Питање удела је од једно од основних које се тиче функционисања друштва са ограниченом одговорношћу. Од удела зависи својство члана друштва, обим гласачког права, учешће у добити и низ других питања везаних за ову форму привредног друштва.
Закон о привредним друштвима најпре је назначио да удели нису хартије од вредности. Ово је прописано зато што су хартије од вредности писане исправе које у себи садрже неко имовинско право, па се издавалац хартије обавезује да испуни одређену обавезу лицу на које хартија гласи или њеном доносиоцу, или лицу одређеном по наредби повериоца, што код удела није случај иако из самих удела произлазе одређена имовинска права имаоца удела. Међутим, за разлику од акција, које јесу власничке хартије од вредности, удели не могу да се стичу нити њима може да се располаже упућивањем јавне понуде у смислу закона којим се уређује тржиште капитала. Дакле, пренос удела врши се уговором или на други законит начин, при чему су увек назначени преносилац и стицалац. У погледу уговора о продаји удела преносилац и стицалац међусобно уговарају цену – она није унапред одређена.
Удео је уско повезан са улогом, тј. најчешће зависи од улога. Удео се стиче сразмерно улогу, с тим што оснивачким актом може другачије да се пропише. То значи да, уколико је основни капитал друштва 1000, а улог одређеног члана 300 динара, онда је и удео тог члана 30%, осим ако оснивачким актом није прописано другачије. Оснивачким актом може да буде прописано да члан са 30% улога може да има 70% удела и обрнуто. Законом је прописано да један члан може да има само један удео, а ако их стекне више – да се спајају и чине један. Посматрајући претходни пример, уколико члан са улогом од 300 динара и уделом од 30%, при чему је основни капитал 1000 динара, докупи од другог члана још 20% удела, онда неће имати два удела – од 30% и 20%, већ један удео од 50%.
ПРАВО ГЛАСА
Члан друштва по основу удела има право гласа у скупштини друштва, право на учешће у добити друштва, право на учешће у ликвидационом остатку и друга права предвиђена Законом о привредним друштвима.
Што се права гласа у скупштини друштва тиче, члан друштва има право гласа у скупштини сразмерно свом уделу. Гласови се не расподељују члановима једнако, већ сваки члан има гласачко право сходно свом уделу. Дакле, колики члан има удео, толико је и његово право гласа. Ако друштво има три члана, од којих један има 70% удела, друга два имају по 15% удела. За одлуку скупштине која се доноси већином гласова биће довољан глас члана са 70% удела, без обзира на то како друга два члана гласају. Наравно, оснивачким актом ствари могу и другачије да се уреде, па је могуће да њим буде прописано да члан друштва са мањим уделом има веће право гласа или да члан друштва има право гласа несразмерно свом уделу.
ПРАВО УЧЕШЋА У ДОБИТИ
Исто важи и за право на учешће у добити друштва, право на учешће у ликвидационом остатку и друга права предвиђена Законом о привредним друштвима. И ова права сразмерна су учешћу удела у основном капиталу друштва, ако оснивачкима актом није другачије одређено.
ЛАВОВСКЕ КЛАУЗУЛЕ
Овде се долази и до питања тзв. лавовских клаузула, тј. да ли је законито уговорити да један члан друштва има само право да учествује у добити без обавезе подмиривања губитака или обрнуто – да има обавезу подмиривања губитака без права на учешће у добити. Неспорно је да је дозвољено да се исплата добити не врши у сразмери са уделом чланова у основном капиталу друштва. Такође је неспорно да није дозвољено да један члан друштва има само обавезу подмиривања губитака без права на учешће у добити. Међутим, наше законодавство не даје одговор на питања колика несразмера између удела у основном капиталу и учешћа у добити може да се толерише. Такође у нашем законодавству нема одговора ни на питање да ли један члан друштва са ограниченом одговорношћу може да има право на учешће у добити без обавезе подмиривања губитака.
ПРАВА КОЈА НИСУ ДЕЉИВА
За нека права предвиђена Законом о привредним друштвима правило о сразмерном уживању права не може стриктно да се примени јер нека права нису дељива. Такво је нпр. право из члана 241. Закона о привредним друштвима, да је директор у обавези да одређене документе и акта стави на располагање сваком члану друштва, или право из члана 242. Закона о привредним друштвима – да је директор дужан да без одлагања обавести сваког члана друштва о релевантним чињеницама везаним за пословање друштва или за остваривање права чланова друштва.
СУВЛАСНИШТВО НАД УДЕЛИМА
Када један удео припада већем броју лица, та лица су сувласници удела. Битно је нагласити да се и тада ради о једном, а не о више удела. Сва права која припадају власнику удела припадају и сувласницима, као и што све обавезе које терете власника терете и сувласнике удела. Према осталим члановима друштва и према друштву сувласници удела наступају јединствено, што значи да је сувласништво интерна ствар сувласника и не тиче се осталих чланова друштва. Изменама и допунама Закона о привредним друштвима из 2018. године, члан 153. Закона о привредним друштвима, који регулише сувласништво на уделу, допуњен је ставом који прописује да сувласници удела своје међусобне односе у вези са сувласничким уделима уређују посебним уговором. На овај начин Законом је заузето становиште да су међусобни односи сувласника на уделу интерна ствар самих сувласника, па је избегнуто да се оснивачки акт и други акти друштва оптерећују регулисањем сувласничких односа на уделу. Сувласници удела своја права гласа по основу удела остварују преко једног заједничког пуномоћника, о чијем идентитету су дужни да обавесте друштво. Правне радње и обавештења које друштво предузме, односно упути заједничком пуномоћнику имају дејство према свим сувласницима удела. На овај начин избегавају се ситуације да два сувласника различито гласају по одређеном питању, као и да друштво предузима правне радње и упућује обавештења сваком сувласнику понаособ. Чланови друштва нису дужни да одреде заједничког пуномоћника, али се у том случају удео сувласника неће рачунати за потребе гласања и утврђивања кворума на скупштини чланова друштва, а правне радње које друштво предузме према једном сувласнику имаће дејство према свим сувласницима. Сувласници удела у односу према друштву сматрају се једним чланом и неограничено солидарно одговарају друштву за све обавезе у вези са тим уделом. Солидарна одговорност је одговорност по принципу „један за све”. Дакле, уколико сувласници удела имају обавезе према друштву у вези са уделом, друштво целу обавезу може да намири од једног сувласника, без обзира на то колики је његов сувласнички удео. Наравно, у том случају сувласник од кога се друштво намирило има право да се регресира од осталих сувласника.
ФИНАНСИЈСКА ПОДРШКА ДРУШТВА ЗА СТИЦАЊЕ УДЕЛА
Закон о привредним друштвима предвиђа забрану да друштво пружа финансијску подршку било које врсте својим члановима, запосленима или трећим лицима за стицање удела у друштву. Под тим се нарочито подразумева давање зајмова, гаранција, јемстава, обезбеђења и слично. Уколико је правни посао супротан овој одредби, ништав је. Да ова забрана није прописана, било би могуће да друштво нпр. да зајам свом члану, а да он од тог зајма купи удео у друштву зајмодавцу, па затим на основу учешћа у добити друштва зајмодавца врати зајам том истом друштву. Крајњи ефекат целог посла био би да зајмопримац добије „нешто за ништа”, па би у одсуству ове забране био отворен пут за разне манипулације и извлачење средстава из друштва. Такође, забрањено је да друштво од члана друштва узима у залогу удео члана у истом друштву. Најчешћи случај финансијске подршке друштва за стицање удела у самом друштву јесте када друштво успостави хипотеку на својој непокретности или да залогу на својој покретној ствари у циљу обезбеђења обавезе коју члан друштва има према самом друштву, а по основу стицања у друштву. Овакав правни посао је такође ништав, па би, сходно позитивним законским прописима, јавни бележник био дужан да одбије оверу такве заложне изјаве или уговора о хипотеци.
ПОВЛАЧЕЊЕ И ПОНИШТАВАЊЕ УДЕЛА
Друштво може да повуче и поништи удео члана друштва, али само у случајевима и на начин изричито предвиђен оснивачким актом. Уколико у оснивачком акту ово није предвиђено, да би се удео члана повукао или поништио, морају да буду донете измене оснивачког акта за које мора да гласа и члан друштва чији се удео повлачи или поништава.
Одлуку о повлачењу и поништењу удела члана друштва доноси скупштина и она садржи:
1) основ повлачења и поништења;
2) чињенице из којих произлази да су остварени услови за доношење одлуке о повлачењу и поништењу удела;
3) износ и рок за исплату накнаде за удео члану друштва чији се удео повлачи и поништава, који не може бити дужи од две године;
4) дејство поништења удела на основни капитал друштва.
Дакле, на основу самог закона није могуће спровести повлачење или поништење удела, већ је потребно да је та могућност предвиђена оснивачким актом или изменама оснивачког акта за које је гласао члан друштва чији се удео поништава или повлачи.
СОПСТВЕНИ УДЕО
Уколико само друштво од свог члана стекне удео, овај се удео сматра сопственим уделом. По основу сопственог удела друштво нема право гласа у скупштини нити се ти гласови рачунају у кворум скупштине. Такође, сопствени удео не даје право на учешће у добити. Овај сопствени удео друштво може расподелити члановима, пренети члану друштва или трећем лицу уз накнаду, или може да га поништи.
ПРИНЦИП СЛОБОДЕ ПРЕНОСА УДЕЛА
Законом о привредним друштвима предвиђен је принцип слободе преноса удела, што значи да је пренос слободан, осим уколико самим Законом о привредним друштвима или оснивачким актом није другачије одређено. Дакле, самим законом или оснивачким актом могу да се пропишу одређене забране и ограничења, а уколико ових забрана и ограничења у конкретним случајевима нема, пренос је слободан. Иако је пренос удела у начелу слободан, чланови друштва имају право прече куповине удела који је предмет преноса трећем лицу, осим уколико то право није искључено законом или оснивачким актом. Дакле, уколико члан друштва намерава да свој удео или део удела прода трећем лицу, дужан је да га најпре понуди осталим члановима под истим условима под којима би га продао трећем лицу. Право прече куповине не постоји уколико се удео продаје другом члану друштва, без обзира на величину удела. Ове одредбе Закона о привредним друштвима подложне су различитим тумачењима и злоупотребама. На пример, право прече куповине не би требало да важи код поклона јер се по природи ствари односи само на теретне правне послове, и то због тога што други чланови друштва не би могли да захтевају да им се под условима који важе за поклонопримца пренесе удео, јер је поклон доброчин и строго личан правни посао, тј. строго је везан за личност поклонопримца. Због тога, право прече куповине може да се изигра тако што би преносилац удела могао најпре бестеретно да пренесе део свог удела (макар у веома малом проценту) стицаоцу, како би га учинио чланом друштва, а затим да му остатак удела прода и на тај начин избегне обавезу да поштује право прече куповине осталих чланова друштва. У овим случајевима суд би, зависно од конкретних околности, могао да поништи овакав правни посао, али то не мења чињеницу да су злоупотребе могуће и да закон није до краја заштитио савесне чланове друштва.
Ако се удео продаје путем јавног прикупљања понуда, лицитације или сличног поступка (јавна продаја), члан друштва који жели да користи право прече куповине то може да оствари само у поменутом поступку, осим ако је оснивачким актом другачије одређено. Дакле, у овом случају правила поступка јавног прикупљања понуда, лицитације, јавне продаје и сл. имају предност у односу на одредбе Закона о привредним друштвима. Међутим, у овом случају намеће се закључак да је сувишно то што се даје право друштву да ова питања другачије одређује оснивачким актом, с обзиром на то да су одредбе диспозитивног карактера погодне за Закон о привредним друштвима, имајући у виду карактер тог закона, што не значи да су погодне и за друге законе који прописују поступак јавног прикупљања понуда, лицитације, јавне продаје и сл., којима у неким случају доминирају императивне одредбе.
Законом о привредним друштвима прописано је да се удео преноси уговором у писаној форми са овереним потписима преносиоца и стицаоца, а да може да се пренесе на други начин у складу са законом. Ово значи да је за пренос удела потребна овера потписа код јавног бележника, али да удео може да се пренесе и на други законом прописани начин, нпр. у поступку продаје и преноса удела у извршном поступку, како је регулисано Законом о извршењу и обезбеђењу. Преносилац удела солидарно одговара са стицаоцем удела за обавезе према друштву по основу свог неуплаћеног односно неунетог удела у основни капитал друштва, као и за обавезу додатних уплата у погледу тог удела, према стању на дан преноса удела. Ово практично значи да се члан друштва не може ослободити своје обавезе уплате или уноса улога преносом удела друштву, већ та његова обавеза остаје, па друштво има право да се намири у целокупном износу обавезе било од члана преносиоца било од члана стицаоца. Ово се односи и на додатне уплате по основу пренетог удела, с тим да, уколико је обавеза додатне уплате настала после преноса удела, члан који је пренео удео за те обавезе не одговара.
Удео може и да се подели, али и заложи, осим уколико оснивачким актом друштва није другачије одређено, с тим да се, сем у одређеним случајевима, не може искључити деоба удела путем наслеђивања.
ЗАКЉУЧАК
Из свега наведеног може да се извуче закључак да је законодавац оставио велики простор оснивачима да привредно друштво организују по својој вољи када су удели у питању, као и да су законске одредбе које регулишу питање удела у великом броју случајева супсидијарног карактера, тј. примењују се само ако оснивачким актом није одређено другачије.