Уплате запосленима у добровољне пензијске фондове

Уплате запосленима у
добровољне пензијске фондове
У тексту су размотрени могући случајеви уплате премија у добровољни
пензијски фонд, и то када добровољно осигурање послодавац плаћа
из својих средстава за запослене и када добровољно осигурање
послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог.
51
Р А ДНО ПР АВО
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
П
Мр Жељко Албанезе
рема члану 41. Закона о добровољним
пензијским
фондовима
и пензијским
плановима
(„Сл. гласник
РС”,бр. 85/2005 и 31/2011 – даље: Закон), уплату
доприноса за добровољно пензијско осигурање
може
да врши:1)
физичко
лице
или
друго
физичко,
односно

правно
лице
за
рачун
физичког
лица;
2)
послодавац
у своје
име
и за
рачун
запосленог,
односно
члана
синдиката,
у складу

са
пензијским
планом
(на
пример,
када
привредно
друштво
уплаћује
из својих
средстава

допринос
за
рачун
запослених)
и
3)
послодавац
у име
и за
рачун
запосленог,
у
складу
са
уговором
о
чланству
између
члана

добровољног
пензијског
фонда
и друштва
за

управљање
тим фондом
(на
пример,
када
запослени
достави
уговор
о осигурању
послодавцу
да из његове
зараде
врши
уплату).

У свим наведеним случајевима ради се о
уплатама добровољног додатног пензијског
осигурања, при чему се износ уплате прецизира
уговором
о
чланству
у
конкретном

добровољном
пензијском
фонду
у циљу
будућих
већих
права
запослених
из пензијско-инвалидског
осигурања.

Порески третман уплата за добровољно
пензијско осигурање уређен је Законом о порезу
на
доходак
грађана
(„Сл. гласник
РС”,
бр.

24/2001…
и 86/2019 – даље:
Закон
о порезу)
и
Законом о доприносима за обавезно социјал-
но осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004…
и 86/2019 – даље: Закон о доприносима). Конкретно:
1)
према
члану
14б став
2. тачка
2) и члану

21а
став
2. тачка
2) Закона
о порезу,
зарадом

се
не
сматра
премија
за
добровољно
додатно

пензијско
осигурање,
односно
пензијски
допринос
у добровољни
пензијски
фонд,
које

послодавац
плаћа
за
запослене
–
осигуранике,

односно
за
запослене
– чланове
добровољног

пензијског
фонда,
до
износа
који
је ослобођен

од
плаћања
доприноса,
сагласно
закону
којим

се
уређује
обавезно
социјално
осигурање,
при

чему
се
порез
не
плаћа
на
премију
за
пензијски
допринос
у добровољни
пензијски
фонд

који
послодавац
обуставља
и плаћа
из зараде

запосленог
–
члана
добровољног
пензијског

фонда,
до
износа
од
5.984,00
динара
месечно

(од
1. фебруара
2020. године);

2)
према
члану
13. став
3. Закона
о доприносима,
не
плаћају
се
доприноси
на
премију
за

добровољно
додатно
пензијско
осигурање,

односно
на
пензијски
допринос
у добровољни
пензијски
фонд
који
послодавац
плаћа
на

терет
сопствених
средстава
за
запослене,
до

износа
од
5.984,00
динара
месечно
(од
1. фебруара
2020. године).

Може се приметити да порески третман
доприноса у добровољни пензијски фонд зависи
од
тога
ко
плаћа
осигурање
– послодавац

или
сам
запослени.
Зато
ће у наставку
бити

размотрена
методологија
могућих
случајева
уплате
премија
у
добровољни
пензијски

фонд,
и то:
1)
када
добровољно
осигурање
послодавац

плаћа
из својих
средстава
за
запослене
и
2)
када
добровољно
осигурање
послодавац
обу-
ставља и плаћа из зараде запосленог (што значи
да то осигурање у ствари плаћа сам запослени).
РАДНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
52
1. Добровољно додатно пензијско
осигурање које запослени плаћа из
своје зараде
Запослени може да одлучи да додатно
пензијско осигурање сам плаћа, уз писмено
овлашћење послодавцу да му уговорени износ
месечне
уплате
у добровољни
пензијски

фонд
обуставља
од
зараде.
При
томе
имамо
у
виду
да се,
сагласно
члану
21а став
2. Закона

о
порезу,
не
плаћа
порез
на
зараде
на
пензијски
допринос
у добровољни
пензијски

фонд
који
послодавац
обуставља
и
плаћа
из

зараде
запосленог,
највише
до
5.984,00 динара
месечно.
Дакле,
у овом
случају
запослени

се
ослобађа
само
плаћања
пореза
из зараде
до

износа
од
5.984,00 динара,
али
се
не
умањује

основица
за
плаћање
доприноса,
већ
се
доприноси
обрачунавају
и
плаћају
на
цео
износ

зараде,
јер је у члану
13. ст.
3. Закона
о доприносима
прописано
да је од
плаћања
доприноса
ослобођен
само
послодавац
када
премију

добровољног
осигурања,
односно
допринос
у

добровољни
пензијски
фонд
плаћа
из својих

средстава
за
рачун
запосленог.

У наредној табели наведен је пример обрачуна
зараде
када
послодавац
у име
и за

рачун
запосленог
обуставља
износ
од
5.000

динара
на
име
премије
у добровољни
пензијски
фонд:
Ред.
бр.
ОПИС Износ
1. Бруто зарада запосленог 80.000
2. Пореско ослобођење на зараде 16.300
3. Месечни износ премије за добровољни
пензијски фонд коју плаћа запослени из
зараде 5.000
4. Неопорезиви износ премије према члану 21а
Закона о порезу 5.984
5. Опорезив износ зараде
(ред. бр. 1 – ред. бр. 2 – ред. бр. 3) 58.700
6. Порез (ред. бр. 5 x 10%) 5.870
7. Доприноси из зараде (ред. бр. 1 x 19,9%) 15.920
8. Нето зарада (ред. бр. 1 – ред. бр. 6 – ред. бр. 7) 58.210
9. Обустава за уплату у добровољни пензијски
фонд 5.000
10. Зарада за исплату (ред. бр. 8 – ред. бр. 9) 53.210
11. Доприноси на терет послодавца
(ред. бр. 1 x 16,65%) 13.320
Као што може да се види, када премију
обуставља послодавац, а плаћа запослени,
основицу за обрачун доприноса чини оства-
рена зарада по уговору о раду, а основицу за
обрачун пореза на зараду чини остварена зарада
по
уговору
о
раду
умањена
за
прописано

умањење
пореске
основице
(16.300,00 динара)
и
за
премију
осигурања
која
се
обуставља

од
зараде.

У посебном случају, када је запослени сам
уговорио добровољно додатно осигурање,
које је веће од неопорезивог износа, нпр. у
износу од 8.000,00 динара, при обрачуну зараде
запосленом
послодавац
умањује
основицу
зараде
за
опорезивање
само
за
прописани

неопорезиви
износ
од
5.984,00
динара,
при

чему
ће
из
нето
зараде
запосленог
обуставити

износ
од
8.000,00
динара
и толико
уплатити

добровољном
пензијском
фонду.

2. Добровољно додатно пензијско
осигурање које послодавац плаћа у
своје име, а за рачун запослених – ДО
НЕОПОРЕЗИВОГ ИЗНОСА
Према члану 14б став 2. тачка 2) Закона о
порезу и члану 13. став 3. Закона о доприносима,
зарадом
се
не
сматра
премија
у добровољни
пензијски
фонд
коју
послодавац
на
терет

сопствених
средстава
плаћа
за
запослене
–

чланове
тог
фонда
до
износа
који
је ослобођен
од
плаћања
пореза
и доприноса,
односно

до
5.984,00 динара
(од
1. фебруара
2020. године).
Према
томе,
на
износ
уплаћене
премије

у
добровољни
пензијски
фонд,
коју
послодавац
из својих
средстава
плаћа
за
запослене
до износа
од
5.984,00 динара
месечно,
не

обрачунавају
се
никакве
пореске
обавезе
јер

наведени
износ
нема
карактер
зараде.

Пошто ова уплата нема карактер зараде,
послодавац износ уговорене премије у добровољни
пензијски
фонд
уплаћује
према
списку

запослених
– осигураника,
у складу
са
уговором
о пензијском
плану
који
је закључио

са
конкретним
фондом,
а
Пореској
управи

не
доставља
никакве
обрасце
приликом
те

исплате.
Дакле,
износ
премије
од
нпр. 4.000

динара
месечно
не
прелази
неопорезиви
износ
од
5.984,00 динара
и не
чини зараду
запосленог,
па
на
тај
износ
послодавац
не
плаћа

порез
на
зараде
нити
доприносе
за
социјално

осигурање,
нити
се
Пореској
управи
подноси

образац
ППП ПД.
Јасно је да уплата премије добровољног пен-
зијског додатног осигурања, коју послодавац
обавља за своје запослене, представља додат-
53
Р А ДНО ПР АВО
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
ни трошак за послодавца, а уплаћене премије
у добровољни
пензијски
фонд
послодавац

књижи
на
рачуну
552 – Трошкови
премија
осигурања.
Ова
премија
се
укључује
у пословне

расходе
послодавца,
па
се
у оквиру
њих исказује
у билансу
успеха.
Такође,
према
Мишљењу

Министарства
финансија
бр.
430-07-156/201104
од
4. 2. 2011. године,
издаци
које
обвезник

–
послодавац
има
по
основу
уплате
премије

за
добровољно
додатно
пензијско
осигурање

у
добровољни
пензијски
фонд
за
своје
запослене,
који
су
реализовани
у складу
са
општим

актом
послодавца
и евидентирани
у његовим

пословним
књигама
у
складу
са
прописима
о

рачуноводству
(на
одговарајућем
рачуну
класе

5
– Расходи),
признају
се
на
терет
расхода
при

утврђивању
опорезиве
добити.
Ово
је уједно

модел
уплате
за
додатно
пензијско-инвалидско
осигурање
који
може
да се
препоручи
послодавцима
ако
желе
да дату
врсту
бенефита

омогуће
својим
запосленима.

3. Добровољно додатно пензијско
осигурање које послодавац из својих
средстава плаћа у своје име, а за рачун
запослених – ИЗНАД НЕОПОРЕЗИВОГ
ИЗНОСА
Могло се видети да се на износ премије за
добровољно додатно пензијско-инвалидско
осигурање до 5.984,00 динара месечно не обрачунавају
никакве
пореске
обавезе.
Међутим,
ако
послодавац
запосленима
уплаћује

допринос
у добровољни
пензијски
фонд
изнад
неопорезованог
износа,
који
до
31. јануара
2021. године
износи
5.984,00 динара,
на

нето
износ
ове
премије
који
прелази
5.984,00
динара
месечно
обрачунава
се:
■ порез на зараде по стопи од 10% и
■ доприноси за обавезно социјално осигурање
по
збирној
стопи
од
19,9% (14 + 5,15 + 0,75),

при
чему
се
нето
износ
премије
изнад
5.984

динара
преводи
у бруто
путем
формуле:

Бруто = (Нето : 0,701).
На пример, ако послодавац плаћа за запосленог
премију
додатног
добровољног
осигурања
у износу
од
8.000 динара
месечно,
у том

случају:
■ до 5.984 динара не плаћа порез ни доприносе,
а
■ нето износ од 2.016 динара (8.000 – 5.984)
представља остало примање запосленог са
карактером зараде, које се сабира са редовном
бруто
зарадом
запосленог,
па
се
на
тај

збир
плаћају
укупни
порез
и доприноси.
У наредној табели приказан је обрачун
пореза и доприноса на укупна примања запосленог
којем,
осим
зараде
од
80.000
динара
за
конкретни
месец,
послодавац
из својих

средстава
уплаћује
још
и месечну
премију
у

добровољни
пензијски
фонд
од
8.000 динара:
Ред.
бр.
ОПИС Износ
1. Бруто зарада запосленог по основу оба-
вљеног рада и времена проведеног на раду 80.000,00
2. Нето износ премије добровољног додатног
осигурања које за запосленог плаћа
послодавац из својих средстава 8.000,00
3. Износ премије добровољног осигурања на
који се не плаћају порез и доприноси 5.984,00
4. Износ премије добровољног осигурања на
који се плаћају порез и доприноси
(ред. бр. 2 – ред. бр. 3) 2.016,00
5. Бруто износ премије изнад неопорезивог
износа (2.016 : 0,701) 2.875,89
6. Укупна бруто зарада – увећана за износ
премије на коју се плаћају пореске обавезе
(ред. бр. 1 + ред. бр. 5) 82.875,89
7. Пореско ослобођење на зараде 16.300,00
8. Порез (ред. бр. 6 – ред. бр. 7) x 10% 6.657,59
9. Доприноси на терет запосленог
(ред. бр. 6 x 19,9%) 16.492,30
10. Доприноси на терет послодавца
(ред. бр. 6 x 16,65%) 13.798,84
11. Нето примање заједно са износом премије
на коју су плаћени порез и доприноси
(ред. бр. 6 – ред. бр. 8 – ред. бр. 9) 59.726,00
12. Нето зарада запосленог за исплату
(ред. бр. 11 – ред. бр. 4) 57.710,00
13. Нето износ премије коју за запосленог
плаћа послодавац из својих средстава 8.000,00
14. Укупан трошак послодавца
(ред. бр. 6 + ред. бр. 10) 96.674,73
Пошто је у овом примеру послодавац платио
премију
додатног
доприноса
за
запосленог,

значи
да ту
уплату
није извршио
умањивањем

његове
зараде
по
основу
рада
и
резултата
рада,

већ
додавањем
поменуте
премије
на
остварену

зараду
запосленог.
Наиме,
нето
зарада
запосленог
износи
57.710,00
динара
и даје
полазну
бруто
зараду
од
80.000 динара
((57.710,00

–
1.630)
:
0,701).
Ту
зараду
запослени
је
и
добио

„на
руке”,
а ради
обрачуна
пореских
обавеза

она
је увећана
за
износ
плаћене
премије.
На
тај

начин
поштован
је принцип
да уплаћена
пре-
мија терети средства послодавца и не утиче на
нето примања запосленог.