Карактеристике овог уговора размотрене су у овом тексту како са аспекта Закона о облигационим односима тако и са аспекта судске праксе, као и праксе у привреди.
[pdfjs-viewer url=“https://www.legeartis.rs/wp-content/uploads/2020/05/1146.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
72
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ПРИВРЕДНО ПРАВО
Уговор о трговинском
заступању
Карактеристике овог уговора размотрене су у овом тексту како са
аспекта Закона о облигационим односима тако и са аспекта судске
праксе, као и праксе у привреди.
ПОЈАМ
Закон о облигационим односима Републи-
ке Србије уређује уговор о трговинском
заступању, којим се заступник обавезује да
се стално стара да трећа лица закључују уго-
воре са његовим налогодавцем, али и да у
том смислу посредује између њих и налого-
давца, као и да по добијеном овлашћењу за-
кључује уговоре са трећим лицима у име и за
рачун налогодавца, а овај се обавезује да му
за сваки закључени уговор исплати одређе-
ну накнаду (провизију). Из саме дефиниције
произлази да сам уговор о трговинском засту-
пању закључују две стране: налогодавац и за-
ступник, као и да трећа лица улазе у уговорни
однос одређене природе са налогодавцем пре-
ко заступника. Дакле, уговор о трговинском
заступању обавезује само налогодавца и за-
ступника, а за трећа лица релевантан је само
у том смислу да из њега произлазе овлашће-
ња која је налогодавац пренео на заступни-
ка, која могу да се спроводе и у односу према
трећим лицима. Осим тога, из дефиниције
произлази и да је овај уговор према дужини
трајања престације – уговор трајног каракте-
ра, јер су обавезе заступника и налогодавца
трајне и не исцрпљују се једним испуњењем.
Заступник је у обавези да се стално стара и по-
средује при закључењу уговора, као и да стал-
но тражи потенцијалне сауговараче за свог
налогодавца, а овај је дужан да заступнику по
сваком закљученом уговору исплаћује накна-
ду. Такође, у погледу овог уговора није битно
при каквим пословима заступник посредује
или које уговоре у име налогодавца закључује
са трећим лицима, осим уколико (приликом
закључивања уговора) нису у питању уговори
закључени с обзиром на лична својства уго-
ворника (тзв. уговори intuitu personae). Овла-
шћења трговинског заступника могу да се
састоје само у посредовању, али налогодавац
може да му их прошири тако што га овлашћује
да са трећим лицима закључује уговоре. Оно
што се у законској дефиницији не наводи, али
произлази из других одредби Закона јесте да
заступнику право на накнаду не припада са-
мим закључењем уговора већ његовим извр-
шењем (и кад уговор остане неизвршен, ако
је до тога дошло због узрока који је на страни
налогодавца), осим уколико самим уговором
није друкчије одређено.
Налогодавац на истом подручју за исту
врсту послова може да има више заступника,
док један заступник без пристанка налого-
давца не може да преузме обавезу да на ис-
том подручју и за исту врсту послова ради за
другог налогодавца. Дакле, сам закон у погледу
избора сауговарача не ставља налогодавца и за-
ступника у исти положај – налогодавац може да
има више заступника, док је у обрнутом случају
заступник ограничен. Наведено ограничење је
логично и произлази из саме природе уговора,
јер не може да се очекује да заступник крајње
савесно и поштено ради за два и више налого-
даваца који се међусобно налазе у конкурент-
ским односима. Закон је ово ограничење за
заступника формулисао тако да му забрањује
да има више налогодаваца на истом подручју
и за исту врсту послова. Ова два услова су ку-
мулативно постављена, а да би забрана важила,
потребно је да у конкретном случају оба усло-
ва буду испуњена, што значи да није довољно
Владимир Саичић,
дипл. правник
73
ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
испуњење само једног од њих. Наиме, за исту
врсту послова заступник може да има више на-
логодаваца ако се они налазе на различитим по-
дручјима, као што и за различиту врсту послова
заступник може да има више налогодаваца чак
и ако се они налазе на истом подручју. Закон
није прецизно дефинисао шта се подразумева
под истом, а шта под различитом врстом по-
слова, односно шта се подразумева под истим,
а шта под различитим подручјима. То зависи од
сваког конкретног случаја.
Што се врсте посла тиче, ситуација је при-
лично јасна, а када је у питању подручје, треба
узети у обзир различите факторе, а посебно
треба обратити пажњу на територијални опсег
деловања налогодаваца, тј. његову географску
заступљеност, па зависно од тога проценити
да ли налогодавци у својој делатности делују
на истом подручју. Тако је нпр. различито по-
дручје деловања великог трговинског предузе-
ћа са знатним ресурсима, објектима, великим
бројем запослених с једне стране, и предузет-
ника који се бави трговином сам или нпр. уз
још неколико запослених, с друге стране, све
и ако су им седишта у истом месту. Док је по-
дручје деловања великог предузећа држава
или чак подручје више држава, подручје де-
ловања предузетника обично је општина или
више општина.
ФОРМА УГОВОРА
Уговор о трговинском заступању мора да
буде закључен у писменој форми. Дакле, за
закључење овог уговора потребно је да обе
стране потпишу једну исправу или да свака од
страна потпише примерак исправе намењен
другој страни, или да стране измењају писма
или се споразумеју неким другим средством
које омогућава да се са извесношћу утврде са-
држина и давалац изјаве (у савремено доба ова-
кво средство најчешће је мејл, док Закон, због
времена када је донет, наводи телепринтер).
Према ставу судске праксе писмена фор-
ма је обавезна и приликом раскида уговора
о трговинском заступању. Наиме, Пресудом
Вишег трговинског суда Пж. 1128/2006 од 18.
12. 2006. године одређено је да је уговор о трго-
винском заступању пуноважан само ако је дат
у писменом облику, што је форма која је оба-
везна и када је реч о раскиду уговора, тако да је
у конкретном случају одлучено да је странка у
поступку била дужна да докаже да је писаним
путем у одређеном периоду раскинула уговор
о трговинском заступању. Чланом 68. Закона о
облигационим односима прописано је да фор-
мални уговори могу да буду раскинути нефор-
малним споразумом, изузев ако је за одређени
случај законом предвиђено што друго или ако
циљ због кога је прописана форма за закључе-
ње уговора захтева да раскидање уговора буде
обављено у истој форми. Очигледно је суд стао
на становиште да је циљ писмене форме у овом
случају извесност у погледу закључења и садр-
жине уговора, па је у истом циљу потребан па-
ралелизам форми приликом раскида уговора.
ОВЛАШЋЕЊА ЗАСТУПНИКА
Заступник може да закључује уговоре у име
и за рачун свог налогодавца ако је за то од њега
добио посебно или генерално овлашћење.
Дакле, основни задатак заступника је контину-
ирано посредовање и стално старање о налаже-
њу сауговарача, док закључење уговора у име
налогодавца са сауговарачима заступник може
да обави само ако је за то посебно овлашћен.
Како се овлашћење за заступање, тј. пуно-
моћје додељује правним послом заступнику,
као пуномоћнику, од стране заступаног, као
властодавца, оно може да настане једностра-
ном изјавом воље (једностраним послом), као
и на основу обостране изјаве воље, тј. на осно-
ву самог правног посла (уговора). И у случају
трговинског заступања пуномоћје (овлашће-
ње) налогодавцу може да произлази из самог
уговора, тј. може да га садржи уговор о трго-
винском заступању, или може да се изда као
посебна исправа. Уколико је пуномоћје за-
ступнику издато као посебна исправа, он није
дужан да упознаје сауговарача са садржином
уговора о трговинском заступању, јер се уго-
вор тиче уговорних страна, а не трећих лица.
У Општем имовинском законику за Црну
Гору Валтазар Богишић сажео је ово правило
у следећу изреку: „Што два углаве, трећега не
веже”. Међутим, с обзиром на то да заступник
наступа у име властодавца, као и да у одређе-
ним случајевима може да се обраћа саугова-
рачу властодавца, као што и овај може њему,
74
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ПРИВРЕДНО ПРАВО
свакако је потребно да сауговарач властодавца
буде упознат са тим да трговински заступник
наступа у том својству.
Заступник не може да захтева нити да
прими испуњење потраживања свог нало-
годавца ако за то није посебно овлашћен. За
ово овлашћење важе иста правила која важе и
за овлашћење за закључење уговора.
Кад је уговор закључен посредовањем
заступника, сауговарач налогодавца може
пуноважно да чини заступнику изјаве које
се тичу недостатака предмета уговора, као и
друге изјаве у вези са тим уговором, у циљу
очувања или вршења права из уговора.
Управо је и из овог разлога потребно да са-
уговарач властодавца буде упознат са тим да
трговински заступник наступа у наведеном
својству, што значи да је довољно да саугова-
рачу властодавца буде предочен или уговор о
трговинском заступању са клаузулом о овла-
шћивању заступника или пуномоћје као по-
себна исправа, где је означено да заступник
наступа у улози трговинског заступника. Уко-
лико ствар која је предмет уговора о продаји
има недостатке, а трговински заступник засту-
па продавца, да би избегао губитак тог права,
купац може, уместо продавца, о том недостат-
ку да обавести његовог заступника, са истим
дејством као да је обавестио продавца.
Исто тако, заступник је овлашћен да у циљу
очувања права свог налогодавца чини потреб-
не изјаве његовом сауговарачу, док у циљу за-
штите интереса налогодавца заступник може
да захтева предузимање потребних мера обе-
збеђења. Посматрајући претходно наведени
пример, уколико ствар која је предмет уговора
о продаји има недостатке, а трговински заступ-
ник заступа купца, о у име купца, да би избегао
губитак купчевог права, о недостатку може да
обавести продавца, са истим дејством као да
га је обавестио сам купац. Што се мера обезбе-
ђења тиче, заступник је овлашћен да их предла-
же у име налогодавца, при чему поменуте мере
могу да буду правне и фактичке природе.
ОБАВЕЗЕ ЗАСТУПНИКА
Закон о облигационим односима прописао
је које су обавезе заступника у уговору о тр-
говинском заступању. Заступник је пре свега
дужан да се стара о интересима налогодавца,
а у свим пословима које предузима дужан је
да поступа са пажњом доброг привредника.
Од заступника се очекује посебан стандард
пажње – „пажња доброг привредника”, која од
правног субјекта захтева већи ниво пажње од
стандарда „пажња доброг домаћина”. С обзи-
ром на то да је трговински заступник по при-
роди ствари лице са одређеним искуством и
трговачким вештинама, није довољна обична
пажња коју би просечан човек посветио сво-
јим пословима, већ појачан ниво пажње, као и
процењивање на основу знања и искуства, које
просечан човек – лаик нема. Међутим, заступ-
ник је ипак дужан да се држи упутстава која
му је дао налогодавац, што значи да заступ-
ник, и противно својим уверењима о потреби
и целисходности предузимања или непредузи-
мања одређене радње, исту мора да предузме
или да се од предузимања уздржи уколико то
захтева налогодавац.
Заступник је свакако у обавези да обаве-
сти налогодавца о битним околностима које
утичу или би могле да утичу на обављање
послова, како би овај објективно процењивао
ситуацију и на основу тога доносио одлуке,
слично као што је запослени дужан да обавести
послодавца. Поред ове обавезе о обавештава-
њу, која није стриктно наведена у Закону, али
се по природи ствари подразумева, самим За-
коном о облигационим односима прописано
је да је заступник дужан да даје налогодавцу
сва потребна обавештења о тржишној си-
туацији, нарочито она која су од значаја за
сваки поједини посао. То још једном показује
да су обавезе трговинског заступника трајног
карактера, као и да се од њега захтева свакод-
невно ангажовање и активан приступ у циљу
заштите интереса налогодавца.
Заступник је дужан да по упутствима нало-
годавца учествује при закључивању послова,
и то до њиховог потпуног окончања, затим да
чува пословне тајне свог налогодавца за које
је дознао у вези са повереним послом, као и
одговара ако их искористи или другоме откри-
је и после престанка уговора о трговинском
заступању. По престанку уговора о трговин-
ском заступању заступник је дужан да врати
налогодавцу све ствари које му је овај предао
на употребу за време трајања уговора.
75
ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
Поред наведених општих случајева одговор-
ности, Законом је предвиђен и посебан случај
одговорности заступника, који се односи на
одговорност према налогодавцу за испуњење
обавеза из уговора при чијем је закључењу
посредовао или који је по овлашћењу он за-
кључио у име налогодавца. Ова одговорност
постоји само уколико је заступник писмено
јемчио за испуњење обавезе трећег лица,
налогодавчевог сауговарача. У датом случа-
ју налогодавац је обезбеђен тако што, поред
сауговарача, као главног дужника, има и на-
логодавца, као јемца. Овде се ради о супсиди-
јарном, а не о солидарном јемству, што значи
да је налогодавац дужан да испуњење обавезе
по њеном доспећу захтева најпре од главног
дужника – трећег лица, а тек у случају неиспу-
њења од стране трећег лица испуњење може
да захтева од јемца – заступника из уговора о
трговинском заступању. У овом случају, када се
заступник јавља и у улози јемца, он има право и
на посебну накнаду (del credere провизија).
ОБАВЕЗЕ НАЛОГОДАВЦА
Поред обавеза заступника, Закон је пропи-
сао и обавезе налогодавца. Прво, кад је за оба-
вљање његових послова заступнику потребан
одређени материјал или одређена документа-
ција, налогодавац је дужан да му то стави на
располагање.
Налогодавац по свом нахођењу може да
прихвати или одбаци закључење уговора
припремљеног од стране заступника, али је
дужан да без одлагања обавести заступника
о својој одлуци. Дакле, Закон прописује да је,
у случају одбацивања уговора, налогодавац у
обавези само да обавести заступника, али није
дужан да му образлаже зашто је предлог уго-
вора одбацио. Налогодавац није дужан да за-
ступнику исплати накнаду у случају да уговор
не прихвати. Налогодавац је такође дужан да
без одлагања обавести заступника о потреби
да се обим послова закључених његовим по-
средовањем сведе на мању меру него што је
заступник могао основано да очекује, како би
овај благовремено смањио своју предузимљи-
вост у одговарајућој мери, иначе му одговара
за претрпљену штету. У овом случају, уколико
заступник основано очекује да ће се између на-
логодавца и трећег лица реализовати послови
у одређеном обиму (то очекивање може да буде
проузроковано изјавом или другим конклу-
дентним радњама налогодавца), а налогодавац
се предомисли и одлучи да реализује послове
у мањем обиму, он је о овој промени дужан да
обавести заступника благовремено, пре него
што овај предузме одређене радње у циљу реа-
лизације послова већег обима. Уколико налого-
давац поступи противно наведеном, дужан је
да заступнику накнади штету, која може да се
састоји у трошковима беспотребног предузи-
мања радњи, али и у повреди пословног угледа
трговинског заступника, као и у нарушавању
поверења које овај ужива међу трећим лицима.
ПРАВО НА НАКНАДУ
Налогодавац је дужан да исплати заступ-
нику накнаду за уговоре закључене његовим
посредовањем, као и за уговоре које је сам за-
ступник закључио, ако је за то био овлашћен.
Заступник има право на накнаду и за уговоре
које је налогодавац закључио непосредно са
клијентима које је заступник нашао. То зна-
чи да заступник има право на накнаду не само
за послове у чијем је посредовању непосредно
учествовао већ и за послове које су закључили
налогодавац и клијент заступника након што
су наставили пословну сарадњу захваљујући
заступниковом посредовању.
Уколико између уговорних страна није
друкчије уговорено, право на накнаду стиче
заступник кад уговор буде извршен, али му
то право припада и кад уговор остане неи-
звршен ако је до тога дошло због узрока који
је на страни налогодавца. Дакле, самим за-
кључењем уговора, ако друкчије није уго-
ворено, заступник нема право на накнаду,
већ то право стиче извршењем уговора.
Иако то Закон не наводи, подразумева се да
је довољно да треће лице изврши обавезу
према налогодавцу да би се сматрало да је
уговор извршен у смислу права на накнаду
заступника, без обзира на то ако налого-
давац не изврши своје обавезе из уговора
са трећим лицем. Уколико налогодавац без
повода раскине уговор или уколико се криви-
цом налогодавца или услед других околности
на страни налогодавца уговор не изврши, за-
76
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ПРИВРЕДНО ПРАВО
ступник има право на накнаду као да је уго-
вор извршен.
Ако износ накнаде није одређен уговором
или тарифом, заступник има право на уоби-
чајену накнаду. Ако је у датом случају накнада
несразмерно велика према учињеној услузи,
суд на захтев налогодавца може да је снизи на
правичан износ. Заступник који је по овла-
шћењу налогодавца извршио наплату неког
његовог потраживања има право на посебну
накнаду од наплаћене своте. Заступник нема
право на накнаду трошкова који произлазе из
редовног вршења посредничких послова, осим
ако је друкчије уговорено, али има право на
накнаду посебних трошкова који су настали
у корист налогодавца или по његовом налогу.
Ради обезбеђења наплате својих доспелих
потраживања насталих у вези са уговором
заступник има право залоге на свотама које
је наплатио за налогодавца, по његовом овла-
шћењу, као и на свим налогодавчевим ства-
рима које је у вези са уговором примио од
налогодавца или од неког другог, док се налазе
код њега или код оног ко их држи за њега, или
док у рукама има исправу помоћу које може да
располаже поменутим стварима. Овде се ради
о законском заложном праву. Заступник
нема право залоге у вези са другим пословима
које има са налогодавцем, који не произлазе
нити су у вези са уговором о трговинском за-
ступању.
Уколико је, на пример, заступник засту-
пао налогодавца у послу са клијентом Петром
Петровићем, и у то име од клијента примио
одређену новчану своту за налогодавца, он на
тој своти има право залоге ради обезбеђења
исплате накнаде за посредовање са Петром
Петровићем или накнаде за посредовање са
трећим лицима, при чему су наведена посре-
довања произашла из истог уговора о трговин-
ском заступању. Међутим, уколико заступник,
поред ових накнада за посредовање произа-
шлих из уговора о трговинском заступању,
има и друга потраживања од налогодавца по
другим правним основима (нпр. по основу
уговора о продаји), он нема право залоге на
свотама примљеним од Петра Петровића за
налогодавца за обезбеђење тих потраживања
која нису ни у каквој вези са уговором о трго-
винском заступању.
ПРЕСТАНАК УГОВОРА О
ТРГОВИНСКОМ ЗАСТУПАЊУ
Што се престанка уговора о трговинском
заступању тиче, Закон разликује ситуације
када се уговор раскида уз остављање отказног
рока, када се раскида без остављања отказног
рока и када престаје самим истеком рока на
који је закључен. Кад трајање уговора није
одређено нити одредиво, свака страна може
да га раскине крајем сваког календарског тро-
месечја, с тим што отказ мора да буде саоп-
штен другој страни најмање месец дана пре
истека календарског тромесечја, а ако је уго-
вор трајао три године, отказ мора да јој буде
саопштен два месеца пре истека календарског
тромесечја. Уговорне стране могу друкчије
да одреде рокове отказа и престанка уговора,
али између отказа и престанка уговора мора
да буде остављен рок од најмање месец дана.
Дакле, за разлику од других уговора регули-
саних Законом о облигационим односима,
при чему уговор закључен на неодређено
време обично може да се раскине у сваком
тренутку (осим у невреме), када је у питању
уговор о трговинском заступању, законода-
вац је одредио крај календарског тромесечја,
као релевантно време за отказ, због специ-
фичности привредних активности, као и уо-
бичајених „кварталних” извештаја, како би
могло ваљано да се испрати испуњење уго-
вора закључених посредовањем заступника.
Законодавац је оставио уговорним странама
могућност да друкчије одреде своје односе у
погледу раскида уговора закључених на нео-
дређено време, али је и овде одредио рок од
месец дана као императивни рок, који не може
да се скраћује вољом уговорних страна.
Због озбиљних узрока свака страна може
да, наводећи те узроке, раскине уговор без
отказног рока. Закон не наглашава шта су то
озбиљни узроци, али се подразумева да је то
чињење или нечињење уговорне стране које
онемогућава или знатно отежава реализаци-
ју уговора о трговинском заступању. Озбиљ-
ним узроком, кад је уговор о трговинском
заступању у питању, може да се сматра и на-
логодавчево одбацивање закључења уговора
припремљеног од стране заступника, уколико
за ово одбацивање нема озбиљног разлога.
77
ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
Ако је изјава о раскидању учињена без
озбиљних узрока, она се сматра отказом са
редовним отказним роком. То значи да се
изјава о раскидању учињена без озбиљних
узрока сматра раскидањем уз поштовање отка-
зног рока од месец дана пре краја календарског
тромесечја или два месеца пре краја календар-
ског тромесечја за уговоре чије је трајање три
или више година. При оваквом стању ствари,
по мишљењу аутора овог текста, уколико је до
краја тромесечја остало мање од месец дана,
односно мање од два месеца уколико се ради о
уговорима са трогодишњим трајањем, уговор
не може да се откаже закључно са тим кален-
дарским тромесечјем, већ тек истеком следе-
ћег. Дакле, крај тромесечја и отказни рок од
месец дана или два месеца представљају куму-
лативно постављене рокове – оба морају да се
наврше да би уговор био раскинут.
Заступник који је услед неоснованог от-
каза прекинуо своју делатност има право на
накнаду штете због изгубљене провизије, а
ако је неосновано отказао уговор, право на
накнаду штете припада налогодавцу.
Неосновани отказ даје право другој стра-
ни да раскине уговор без отказног рока, што
значи да, уколико једна страна раскине уго-
вор без основа, она мора да поштује отказни
рок, при чему њен раскид даје право другој
страни да сада сама раскине уговор, и то без
отказног рока. Дакле, страна која иницијал-
но раскида уговор мора да поштује отказни
рок, док друга страна овај отказни рок може
да скрати раскидом уговора који је инициран
неоснованим раскидом прве стране.
Кад је уговор о трговинском заступању за-
кључен за одређено време, он престаје самим
истеком одређеног времена. Ако се такав уго-
вор прећутно продужи, сматра се надаље уго-
вором закљученим на неодређено време.
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ПРИВРЕДНО ПРАВО
Уговор о трговинском
заступању
Карактеристике овог уговора размотрене су у овом тексту како са
аспекта Закона о облигационим односима тако и са аспекта судске
праксе, као и праксе у привреди.
ПОЈАМ
Закон о облигационим односима Републи-
ке Србије уређује уговор о трговинском
заступању, којим се заступник обавезује да
се стално стара да трећа лица закључују уго-
воре са његовим налогодавцем, али и да у
том смислу посредује између њих и налого-
давца, као и да по добијеном овлашћењу за-
кључује уговоре са трећим лицима у име и за
рачун налогодавца, а овај се обавезује да му
за сваки закључени уговор исплати одређе-
ну накнаду (провизију). Из саме дефиниције
произлази да сам уговор о трговинском засту-
пању закључују две стране: налогодавац и за-
ступник, као и да трећа лица улазе у уговорни
однос одређене природе са налогодавцем пре-
ко заступника. Дакле, уговор о трговинском
заступању обавезује само налогодавца и за-
ступника, а за трећа лица релевантан је само
у том смислу да из њега произлазе овлашће-
ња која је налогодавац пренео на заступни-
ка, која могу да се спроводе и у односу према
трећим лицима. Осим тога, из дефиниције
произлази и да је овај уговор према дужини
трајања престације – уговор трајног каракте-
ра, јер су обавезе заступника и налогодавца
трајне и не исцрпљују се једним испуњењем.
Заступник је у обавези да се стално стара и по-
средује при закључењу уговора, као и да стал-
но тражи потенцијалне сауговараче за свог
налогодавца, а овај је дужан да заступнику по
сваком закљученом уговору исплаћује накна-
ду. Такође, у погледу овог уговора није битно
при каквим пословима заступник посредује
или које уговоре у име налогодавца закључује
са трећим лицима, осим уколико (приликом
закључивања уговора) нису у питању уговори
закључени с обзиром на лична својства уго-
ворника (тзв. уговори intuitu personae). Овла-
шћења трговинског заступника могу да се
састоје само у посредовању, али налогодавац
може да му их прошири тако што га овлашћује
да са трећим лицима закључује уговоре. Оно
што се у законској дефиницији не наводи, али
произлази из других одредби Закона јесте да
заступнику право на накнаду не припада са-
мим закључењем уговора већ његовим извр-
шењем (и кад уговор остане неизвршен, ако
је до тога дошло због узрока који је на страни
налогодавца), осим уколико самим уговором
није друкчије одређено.
Налогодавац на истом подручју за исту
врсту послова може да има више заступника,
док један заступник без пристанка налого-
давца не може да преузме обавезу да на ис-
том подручју и за исту врсту послова ради за
другог налогодавца. Дакле, сам закон у погледу
избора сауговарача не ставља налогодавца и за-
ступника у исти положај – налогодавац може да
има више заступника, док је у обрнутом случају
заступник ограничен. Наведено ограничење је
логично и произлази из саме природе уговора,
јер не може да се очекује да заступник крајње
савесно и поштено ради за два и више налого-
даваца који се међусобно налазе у конкурент-
ским односима. Закон је ово ограничење за
заступника формулисао тако да му забрањује
да има више налогодаваца на истом подручју
и за исту врсту послова. Ова два услова су ку-
мулативно постављена, а да би забрана важила,
потребно је да у конкретном случају оба усло-
ва буду испуњена, што значи да није довољно
Владимир Саичић,
дипл. правник
73
ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
испуњење само једног од њих. Наиме, за исту
врсту послова заступник може да има више на-
логодаваца ако се они налазе на различитим по-
дручјима, као што и за различиту врсту послова
заступник може да има више налогодаваца чак
и ако се они налазе на истом подручју. Закон
није прецизно дефинисао шта се подразумева
под истом, а шта под различитом врстом по-
слова, односно шта се подразумева под истим,
а шта под различитим подручјима. То зависи од
сваког конкретног случаја.
Што се врсте посла тиче, ситуација је при-
лично јасна, а када је у питању подручје, треба
узети у обзир различите факторе, а посебно
треба обратити пажњу на територијални опсег
деловања налогодаваца, тј. његову географску
заступљеност, па зависно од тога проценити
да ли налогодавци у својој делатности делују
на истом подручју. Тако је нпр. различито по-
дручје деловања великог трговинског предузе-
ћа са знатним ресурсима, објектима, великим
бројем запослених с једне стране, и предузет-
ника који се бави трговином сам или нпр. уз
још неколико запослених, с друге стране, све
и ако су им седишта у истом месту. Док је по-
дручје деловања великог предузећа држава
или чак подручје више држава, подручје де-
ловања предузетника обично је општина или
више општина.
ФОРМА УГОВОРА
Уговор о трговинском заступању мора да
буде закључен у писменој форми. Дакле, за
закључење овог уговора потребно је да обе
стране потпишу једну исправу или да свака од
страна потпише примерак исправе намењен
другој страни, или да стране измењају писма
или се споразумеју неким другим средством
које омогућава да се са извесношћу утврде са-
држина и давалац изјаве (у савремено доба ова-
кво средство најчешће је мејл, док Закон, због
времена када је донет, наводи телепринтер).
Према ставу судске праксе писмена фор-
ма је обавезна и приликом раскида уговора
о трговинском заступању. Наиме, Пресудом
Вишег трговинског суда Пж. 1128/2006 од 18.
12. 2006. године одређено је да је уговор о трго-
винском заступању пуноважан само ако је дат
у писменом облику, што је форма која је оба-
везна и када је реч о раскиду уговора, тако да је
у конкретном случају одлучено да је странка у
поступку била дужна да докаже да је писаним
путем у одређеном периоду раскинула уговор
о трговинском заступању. Чланом 68. Закона о
облигационим односима прописано је да фор-
мални уговори могу да буду раскинути нефор-
малним споразумом, изузев ако је за одређени
случај законом предвиђено што друго или ако
циљ због кога је прописана форма за закључе-
ње уговора захтева да раскидање уговора буде
обављено у истој форми. Очигледно је суд стао
на становиште да је циљ писмене форме у овом
случају извесност у погледу закључења и садр-
жине уговора, па је у истом циљу потребан па-
ралелизам форми приликом раскида уговора.
ОВЛАШЋЕЊА ЗАСТУПНИКА
Заступник може да закључује уговоре у име
и за рачун свог налогодавца ако је за то од њега
добио посебно или генерално овлашћење.
Дакле, основни задатак заступника је контину-
ирано посредовање и стално старање о налаже-
њу сауговарача, док закључење уговора у име
налогодавца са сауговарачима заступник може
да обави само ако је за то посебно овлашћен.
Како се овлашћење за заступање, тј. пуно-
моћје додељује правним послом заступнику,
као пуномоћнику, од стране заступаног, као
властодавца, оно може да настане једностра-
ном изјавом воље (једностраним послом), као
и на основу обостране изјаве воље, тј. на осно-
ву самог правног посла (уговора). И у случају
трговинског заступања пуномоћје (овлашће-
ње) налогодавцу може да произлази из самог
уговора, тј. може да га садржи уговор о трго-
винском заступању, или може да се изда као
посебна исправа. Уколико је пуномоћје за-
ступнику издато као посебна исправа, он није
дужан да упознаје сауговарача са садржином
уговора о трговинском заступању, јер се уго-
вор тиче уговорних страна, а не трећих лица.
У Општем имовинском законику за Црну
Гору Валтазар Богишић сажео је ово правило
у следећу изреку: „Што два углаве, трећега не
веже”. Међутим, с обзиром на то да заступник
наступа у име властодавца, као и да у одређе-
ним случајевима може да се обраћа саугова-
рачу властодавца, као што и овај може њему,
74
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ПРИВРЕДНО ПРАВО
свакако је потребно да сауговарач властодавца
буде упознат са тим да трговински заступник
наступа у том својству.
Заступник не може да захтева нити да
прими испуњење потраживања свог нало-
годавца ако за то није посебно овлашћен. За
ово овлашћење важе иста правила која важе и
за овлашћење за закључење уговора.
Кад је уговор закључен посредовањем
заступника, сауговарач налогодавца може
пуноважно да чини заступнику изјаве које
се тичу недостатака предмета уговора, као и
друге изјаве у вези са тим уговором, у циљу
очувања или вршења права из уговора.
Управо је и из овог разлога потребно да са-
уговарач властодавца буде упознат са тим да
трговински заступник наступа у наведеном
својству, што значи да је довољно да саугова-
рачу властодавца буде предочен или уговор о
трговинском заступању са клаузулом о овла-
шћивању заступника или пуномоћје као по-
себна исправа, где је означено да заступник
наступа у улози трговинског заступника. Уко-
лико ствар која је предмет уговора о продаји
има недостатке, а трговински заступник засту-
па продавца, да би избегао губитак тог права,
купац може, уместо продавца, о том недостат-
ку да обавести његовог заступника, са истим
дејством као да је обавестио продавца.
Исто тако, заступник је овлашћен да у циљу
очувања права свог налогодавца чини потреб-
не изјаве његовом сауговарачу, док у циљу за-
штите интереса налогодавца заступник може
да захтева предузимање потребних мера обе-
збеђења. Посматрајући претходно наведени
пример, уколико ствар која је предмет уговора
о продаји има недостатке, а трговински заступ-
ник заступа купца, о у име купца, да би избегао
губитак купчевог права, о недостатку може да
обавести продавца, са истим дејством као да
га је обавестио сам купац. Што се мера обезбе-
ђења тиче, заступник је овлашћен да их предла-
же у име налогодавца, при чему поменуте мере
могу да буду правне и фактичке природе.
ОБАВЕЗЕ ЗАСТУПНИКА
Закон о облигационим односима прописао
је које су обавезе заступника у уговору о тр-
говинском заступању. Заступник је пре свега
дужан да се стара о интересима налогодавца,
а у свим пословима које предузима дужан је
да поступа са пажњом доброг привредника.
Од заступника се очекује посебан стандард
пажње – „пажња доброг привредника”, која од
правног субјекта захтева већи ниво пажње од
стандарда „пажња доброг домаћина”. С обзи-
ром на то да је трговински заступник по при-
роди ствари лице са одређеним искуством и
трговачким вештинама, није довољна обична
пажња коју би просечан човек посветио сво-
јим пословима, већ појачан ниво пажње, као и
процењивање на основу знања и искуства, које
просечан човек – лаик нема. Међутим, заступ-
ник је ипак дужан да се држи упутстава која
му је дао налогодавац, што значи да заступ-
ник, и противно својим уверењима о потреби
и целисходности предузимања или непредузи-
мања одређене радње, исту мора да предузме
или да се од предузимања уздржи уколико то
захтева налогодавац.
Заступник је свакако у обавези да обаве-
сти налогодавца о битним околностима које
утичу или би могле да утичу на обављање
послова, како би овај објективно процењивао
ситуацију и на основу тога доносио одлуке,
слично као што је запослени дужан да обавести
послодавца. Поред ове обавезе о обавештава-
њу, која није стриктно наведена у Закону, али
се по природи ствари подразумева, самим За-
коном о облигационим односима прописано
је да је заступник дужан да даје налогодавцу
сва потребна обавештења о тржишној си-
туацији, нарочито она која су од значаја за
сваки поједини посао. То још једном показује
да су обавезе трговинског заступника трајног
карактера, као и да се од њега захтева свакод-
невно ангажовање и активан приступ у циљу
заштите интереса налогодавца.
Заступник је дужан да по упутствима нало-
годавца учествује при закључивању послова,
и то до њиховог потпуног окончања, затим да
чува пословне тајне свог налогодавца за које
је дознао у вези са повереним послом, као и
одговара ако их искористи или другоме откри-
је и после престанка уговора о трговинском
заступању. По престанку уговора о трговин-
ском заступању заступник је дужан да врати
налогодавцу све ствари које му је овај предао
на употребу за време трајања уговора.
75
ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
Поред наведених општих случајева одговор-
ности, Законом је предвиђен и посебан случај
одговорности заступника, који се односи на
одговорност према налогодавцу за испуњење
обавеза из уговора при чијем је закључењу
посредовао или који је по овлашћењу он за-
кључио у име налогодавца. Ова одговорност
постоји само уколико је заступник писмено
јемчио за испуњење обавезе трећег лица,
налогодавчевог сауговарача. У датом случа-
ју налогодавац је обезбеђен тако што, поред
сауговарача, као главног дужника, има и на-
логодавца, као јемца. Овде се ради о супсиди-
јарном, а не о солидарном јемству, што значи
да је налогодавац дужан да испуњење обавезе
по њеном доспећу захтева најпре од главног
дужника – трећег лица, а тек у случају неиспу-
њења од стране трећег лица испуњење може
да захтева од јемца – заступника из уговора о
трговинском заступању. У овом случају, када се
заступник јавља и у улози јемца, он има право и
на посебну накнаду (del credere провизија).
ОБАВЕЗЕ НАЛОГОДАВЦА
Поред обавеза заступника, Закон је пропи-
сао и обавезе налогодавца. Прво, кад је за оба-
вљање његових послова заступнику потребан
одређени материјал или одређена документа-
ција, налогодавац је дужан да му то стави на
располагање.
Налогодавац по свом нахођењу може да
прихвати или одбаци закључење уговора
припремљеног од стране заступника, али је
дужан да без одлагања обавести заступника
о својој одлуци. Дакле, Закон прописује да је,
у случају одбацивања уговора, налогодавац у
обавези само да обавести заступника, али није
дужан да му образлаже зашто је предлог уго-
вора одбацио. Налогодавац није дужан да за-
ступнику исплати накнаду у случају да уговор
не прихвати. Налогодавац је такође дужан да
без одлагања обавести заступника о потреби
да се обим послова закључених његовим по-
средовањем сведе на мању меру него што је
заступник могао основано да очекује, како би
овај благовремено смањио своју предузимљи-
вост у одговарајућој мери, иначе му одговара
за претрпљену штету. У овом случају, уколико
заступник основано очекује да ће се између на-
логодавца и трећег лица реализовати послови
у одређеном обиму (то очекивање може да буде
проузроковано изјавом или другим конклу-
дентним радњама налогодавца), а налогодавац
се предомисли и одлучи да реализује послове
у мањем обиму, он је о овој промени дужан да
обавести заступника благовремено, пре него
што овај предузме одређене радње у циљу реа-
лизације послова већег обима. Уколико налого-
давац поступи противно наведеном, дужан је
да заступнику накнади штету, која може да се
састоји у трошковима беспотребног предузи-
мања радњи, али и у повреди пословног угледа
трговинског заступника, као и у нарушавању
поверења које овај ужива међу трећим лицима.
ПРАВО НА НАКНАДУ
Налогодавац је дужан да исплати заступ-
нику накнаду за уговоре закључене његовим
посредовањем, као и за уговоре које је сам за-
ступник закључио, ако је за то био овлашћен.
Заступник има право на накнаду и за уговоре
које је налогодавац закључио непосредно са
клијентима које је заступник нашао. То зна-
чи да заступник има право на накнаду не само
за послове у чијем је посредовању непосредно
учествовао већ и за послове које су закључили
налогодавац и клијент заступника након што
су наставили пословну сарадњу захваљујући
заступниковом посредовању.
Уколико између уговорних страна није
друкчије уговорено, право на накнаду стиче
заступник кад уговор буде извршен, али му
то право припада и кад уговор остане неи-
звршен ако је до тога дошло због узрока који
је на страни налогодавца. Дакле, самим за-
кључењем уговора, ако друкчије није уго-
ворено, заступник нема право на накнаду,
већ то право стиче извршењем уговора.
Иако то Закон не наводи, подразумева се да
је довољно да треће лице изврши обавезу
према налогодавцу да би се сматрало да је
уговор извршен у смислу права на накнаду
заступника, без обзира на то ако налого-
давац не изврши своје обавезе из уговора
са трећим лицем. Уколико налогодавац без
повода раскине уговор или уколико се криви-
цом налогодавца или услед других околности
на страни налогодавца уговор не изврши, за-
76
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ПРИВРЕДНО ПРАВО
ступник има право на накнаду као да је уго-
вор извршен.
Ако износ накнаде није одређен уговором
или тарифом, заступник има право на уоби-
чајену накнаду. Ако је у датом случају накнада
несразмерно велика према учињеној услузи,
суд на захтев налогодавца може да је снизи на
правичан износ. Заступник који је по овла-
шћењу налогодавца извршио наплату неког
његовог потраживања има право на посебну
накнаду од наплаћене своте. Заступник нема
право на накнаду трошкова који произлазе из
редовног вршења посредничких послова, осим
ако је друкчије уговорено, али има право на
накнаду посебних трошкова који су настали
у корист налогодавца или по његовом налогу.
Ради обезбеђења наплате својих доспелих
потраживања насталих у вези са уговором
заступник има право залоге на свотама које
је наплатио за налогодавца, по његовом овла-
шћењу, као и на свим налогодавчевим ства-
рима које је у вези са уговором примио од
налогодавца или од неког другог, док се налазе
код њега или код оног ко их држи за њега, или
док у рукама има исправу помоћу које може да
располаже поменутим стварима. Овде се ради
о законском заложном праву. Заступник
нема право залоге у вези са другим пословима
које има са налогодавцем, који не произлазе
нити су у вези са уговором о трговинском за-
ступању.
Уколико је, на пример, заступник засту-
пао налогодавца у послу са клијентом Петром
Петровићем, и у то име од клијента примио
одређену новчану своту за налогодавца, он на
тој своти има право залоге ради обезбеђења
исплате накнаде за посредовање са Петром
Петровићем или накнаде за посредовање са
трећим лицима, при чему су наведена посре-
довања произашла из истог уговора о трговин-
ском заступању. Међутим, уколико заступник,
поред ових накнада за посредовање произа-
шлих из уговора о трговинском заступању,
има и друга потраживања од налогодавца по
другим правним основима (нпр. по основу
уговора о продаји), он нема право залоге на
свотама примљеним од Петра Петровића за
налогодавца за обезбеђење тих потраживања
која нису ни у каквој вези са уговором о трго-
винском заступању.
ПРЕСТАНАК УГОВОРА О
ТРГОВИНСКОМ ЗАСТУПАЊУ
Што се престанка уговора о трговинском
заступању тиче, Закон разликује ситуације
када се уговор раскида уз остављање отказног
рока, када се раскида без остављања отказног
рока и када престаје самим истеком рока на
који је закључен. Кад трајање уговора није
одређено нити одредиво, свака страна може
да га раскине крајем сваког календарског тро-
месечја, с тим што отказ мора да буде саоп-
штен другој страни најмање месец дана пре
истека календарског тромесечја, а ако је уго-
вор трајао три године, отказ мора да јој буде
саопштен два месеца пре истека календарског
тромесечја. Уговорне стране могу друкчије
да одреде рокове отказа и престанка уговора,
али између отказа и престанка уговора мора
да буде остављен рок од најмање месец дана.
Дакле, за разлику од других уговора регули-
саних Законом о облигационим односима,
при чему уговор закључен на неодређено
време обично може да се раскине у сваком
тренутку (осим у невреме), када је у питању
уговор о трговинском заступању, законода-
вац је одредио крај календарског тромесечја,
као релевантно време за отказ, због специ-
фичности привредних активности, као и уо-
бичајених „кварталних” извештаја, како би
могло ваљано да се испрати испуњење уго-
вора закључених посредовањем заступника.
Законодавац је оставио уговорним странама
могућност да друкчије одреде своје односе у
погледу раскида уговора закључених на нео-
дређено време, али је и овде одредио рок од
месец дана као императивни рок, који не може
да се скраћује вољом уговорних страна.
Због озбиљних узрока свака страна може
да, наводећи те узроке, раскине уговор без
отказног рока. Закон не наглашава шта су то
озбиљни узроци, али се подразумева да је то
чињење или нечињење уговорне стране које
онемогућава или знатно отежава реализаци-
ју уговора о трговинском заступању. Озбиљ-
ним узроком, кад је уговор о трговинском
заступању у питању, може да се сматра и на-
логодавчево одбацивање закључења уговора
припремљеног од стране заступника, уколико
за ово одбацивање нема озбиљног разлога.
77
ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
Ако је изјава о раскидању учињена без
озбиљних узрока, она се сматра отказом са
редовним отказним роком. То значи да се
изјава о раскидању учињена без озбиљних
узрока сматра раскидањем уз поштовање отка-
зног рока од месец дана пре краја календарског
тромесечја или два месеца пре краја календар-
ског тромесечја за уговоре чије је трајање три
или више година. При оваквом стању ствари,
по мишљењу аутора овог текста, уколико је до
краја тромесечја остало мање од месец дана,
односно мање од два месеца уколико се ради о
уговорима са трогодишњим трајањем, уговор
не може да се откаже закључно са тим кален-
дарским тромесечјем, већ тек истеком следе-
ћег. Дакле, крај тромесечја и отказни рок од
месец дана или два месеца представљају куму-
лативно постављене рокове – оба морају да се
наврше да би уговор био раскинут.
Заступник који је услед неоснованог от-
каза прекинуо своју делатност има право на
накнаду штете због изгубљене провизије, а
ако је неосновано отказао уговор, право на
накнаду штете припада налогодавцу.
Неосновани отказ даје право другој стра-
ни да раскине уговор без отказног рока, што
значи да, уколико једна страна раскине уго-
вор без основа, она мора да поштује отказни
рок, при чему њен раскид даје право другој
страни да сада сама раскине уговор, и то без
отказног рока. Дакле, страна која иницијал-
но раскида уговор мора да поштује отказни
рок, док друга страна овај отказни рок може
да скрати раскидом уговора који је инициран
неоснованим раскидом прве стране.
Кад је уговор о трговинском заступању за-
кључен за одређено време, он престаје самим
истеком одређеног времена. Ако се такав уго-
вор прећутно продужи, сматра се надаље уго-
вором закљученим на неодређено време.