Упис основних академских студија без полагања пријемног испита

Закон о високом образовању прецизно одређује три категорије лица која се могу уписати на студије првог степена без полагања пријемног испита, с тим да услове и начин уписа ових лица уређују универзитети својим општим актима.

Закон о високом образовању („Сл. гласник РС”, бр. 76/2005, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 68/2015 и 87/2016, Аутентично тумачење – 100/2007, Аутентично тумачење – 45/2015 – у даљем тексту: Закон) уређује питање права уписа на основне академске студије без полагања пријемног испита чланом 85, став 7, који прописује: „Студент студија првог степена друге самосталне високошколске установе, лице које има стечено високо образовање на студијама првог степена и лице коме је престао статус студента у складу са овим законом, може се уписати на студије првог степена под условима и на начин прописан општим актом самосталне високошколске установе.” Закон у наредном ставу прописује и да се ово право остварује на лични захтев.

Закон прецизно одређује три категорије лица која се могу уписати на студије првог степена без полагања пријемног испита, остављајући самосталним високошколским установама (универзитетима) да својим општим актом пропишу услове и начин уписа ових лица на студије првог степена (основне академске студије, односно основне струковне студије).

Три највећа универзитета у Републици Србији, Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду и Универзитет у Нишу, уредила су ову материју општим актом – Правилником о упису студената на студијске програме Универзитета.

У овим општим актима постоје одређене разлике које ће бити наведене у даљем тексту.

Услови за упис

Универзитет у Београду ову материју уређује Правилником о упису студената на студијске програме Универзитета у Београду („Гласник Универзитета у Београду” број 168/12), и то чланом 9. који прописује:

„На прву годину основних студија може се без пријемног испита уписати:

1. лице које има стечено високо образовање на академским студијама првог степена, односно високо образовање стечено по одредбама закона које су важиле пре доношења Закона о високом образовању;
2. студент који је остварио најмање 60 ЕСПБ бодова на другом студијском програму академских студија на истом или другом универзитету у Републици Србији, под условима које прописује факултет;
3. лице коме је престао статус студента у складу са Законом, ако је претходно положило све прописане испите на првој студијској години, односно ако је остварило 60 ЕСПБ бодова под условима које прописује факултет.

Лице из става 1. овог члана може се уписати само као самофинансирајући студент.

Признавање броја бодова за одговарајући студијски програм обавља руководилац студијског програма аналогно процедури предвиђеној Правилником о признавању страних високошколских исправа ради наставка образовања.

Лице из става 1. овог члана доставља:

1. писани захтев за упис најкасније до истека другог конкурсног рока за упис у наредну школску годину;
2. захтев за признавање студијског програма, односно дела студијског програма, студијски програм, уверење о положеним испитима и доказ да је уплатио трошкове, односно накнаду за признавање испита.”

Први услов (ограничење) који намеће овај Правилник, произлази из става 1. у коме се наводи да се лица која остварују право из члана 85. став 7. Закона, могу уписати на прву годину основних студија. Треба истаћи да се користи термин „основне студије” који Закон не познаје. Наиме, термин „основне студије” односио се на студије по прописима који су престали да важе, а важећи закон у означеном члану наводи термин „студије првог степена”. Које су то студије првог степена, прописано је чланом 25. став 4. Закона, где је дефинисано да су то: основне академске студије и основне струковне студије.

Услов (ограничење) да се лице може уписати само у прву годину је нелогичан, а ближа објашњења биће дата у наставку текста, у делу који се односи на сам поступак уписа. Треба истаћи и да је ова нелогичност уочена и исправљена Одлуком о изменама и допунама Статута Универзитета у Београду („Гласник Универзитета у Београду” број 178/14), али није извршена измена и допуна наведеног правилника.

Оно што даље произлази из одредаба овог Правилника јесте и да се лице које се уписује без полагања пријемног испита на студијске програме факултета у саставу Универзитета у Београду, уписује у статусу студента који се сам финансира (користи се уобичајени термин „самофинансирајући студент”), као и да се то лице не убраја у одобрени број студената за одређени студијски програм (напомена: уверењем и одлуком о акредитацији студијског програма утврђује се укупан број студената који се може уписати на прву годину тог студијског програма).

Сходно законским одредбама, право на упис без полагања пријемног испита Правилник признаје за три категорије лица, ближе дефинишући услове, рокове и начин (поступак) уписа.

Прву категорију лица чине лица која већ имају стечено високо образовање – завршене академске студије, тј. стекла су одговарајуће стручно звање без обзира на то да ли су студирала по одредбама Закона или по прописима који су важили до ступања на снагу Закона.

Ова категорија лица у пракси факултета Универзитета у Београду чини најмањи број лица која остварују ово право.

Важно је нагласити да ову категорију лица не чине лица која имају завршене основне струковне студије.

Битан услов је и да је лице завршило основне академске студије, без обзира на то да ли исте имају 180 или 240 ЕСПБ или су интегрисане академске студије, односно да је лице завршило студије по прописима који су престали да важе ступањем на снагу Закона (основне студије, по правилу у четворогодишњем трајању).

Друга и трећа категорија лица су категорије које у пракси факултета Универзитета у Београду најчешће остварују ово право.

Другу категорију чине студенти који су већ уписани на неки студијски програм на истом или другом факултету у саставу универзитета у Републици Србији.

Битни услови су да лице има статус студента, да је остварило 60 ЕСПБ на другом академском студијском програму и да статус студента има у Републици Србији.

Трећу категорију чине лица којима је престао статус студента.

Закон јасно прописује када студенту престаје статус студента.

Статус студента престаје у пет случајева, и то: приликом исписивања са студија, завршетка студија, неуписивања школске године, уколико студије нису завршене до истека рока који се одређује у двоструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма и услед изрицања дисциплинске мере искључења са студија.

Поред тога да лице више нема статус студента, битна је и услов да је на студијском програму стекло 60 ЕСПБ.

За другу и трећу категорију лица важи да се уписују и под условима које одреди факултет.

Факултети у саставу Универзитета у Београду својим општим актима (статут, правилник, упутство) прописују услове и уређују поступак везан за упис на основне академске студије, а факултети који изводе и студијске програме струковних студија – и на те студије, без полагања пријемног испита.

Поступак уписа

 Сам поступак уписа је идентичан за све три категорије лица.

Лице које жели да оствари право на упис на основне академске студије без полагања пријемног испита, подноси писани Захтев за упис најкасније до истека другог конкурсног рока за упис у наредну школску годину.

Захтев се најчешће предаје студентским службама факултета, а уобичајено се подноси на одговарајућем обрасцу. У Захтеву се наводи име и презиме лица, контакт подаци, студијски програм/модул на који лице жели да се упише и прилажу се потребна документа.

Зависно од категорије лица, документа која се прилажу уз Захтев су: диплома или уверење о дипломирању – само прва категорија лица; документ о престанку статуса студента (решење о испису, решење о престанку статуса студента због неуписивања године или истека двоструког броја година за студирање, правноснажно решење о изреченој дисциплинској мери искључења са студија) – лица којима је престао статус студента и уверење о савладаном делу студијског програма (о положеним испитима) у коме се обавезно наводе испити које је лице положило, оцена на испиту и број ЕСПБ које носи појединачно сваки испит, а издаје га високошколска установа на којој је савладан део студијског програма – друга и трећа категорија лица.

Уз Захтев се као прилог доставља и доказ о уплати накнаде за упис (висину ове накнаде одређује орган управљања факултета – Савет факултета).

Када прими Захтев за упис, студентска служба проверава да ли је Захтев правилно попуњен и да ли садржи све потребне податке и прилоге. Ако Захтев за упис није правилно попуњен или не садржи све потребне податке, студенту се дају потребна упутства.

Истовремено са Захтевом за упис лице подноси и Захтев за признавање дела студијског програма (испита).

Када је захтев уредан, (по правилу у копији) са потребним подацима се доставља руководиоцу студијског програма на који студент жели да се упише. Уз овај захтев најчешће се доставља и образац за давање сагласности.

Руководилац студијског програма је наставник (у звању: доцент, ванредни професор или редовни професор) који је за акредитациони период одлуком надлежног стручног органа факултета именован за руководиоца студијског програма.

Руководилац студијског програма прво проверава да ли је студијски програм за који је лице приложило уверење о положеним испитима акредитован. Затим се врши упоређивање садржаја сваког предмета студијског програма који је лице положило, са садржајем студијског програма таквог или битно сличног предмета на студијском програму на који лице жели да се упише. По консултацији са предметним наставницима руководилац студијског програма даје сагласност да се сви или одређени испити признају подносиоцу захтева. Сагласност се даје у писаној форми, при чему се у њој обавезно наводи изворни назив предмета, назив признатог предмета на студијском програму, број ЕСПБ и оцена.

На основу дате сагласности израђује се решење о признатим испитима које, поред података о сагласности, садржи и податке о подносиоцу захтева, податке из Захтева за упис, одговарајуће образложење и правну поуку – право на приговор у року од 15 дана надлежном органу. Решење доноси декан.

Када решење о признатим испитима постане коначно, лице се позива да достави неопходна документа за упис, а то су: електронски попуњен и одштампан образац ШВ-20, Извод из матичне књиге рођених (или одштампана лична карта са чипом), индекс и две фотографије величине 4,5 x 3,5 cm (не старије од годину дана).

У даљем поступку израђује се решење о упису и издаје се и уверење о признатим испитима.

У уверењу о признатим испитима наводе се испити који су признати, као и испити које студент треба да положи да би завршио студије. Ово уверење је саставни део решења о упису.

Решењу о упису, поред података о подносиоцу захтева, сада студенту, садржи и назив студијског програма на који се студент уписује, укупан број признатих ЕСПБ, годину студија на коју се студент уписује (зависно од признатог броја ЕСПБ, при чему је 60 ЕСПБ једнако једној години студија), рок за завршетак студија, констатацију да се студент уписује у статусу студента који се сам финансира, одредбу да је обавезан да одмах по пријему решења изврши избор предмета које ће полагати у текућој школској години, а на основу чега ће се утврдити висина школарине (ако је студент већ изабрао предмете, наводи се износ школарине), одговарајуће образложење и правну поуку. Решење доноси декан, а ступа на снагу даном доношења.

Лице стиче статус студента даном коначности решења.

Кроз одговарајући пример биће указано и на споменуту нелогичност да се лице може уписати само у прву годину основних студија. Студент је уписан на студијски програм на неком од факултета Универзитета у Нишу, успешан је студент и стекао је 170 од могућих 240 ЕСПБ, али из приватних разлога жели да настави студије на одговарајућем факултету и студијском програму Универзитета у Београду. У поступку уписа и признавања испита студенту је признато 150 ЕСПБ. Из наведеног произлази да се студент може уписати на студијски програм на трећу годину студија са признатих 150 ЕСПБ и наведеним предметима које треба да положи, са роком за завршетак студија од укупно четири године (двоструки број година). Ограничавање уписа на упис само у прву годину, које ни Закон не познаје, доводи до тога да студент подноси захтев да му се признају само одређени испити, уписује се на прву годину, а накнадно подноси захтев за признавање осталих испита, да би се донело решење о упису у одговарајућу годину студија, при чему је све то непотребно и нецелисходно.

Срећом, како одредбе чланова 89. и 90. (Посебни случајеви уписа на студијски програм) Статута Универзитета у Београду (http://bg.ac.rs/files/sr/univerzitet/univ-propisi/Statut-precisceni-2015.pdf), које регулише ову материју, не садрже реч „прву”, то се у пракси овакви студенти уписују у одговарајућу годину студија (статут је општи акт веће правне снаге у односу на правилник).

Разматрајући поступак уписа, следећи корак је да, када решење о упису постане коначно и пошто изабере предмете за текућу школску годину, студент закључује са факултетом Уговор о студирању којим се уређују међусобна права и обавезе уговорних страна.

Студентска служба издаје студенту индекс и врши упис студента у евиденцију – матичну књигу студената и информациони систем факултета. Упис у матичну књигу студената врши се одмах, а најкасније у року од тридесет дана од дана настанка промене – уписа студента.

Важно је напоменути да се поступак уписа на студијски програм основних академских студија спроводи на лични захтев подносиоца и да подносилац захтева у сваком тренутку може одустати од захтева, без давања било каквог образложења. У случају да подносилац одустане од захтева, студентска служба по службеној дужности констатује одустанак, а све до тада предузете радње не производе правно дејство.

Правилници других универзитета

Универзитет у Новом Саду ову материју уређује Правилником о упису студената на студијске програме Универзитета у Новом Саду (https://www.uns.ac.rs/index.php/univerzitet/dokumenti/send/35-pravilnici-2/138-pravilnik-o-upisu-studenata-na-studijske-programe-univerziteta-u-novom-sadu-2), а Универзитет у Нишу, Правилником о упису студената на студијске програме Универзитета у Нишу (https://www.ni.ac.rs/dokumenti/aktuelni-pravni-propisi-univerziteta-u-nisu/send/118-aktuelni-pravni-propisi-univerziteta-u-nisu/462-pravilnik-o-upisu-studenata-na-studijske-programe-univerziteta-u-nisu-glasnik-un-broj-62007).

Оба правилника ову материју уређују на идентичан начин – одредбама истих чланова. Чланом 7. уређују право на упис студената првог, другог и трећег степена студија Универзитета или друге самосталне високошколске установе и лица које има стечено високо образовање, а чланом 8. право на упис лица коме је престао статус студента.

За упис студената из члана 7. оба правилника као услове наводе да је потребно да је студент савладао део истог или сродног студијског програма, да је писани захтев за упис поднео најкасније до истека другог конкурсног рока за упис, да је уз захтев поднет и захтев за признавање испита, студијски програм, уверење о положеним испитима и доказ да је уплатио трошкове, односно накнаду за признавање испита, као и посебан услов да факултет има просторне и друге могућности за рад и да укупан број студената за ту годину студија није попуњен.

За оба правилника је карактеристично и то да се студент на ове универзитете може уписати и у статусу буџетског студента ако је пружио доказ о престанку статуса буџетског студента на другој високошколској установи, ако је у претходној школској години остварио најмање 60 ЕСПБ бодова и ако је остварио право на упис у оквиру броја студената који се финансирају из буџета у школској години у коју је студенту одобрен упис.

Оба правилника прописују и да се напред наведени услови аналогно примењују и на лице које има стечено високо образовање, које се, међутим, може уписати само у статусу самофинансирајућег студента.

Упис студената којима је престао статус студента (члан 8), могућ је под условом да факултет има просторне и друге услове за омогућавање наставка студирања и да се студент упише на студијски програм који се реализује у време поновног стицања статуса студента.

Сам поступак уписа сличан је напред описаном поступку уписа.

Основна разлика између ових правилника и Правилника о упису студената на студијске програме Универзитета у Београду јесте у могућности уписа студента другог универзитета у статусу буџетског студента.

Правилници Универзитета у Новом Саду и Универзитета у Нишу, под напред наведеним условима, омогућавају упис у статусу буџетског студента, док Правилник и Статут Универзитета у Београду ову могућност искључују.

Правилник о упису студената на студијске програме Универзитета у Новом Саду садржи и додатни члан који уређује ову материју, а то је члан 8а.

Овим чланом се уређује право лица коме је престао статус студента у случају исписивања са студија, завршетка студија, неуписивања школске године и кад не заврши студије до истека рока који се одређује у двоструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма, да без пријемног испита, а на лични захтев, поново може да стекне статус студента уписом на исти или сличан студијски програм на факултету, односно универзитету.

Правилник о упису студената на студијске програме Универзитета у Нишу ову материју не уређује, али исту материју уређује одредба члана 90. Статута Универзитета у Београду (на скоро идентичан начин, изузев што се иста не односи на лице које је завршило студије).

Ова лица могу поново да се упишу под условом да су остварила најмање 60 ЕСПБ на студијском програму првог степена, односно на интегрисаним студијама.

Статут Универзитета у Београду познаје још један услов који Правилник Универзитета у Новом Саду не садржи, а то је да се наведене категорије лица којима је престао статус студента, „могу само још једном” уписати на исти или сличан студијски програм.

Заједничко за Универзитет у Београду и Универзитет у Новом Саду је и да се овако уписана лица уписују у статусу самофинансирајућих студената, задржавају тај статус до краја студија и не убрајају се у одобрени број студената за одређени студијски програм. Оба универзитета у наведеним члановима општих аката прописују и да „број признатих ЕСПБ не мора бити исти као и број остварених ЕСПБ на студијском програму”.

Како би сврха последње наведене одредбе била појашњена, мора се истаћи да у највећем броју случајева захтев за поновни упис, у складу са чланом 90. Статута Универзитета у Београду, односно у складу са чланом 8а. Правилника Универзитет у Новом Саду, подносе студенти којима је престао статус студента из разлога неуписивања године (бројни су разлози због којих студент не упише годину, почевши од разлога личне природе, финансијских разлога, запослења итд.), тако да се у пракси факултети често сусрећу са ситуацијом да прође неколико година од дана престанка статуса студента до захтева (жеље) студента за поновни наставак студија – упис.

Како се студијски програми акредитују, сагласно Закону, на период од пет година, када лице подноси захтев за упис на студијски програм (по правилу исти на који је био уписан), у суштини најчешће уписује студијски програм истог или битно сличног назива, чији садржај, међутим, није у свему исти јер је сам садржај промењен (предмети који чине студијски програм), те увек постоји реална могућност да лицу (студенту) неће бити признати неки предмети које је положио, јер их више нема у садржају акредитованог студијског програма на који се студент уписује.

На крају треба указати и на одредбу члана 89. став 5. Статута Универзитета у Београду, која гласи: „Студент другог универзитета, односно друге самосталне високошколске установе, не може се уписати на Универзитет, односно на високошколску јединицу у његовом саставу, уколико му је до окончања студијског програма на високошколској установи на којој је уписан, остало 60 или мање ЕСПБ бодова.”

Овом одредбом онемогућава се упис студената са факултета било ког другог универзитета у Републици Србији, на студијске програме факултета Универзитета у Београду, у случају када је студенту остало 60 или мање ЕСПБ (студент завршне године студија). Одредба се односи и на студије другог и трећег степена.