Ради конкретног спровођења Закона о финансијској подршци породици са децом донет је Правилник о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом.
Правилником о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 58/2017, ступио на снагу 27. 7. 2018) утврђују се ближи услови и начин остваривања права од општег интереса утврђених Законом о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017 и 50/2018 – у даљем тексту: Закон), и то права на:
1. накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета;
2. остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета;
3. родитељски додатак;
4. дечји додатак;
5. накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања;
6. накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом;
7. накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи.
1. Остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета
ДОКАЗИ КОЈИ СЕ ПОДНОСЕ РАДИ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА
Остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате, као и обрачун накнаде зараде, односно накнаде плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета (у даљем тексту: накнада зараде, односно накнада плате), врши се на основу поднетог захтева и прописаних доказа, прибављених у складу са чланом 39. Закона, при чему су ти докази:
1) извештај о привременој спречености за рад мајке у време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета – дознака;
2) мишљење надлежне комисије Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање о потреби да подносилац захтева због здравственог стања детета одсуствује са рада ради посебне неге детета, односно да ради са половином пуног радног времена;
3) Извод из матичне књиге рођених за децу;
4) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основу осигурања на дан подношења захтева;
5) решење о праву на породиљско одсуство, решење о праву на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета, решење о праву на одсуство са рада ради неге детета и решење о праву на одсуство са рада ради посебне неге детета;
6) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основици на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, у складу са чланом 13. Закона, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће;
7) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основици на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, у складу са чланом 13. Закона, за последњих 18 месеци који претходе месецу отпочињања одсуства по заснивању радног односа за лица која су засновала радни однос након рођења детета;
8) извештај о почетку прве привремене спречености за рад мајке ради коришћења одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће – дознака, уколико је коришћено ово право;
9) потврда да није остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица;
10) решење о коришћењу породиљског одсуства или одсуства са рада ради посебне неге детета, уколико се захтев односи на децу различитог реда рођења;
11) решење о коришћењу одсуства са рада ради неге детета или одсуства са рада ради посебне неге детета за децу различитог реда рођења;
12) остали подаци који су од утицаја на утврђивање права, а нису евидентирани у доступним евиденцијама.
Ради остваривања права на породиљско одсуство запослене жене када се дете роди мртво или умре пре истека породиљског одсуства (члан 95. Закона о раду – „Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – УС и 113/2017), подносе се следећи докази:
1) извештај надлежне здравствене установе да је дете мртворођено, односно да је умрло пре уписа у матичну књигу рођених;
2) Извод из матичне књиге умрлих за дете које је умрло после уписа у матичну књигу рођених.
Надлежни орган управе јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: орган управе) који води поступак обезбеђује доказ о просечној месечној заради у Републици Србији, с тим да се у захтеву за остваривање права наводи и број текућег рачуна за исплату права, а фотокопија картице текућег рачуна прилаже се уз њега.
Уколико је лице које подноси захтев у радном односу код више послодаваца, подноси захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате код сваког послодавца.
У другом случају, када отац детета уместо мајке, у складу са Законом, поднесе захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства, уз све наведене доказе које подносе мајке, о праву оца се одлучује и на основу доказа о постојању разлога за породиљско одсуство оца предвиђених чланом 94. став 5. Закона о раду, и то једног од следећих доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона:
1) уверења органа старатељства да је мајка напустила дете;
2) Извода из матичне књиге умрлих за мајку;
3) потврде установе о почетку и трајању издржавања казне затвора за мајку;
4) извештаја комисије надлежног здравственог органа о тежој болести мајке, коју чине три лекара одговарајуће специјалности који је лече;
5) решења којим је мајка лишена пословне способности;
6) решења којим је мајка лишена родитељског права.
Право које оствари отац траје од дана испуњења услова до престанка разлога који су онемогућили или спречили мајку да се стара о детету, односно до истека породиљског одсуства.
НАДЛЕЖНОСТ ЗА ДОНОШЕЊЕ РЕШЕЊА
Сагласно члану 6. Правилника, орган управе доноси решење о праву на накнаду зараде, односно накнаду плате, које обавезно садржи дужину коришћења права на накнаду зараде, односно накнаду плате, месечни износ накнаде зараде, односно накнаде плате и обавезе корисника права и послодавца. Ово решење се доставља кориснику права и послодавцу.
УТВРЂИВАЊЕ НАКНАДЕ ЗАРАДЕ/НАКНАДЕ ПЛАТЕ ЗА ВРЕМЕ КОРИШЋЕЊА ПРАВА
Како је то Закон прописао, а потврђује и члан 7. Правилника, обрачун основице накнаде зараде, односно накнаде плате, врши орган управе на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде односно плате за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, при чему су поменути подаци евидентирани у Централном регистру обавезног социјалног осигурања на дан подношења захтева за остваривање права. На основу ових података орган управе формира извештај о евидентираним основицама за период који је од утицаја на остваривање права, а чини саставни део списа предмета, па се месечна основица накнаде зараде, односно накнаде плате, добија дељењем збира ових основица са 18, без обзира на то да ли постоје евидентиране основице за свих 18 месеци.
Месечни износ накнаде зараде, односно накнаде плате, обрачунава се на основу утврђене месечне основице накнаде зараде, односно накнаде плате, у сразмери броја радних дана у петодневној радној недељи у којима се остварује право у датом месецу и укупног броја радних дана у том месецу, а све то у бруто износу (у износу који у себи садржи припадајуће порезе и доприносе). Обрачун и исплату накнаде зараде, односно накнаде плате, без пореза и доприноса, а на основу донетих решења, месечно, до краја текућег месеца за претходни месец, врши министарство надлежно за социјална питања (у даљем тексту: Министарство). Пореску пријаву за обрачунате порезе и доприносе подноси Министарство, а као шифру врсте прихода уноси посебну шифру додељену од стране Пореске управе. Након успешно поднете пореске пријаве и ажурирања података за исплату права подацима добијеним на основу поднете пријаве Министарство врши исплату обрачунатих месечних износа накнаде зараде, односно накнаде плате, без пореза и доприноса, на текући рачун корисника.
ОБРАСЦИ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА
Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате подноси се на:
– обрасцу НЗ-ПО – Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно плате за време породиљског одсуства;
– обрасцу НЗ-ПОНД – Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно плате за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета;
– обрасцу НЗ-НД – Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно плате за време одсуства са рада ради неге детета и
– обрасцу НЗ-ПНД – Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно плате за време одсуства са рада ради посебне неге детета.
Обрасци се подносе најраније даном отпочињања породиљског одсуства, а најкасније до истека Законом утврђене дужине трајања права. Наведени обрасци одштампани су уз Правилник и чине његов саставни део.
Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате органу управе према пребивалишту подносиоца захтева подносе Законом одређена лица која могу да остваре конкретно право: мајка, отац, усвојилац, старатељ или хранитељ детета.
2. Остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета
ДОКАЗИ КОЈИ СЕ ПОДНОСЕ РАДИ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА
Остваривање права на остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета (у даљем тексту: остале накнаде), као и обрачун остале накнаде, врши се на основу поднетог захтева и прописаних доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона, а ти докази су:
1) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основу осигурања на дан подношења захтева;
2) Извод из матичне књиге рођених за децу;
3) податак о почетку коришћења одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће, уколико је коришћено ово право;
4) мишљење надлежне комисије Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање о потреби да подносилац захтева због здравственог стања детета оствари право на остале накнаде по основу посебне неге детета;
5) доказ да није остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица;
6) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основици на коју су плаћени доприноси, у складу са чланом 18. Закона, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, односно који претходе дану рођења детета;
7) потврда о основици на коју су плаћени доприноси, у складу са чланом 18. Закона, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, односно који претходе дану рођења детета – за лица која самостално обављају делатност, а нису евидентирана у Централном регистру обавезног социјалног осигурања;
8) потврда о основици на коју су плаћени доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање за последња 24 месеца која претходе дану рођења детета – за лица која су пољопривредни осигураници;
9) остали подаци који су од утицаја на утврђивање права, а нису евидентирани у доступним евиденцијама.
У случају да се дете роди мртво или умре пре навршена три месеца живота, мајка ради остваривања права подноси:
1) извештај надлежне здравствене установе да је дете мртворођено, односно да је умрло пре уписа у матичну књигу рођених;
2) Извод из матичне књиге умрлих за дете које је умрло после уписа у матичну књигу рођених.
У захтеву за остваривање права наводи се и број текућег рачуна за исплату права, а фотокопија картице текућег рачуна прилаже се уз њега.
Када отац детета, у складу са Законом, уместо мајке поднесе захтев за признавање права на остале накнаде, уз претходно наведене доказе које подноси мајка, о праву оца се одлучује и на основу доказа о постојању разлога предвиђених чланом 17. став 7. Закона, и то једног од следећих доказа:
1) уверења органа старатељства да је мајка напустила дете;
2) Извода из матичне књиге умрлих за мајку;
3) потврде установе о почетку и трајању издржавања казне затвора за мајку;
4) извештаја комисије надлежног здравственог органа о тежој болести мајке;
5) решења којим је мајка лишена пословне способности;
6) решења којим је мајка лишена родитељског права.
ОБРАЧУН ПРИМАЊА ЗА ВРЕМЕ КОРИШЋЕЊА ПРАВА
Обрачун основице осталих накнада врши орган управе на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси, осим основице доприноса на приходе који имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, при чему су поменути подаци евидентирани у Централном регистру обавезног социјалног осигурања на дан подношења захтева за остваривање права. На основу ових података орган управе формира извештај о евидентираним основицама за период који је од утицаја на остваривање права, па се месечна основица осталих накнада добија дељењем збира основица са 18, без обзира на то да ли постоје евидентиране основице осталих накнада за цео посматрани обрачунски период. Пун месечни износ осталих накнада који се исплаћује добија се када се месечна основица за остале накнаде подели са коефицијентом 1,5.
Месечни износ осталих накнада обрачунава се на основу утврђеног пуног месечног износа накнаде, у сразмери броја радних дана у петодневној радној недељи у којима се остварује право у датом месецу и укупног броја радних дана у том месецу, и уплаћује се на текући рачун корисника права, односно рачун отворен у финансијској организацији одређеној од стране Министарства за корисника права који нема текући рачун.
ОБРАСЦИ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА
Захтев за остваривање права на остале накнаде подноси се на:
– обрасцу ОН-РНД – Захтев за остваривање права на остале накнаде по основу рођења и неге детета и
– обрасцу ОН-ПНД – Захтев за остваривање права на остале накнаде по основу посебне неге детета,
који су одштампани уз Правилник и чине његов саставни део.
3. Родитељски додатак
Право на родитељски додатак остварује се на основу поднетог захтева мајке и следећих доказа:
1) Извода из матичне књиге рођених за сву децу;
2) Уверења о држављанству Републике Србије мајке;
3) пријаве пребивалишта мајке;
4) пријаве пребивалишта за децу о којој непосредно брине;
5) уверења надлежног органа старатељства да мајка непосредно брине о детету за које је поднела захтев, да њена деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску, старатељску породицу или дата на усвојење, као и да није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења;
7) изјаве мајке да она и супруг не живе у иностранству;
8) изјаве мајке о називу и месту здравствене установе у којој је изабрани лекар деце;
9) изјаве мајке да су новорођено дете и њена деца претходног реда рођења вакцинисани у складу са прописима у области здравствене заштите Републике Србије;
10) изјаве мајке о називу и месту предшколске установе коју њена деца доспелог узраста похађају;
11) изјаве мајке да њена деца доспелог узраста похађају припремни предшколски програм у оквиру система предшколског васпитања и образовања Републике Србије;
12) изјаве мајке о називу и месту основне школе коју њена деца доспелог узраста похађају;
13) изјаве мајке да се њена деца доспелог узраста школују и редовно похађају наставу у оквиру система основношколског образовања Републике Србије;
14) изјаве мајке да њена деца живе на територији Републике Србије.
Изјаве које је подносилац захтева дао у поступку остваривања права на родитељски додатак орган управе проверава по службеној дужности, увидом у доступне електронске базе податка и на други начин у сарадњи са надлежним органима, најмање једанпут годишње до краја септембра текуће године.
Захтев за остваривање права на родитељски додатак мајке подноси се на обрасцу РД-1, који је одштампан уз Правилник и чини његов саставни део.
4. Дечји додатак
Право на дечји додатак остварује се на основу поднетог захтева и следећих доказа:
1) Извода из матичне књиге рођених за сву децу у породици,
2) уверења подносиоца захтева да је држављанин Републике Србије;
3) уверења подносиоца захтева да је страни држављанин;
4) потврде о пребивалишту свих чланова заједничког домаћинства;
5) уверења о статусу стално настањеног странца за подносиоца захтева који је страни држављанин;
6) потврде о поседовању односно непоседовању непокретности, као и одговарајућег стамбеног простора у смислу члана 8. Закона;
7) потврде о приходима из члана 5. Закона, оствареним у три месеца која претходе месецу подношења захтева, за све чланове заједничког домаћинства;
8) потврде о катастарским приходима у претходној години за све чланове заједничког домаћинства;
9) изјаве о називу и месту предшколске установе и потврде о похађању програма припреме детета пред полазак у основну школу у оквиру предшколског васпитања и образовања на територији Републике Србије;
10) изјаве о називу и месту основне односно средње школе и потврде о редовном похађању наставе за децу школског узраста;
11) потврде о испуњености услова из члана 2. став 4. Закона (извршење насиља у породици);
12) потврде о испуњености услова из члана 6. став 3. Закона (изузимање из прихода породице потраживања по основу правоснажне и извршне судске пресуде којом је досуђено издржавање);
13) потврде о испуњености услова из члана 26. став 10. Закона (оправдан каснији почетак школовања);
14) потврде о испуњености услова из члана 26. став 11. Закона (за дете са сметњама у развоју и инвалидитетом);
15) потврде о коришћењу права на новчану социјалну помоћ;
16) потврде о коришћењу права на додатак за помоћ и негу другог лица.
Захтев за остваривање права на дечји додатак подноси се на обрасцу ДД-1, који је одштампан уз Правилник и чини његов саставни део.
Уз захтев за дечји додатак достављају се и подаци о другим члановима породице на обрасцу ДД-1а, а подаци о деци на старатељству – на обрасцу ДД-1б, при чему су наведени обрасци одштампани уз Правилник и чине његов саставни део.
Чињеница да подносилац захтева и чланови његовог домаћинства поседују односно не поседују непокретности доказује се неким од следећих доказа:
1) подаци Пореске управе, односно јединице локалне самоуправе;
2) подаци Републичког геодетског завода;
3) извод из земљишних књига – власнички лист;
4) уговор о куповини непокретности;
5) уговор о поклону;
6) решење о наслеђивању;
7) уговор о коришћењу непокретности.
Право на дечји додатак, остварено у складу са Законом и Правилником, признаје се у трајању од годину дана од дана поднетог захтева. Ако у току коришћења права наступе промене које су од утицаја на остваривање права, доноси се ново решење којим се замењује претходно до истека рока претходног решења, почев од дана настале промене.
5. Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања
Захтев за признавање права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања подноси установа социјалне заштите, хранитељ, односно старатељ, органу управе на обрасцу НТ-ПУ-ДБРС, који је одштампан уз Правилник и чини његов саставни део. Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања остварује се на основу поднетог захтева и следећих доказа:
1) решења установе социјалне заштите о смештају детета у установу, односно решење надлежног органа старатељства о смештају детета у старатељску односно хранитељску породицу;
2) решења о оствареном праву на дечји додатак – за дете смештено у старатељску породицу;
3) потврде о испуњености услова за признавање права на дечји додатак – за дете смештено у хранитељску породицу;
4) потврде предшколске установе која има решење министарства надлежног за послове просвете о верификацији – о упису детета;
5) потврде о висини учешћа корисника у цени услуге која се прописује одлуком јединице локалне самоуправе.
Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за дете без родитељског старања, остварено у складу са Законом и Правилником, признаје се од дана поднетог захтева до истека текуће радне године (31. августа).
Предшколска установа доставља надлежном органу управе месечни извештај о боравку деце без родитељског старања за коју су донета решења о признавању права на накнаду трошкова најкасније до истека трећег радног дана у месецу за претходни месец.
Обрачун накнаде трошкова боравка врши Министарство на основу унетих података о броју деце за коју је признато право и броја дана боравка детета у установи. За дане одсуства детета установи се надокнађују трошкови у висини од 50% цене коју плаћа корисник.
6. Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом
Захтев за признавање права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом органу управе подноси родитељ, установа социјалне заштите, хранитељ, односно старатељ, на обрасцу НТ-ПУ-ДСРИ, који је одштампан уз Правилник и чини његов саставни део.
Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом остварује се на основу поднетог захтева и следећих доказа:
1) решења установе социјалне заштите о смештају детета у установу, односно решење надлежног органа старатељства о смештају детета у старатељску односно хранитељску породицу;
2) мишљења интерресорне комисије, која је образована у складу са прописима из области просвете, о сметњама детета у развоју и инвалидитету;
3) потврде која се односи на неостваривање права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета, односно осталих накнада по основу посебне неге детета;
4) потврде предшколске установе која има решење министарства надлежног за послове просвете о верификацији – о упису детета;
5) потврде о висини учешћа корисника у цени услуге која се прописује одлуком јединице локалне самоуправе.
Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом, остварено у складу са Законом и Правилником, признаје се од дана поднетог захтева до истека текуће радне године (31. августа).
Обрачун накнаде трошкова боравка врши Министарство на основу унетих података о броју деце за коју је признато право и броја дана боравка детета у установи. За дане одсуства детета установи се надокнађују трошкови у висини од 50% цене коју плаћа корисник.
7. Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи
Захтев за признавање права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи подноси родитељ, хранитељ, односно старатељ, органу управе на обрасцу НТ-ПУ-ДНСП, који је одштампан уз Правилник и чини његов саставни део.
Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи остварује се на основу поднетог захтева и следећих доказа:
1) потврде која се односи на остваривање права на новчану социјалну помоћ породице;
2) решења надлежног органа старатељства о смештају детета у старатељску односно хранитељску породицу;
3) потврде предшколске установе која има решење министарства надлежног за послове просвете о верификацији – о упису детета;
4) потврде о висини учешћа корисника у цени услуге која се прописује одлуком јединице локалне самоуправе.
Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи, остварено у складу са Законом и Правилником, признаје се од дана оствареног права на новчану социјалну помоћ до истека текуће радне године (31. августа).
Обрачун накнаде трошкова боравка врши Министарство на основу унетих података о броју деце за коју је признато право и броја дана боравка детета у установи. За дане одсуства детета установи се надокнађују трошкови у висини од 50% цене коју плаћа корисник.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.