризичности који се јавља у земљама ЕУ.
Оно што и даље представља проблем јесте неразвијеност самог тржишта осигурања, поготово тржишта животног осигурања, које у великој мери утиче на низак ниво уплаћених премија осигурања. Званични подаци Народне банке Србије, ипак, уливају охрабрење, а они говоре да је укупна премија осигурања у 2014. години износила 69,4 милијарде динара, што је 8,4% више него 2013. године. Сама премија животног осигурања порасла је за 13,8% у 2014. години у односу на претходну годину, што је добар показатељ развоја те врсте осигурања у Републици Србији.
Већ смо истакли да је и након последњих законских измена Народна банка Србије задржала битну улогу у креирању тржишта осигурања у Републици Србији. Поред проширења њених надзорних функција, њена јака регулаторна улога и регулаторни механизми и даље представљају препреку либерализацији тржишта осигурања.
Да би се у Републици Србији основала друштва за осигурање, за посредовање у осигурању, за заступање у осигурању, те агенција за пружање других услуга у осигурању, осим у ограниченом броју случајева који се односе на посреднике и заступнике у осигурању, ова друштва морају да добију дозволу за рад од Народне банке Србије. Такође, Народна банка Србије даје сагласност на оснивачки акт и статут ових друштава, те на избор чланова управног и надзорног одбора, као и друге сагласности.
Приликом подношења захтева за добијање потребних дозвола/сагласности, подноси се и бројна друга документација одређена подзаконским актима и плаћају се одређене таксе. Уколико се у пропратној документацији налазе и јавне исправе из страних држава, оне пре подношења Народној банци Србије морају бити прописно легализоване, а документи на страном језику морају се превести на српски језик. Поједина документа, као што су, на пример, докази о техничкој оспособљености друштва, захтевају додатно време за припрему.
Због бројности и дужине трајања прибављања потребне документације, законски рокови за давање дозвола често се прекорачују и по неколико месеци, а то доводи до нефлексибилности на тржишту осигурања, где је потенцијалним учесницима практично онемогућено да у кратком временском периоду уђу на тржиште. Последично, одређени број инвеститора одустаје од намере да започну послове осигурања у Републици Србији.
Иако је регулаторна функција Народне банке Србије битна, јер се тиме омогућава да на тржишту учествују само они даваоци осигурања који су способни да воде тржишну утакмицу, ове регулаторне стеге би се морале донекле попустити не би ли се тржиште осигурања у одређеној мери ипак самостално и несметано развијало.
[/signoff]