Утврђивање висине старосне пензије у обавезном пензијском и инвалидском осигурању

Висина пензија у основи зависи од два параметра – једног који представља карактеристике осигураника (лични бод) и другог који је заједнички за све осигуранике (општи бод)

 

Oбрачун висине пензија у обавезном пензијском и инвалидском осигурању у Србији заснива се на бодовном систему, организованом по принципу преузетом из немачког пензијског система. У региону, сличан начин обрачуна пензије примењује се у Хрватској и Црној Гори. Бодовни принцип омогућава свођење карактеристика сваког појединачног осигураника, а које су од утицаја на обрачун висине пензије (дужина стажа осигурања, висина зарада током осигурања, пол, периоди који се рачунају у пензијски стаж) на један параметар – бодове, на основу којих се рачуна висина пензије. Висина пензија у основи зависи од два параметра – једног који представља описане карактеристике осигураника (лични бод) и другог који је заједнички за све осигуранике (општи бод).

 

Највећи број пензионера остварује право на старосну пензију. Приликом обрачуна висине старосне пензије описане личне карактеристике осигураника збирно се исказују кроз личне бодове (ЛБ).

С друге стране, општи бод (ОБ) је параметар чија се вредност номинално исказује у динарима, унапред је познат и исти за све осигуранике на дан остваривања права. Почетна вредност је утврђена почетком обрачуна висине пензија према бодовном принципу, 10. априла 2003. године, са циљем да се обезбеди да осигураници у просеку имају исти износ пензије и по старом и по новом начину одређивања висине пензије. Крајем 2015. године, општи бод износи 715,71 динара.

Важна карактеристика општег бода је та да се његова вредност усклађује на исти начин и у истим периодима као и пензије. Тиме се обезбеђује да осигураници који имају исти број личних бодова остварују номинално исту висину пензија, независно од тога у ком тренутку остварују право на пензију (у току једне календарске године или у различитим календарским годинама).

Другим речима, номинална висина пензија ће бити иста за различите генерације пензионера које су имале исти број личних бодова.

Номинална вредност висине пензије одређује се множењем личних бодова (ЛБ) и општег бода (ОБ). Основна формула за обрачун пензије може се изразити на следећи начин:

Висина (старосне и инвалидске) пензије =

Лични бод х Општи бод

 

Лични бодови обухватају већи број елемената. У поступку свођења зарада и стажа осигурања осигураника на личне бодове, од значаја су следећи параметри:

– годишњи лични коефицијент,

– лични коефицијент,

– пензијски стаж,

– стаж осигурања и

– додати стаж.

 

Годишњи лични коефицијент (ГЛК) представља однос укупне зараде осигураника, односно основице на коју је плаћен допринос у свакој календарској години проведеној у осигурању и званично објављене просечне годишње зараде у Републици за исту календарску годину. Ово укључује и периоде за које је осигураник примао накнаду зараде за време проведено на боловању или породиљском одсуству, а такође се узимају у обзир и накнаде остварене по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, за време проведено на раду. Осигураник који је у календарској години остварио зараду једнаку просечној годишњој заради у Републици, имаће за ту годину годишњи лични коефицијент једнак јединици. ГЛК практично показује релативан однос зараде осигураника у односу на просечну зараду у Србији, за сваку календарску годину – да ли је већа, мања или једнака просечној заради.

Ради што веће прецизности ГЛК се изражавају у номиналном износу са шест децимала. Овај параметар се, приликом обрачуна висине пензије, израчунава за период од 1. јануара 1970. године (с обзиром на то да се од те године у РФПИО води матична евиденција са подацима о зарадама и плаћеним доприносима), па до последњег дана проведеног у осигурању. Напомињемо да се изузима 1993. година, за коју, због хиперинфлације, није могуће реално одредити висину просечне годишње зараде и висину зарада осигураника.

Треба напоменути да се, код рачунања годишњег личног коефицијента, зараде, односно основице осигурања (које су биле основ за плаћање доприноса) које су исказиване у нето износу деле са просечном нето зарадом у Републици, а зараде односно основице осигурања исказане у бруто износу деле са просечном бруто зарадом у Републици. Код осигураника запослених, зараде осигураника биле су до 31. маја 2001. године исказиване у нето износу. У периоду од 1. јуна 2001. године до 31. децембра 2002. године, зараде су биле изражене у бруто износу умањеном за плаћене порезе и доприносе – тзв. нови нето. Од 1. јануара 2003. године зарада се приказује у бруто износу.

Када су у питању осигураници самосталних делатности и осигураници пољопривредници, основице су до 31. децембра 1991. године биле утврђене у нето износу, а од 1. јануара 1992. године утврђују се у бруто износу.

Важно је напоменути да се при одређивању годишњег личног коефицијента у обзир узимају зараде, накнаде зараде, односно основице осигурања, као и уговорене накнаде, на које је плаћен допринос, за шта постоји доказ у матичној евиденцији РФПИО. У пракси се дешава да не постоје докази о плаћеним доприносима за одређен период, због чега се тај период не може узети у обзир при обрачуну ГЛК-а.

Лични коефицијент (ЛК) осигураника представља збир свих обрачунатих годишњих личних коефицијената подељен периодом (исказаним у годинама, месецима и данима) за које су они обрачунати. Свака година се рачуна као 1, сваки месец као 0,0833, а сваки дан као 0,00278. Притом, као један месец, рачуна се календарски месец, односно 30 дана. Лични коефицијент представља збирну меру утицаја зарада осигураника, односно основица на које је плаћен допринос, на висину пензије. Уколико је већи од један, то значи да су у просеку за цео период на који се овај параметар односи, зараде осигураника, односно основице на које је плаћан допринос, биле више од просечне зараде у Србији. Важи и обрнуто.

Обрачун личног коефицијента може се представити на следећи начин:

ЛК = збир ГЛК / период за који су

обрачунати ГЛК

 

Пензијски стаж (ПС) јесте други елемент који, поред личног коефицијента, показује утицај историје осигурања појединачног осигураника на висину будуће пензије. Слично као и код личног коефицијента, већа дужина пензијског стажа значи већу вредност личног бода, а тиме и виши износ пензије. Тиме се показује да дужина стажа и висина зарада директно утичу на висину пензије.

Стаж осигурања је основни елемент пензијског стажа. Код знатног броја осигураника њихова дужина се поклапа. Стаж осигурања представља период проведен у осигурању за који је плаћен допринос. У случају да нема периода за који нису плаћени доприноси, стаж осигурања најчешће је једнак периоду ефективно (стварно) проведеном у осигурању.

Код одређених врста занимања, стаж осигурања рачуна се са увећаним трајањем (тзв. бенефицирани стаж). У том случају, стаж осигурања је дужи од периода ефективно проведеног у осигурању, али пошто је за тај период плаћен допринос, овај период се урачунава у стаж осигурања.

Поред стажа осигурања, пензијски стаж обухвата још неке елементе – посебан стаж и додати стаж за жене. За њих је карактеристично следеће: нису покривени плаћеним доприносима, осигуранику су признати по садашњим или ранијим прописима из пензијског и инвалидског осигурања, нису од утицаја на остваривање услова за пензионисање, али утичу на висину пензије.

Посебан стаж у трајању од две године, по садашњим прописима, признаје се осигураницима женама које су родиле троје и више деце. Поред тога, предвиђено је да ће од 2032. године (када буде завршен процес изједначавања опште старосне границе за оба пола) осигураницима женама које су родиле једно дете бити урачунат посебан стаж у трајању од шест месеци, а осигураницима женама које су родиле двоје деце, посебан стаж у трајању од једне године.

Поред овог облика посебног стажа, по раније важећим прописима, рачунат је посебан стаж по другим основима, на пример, у двоструком трајању у односу на период проведен у рату и слично.

Додати стаж за жене уведен је као мера којом се висина пензије жена изједначава са висином пензија мушкараца с обзиром на ниже постављене услове за остваривање права на пензију од стране жена. До краја 2012. године, приликом обрачуна висине пензије, осигураницима женама се навршен стаж осигурања увећавао за 15%. Пооштравањем услова за пензионисање, у периоду од 2013. до 2021. године, проценат додатог стажа се смањује. У 2016. години, осигураницима женама навршен стаж осигурања биће увећан за 11%, а почев од 2021. године па надаље стаж осигурања увећаваће се за 6%. Притом, напомињемо да се стаж осигурања може по овом основу увећати највише до 40 година.

Елементи из којих се састоји пензијски стаж могу се приказати на следећи начин:

Пензијски стаж = Стаж осигурања

(рачунајући и стаж осигурања

са увећаним трајањем) + Посебан стаж

+ Додати стаж за жене

 

Приликом обрачуна пензије, пензијски стаж може износити највише 45 година. То значи да ако је осигураник, на пример, навршио 47 година стажа осигурања, пензијски стаж ће бити рачунат као 45 година.

С друге стране, приликом рачунања личног коефицијента, рачунају се годишњи лични коефицијенти за цео период проведен у осигурању, чак и ако је дужи од 45 година, почев од 1970. године, изузимајући 1993. годину, као што је већ истакнуто. Практично, до сада није могло да се деси да се лични коефицијент рачуна на основу периода дужег од 45 година (јер је период откако се воде подаци о оствареним зарадама био краћи од 45 година), али ће то бити могуће у годинама које следе.

Када су познати елементи који дефинишу висину личног бода, он се израчунава по следећој формули:

Лични бод = Лични коефицијент

х Пензијски стаж

 

На крају, добијене личне бодове треба помножити вредношћу општег бода како би се добила висина пензије, како је већ наведено.

Описаним поступком се сви подаци везани за осигурање, карактеристични за једног осигураника, претварају у личне бодове.

 

[signoff]

ПРИМЕР

У пракси је могуће да осигураници са различитим дужинама пензијског стажа и личног коефицијента остваре исти број личних бодова, а тиме и исту висину пензије.

Примера ради, осигураник са 20 година пензијског стажа, а чији лични коефицијент износи 2 имаће 40 личних бодова, исто колико ће имати и осигураник са пензијским стажом у дужини од 40 година чији лични коефицијент износи 1.

То значи да бодовни систем потпуно равноправно третира дужину стажа и висину зарада током осигурања. Поред тога, показује се да су сваки приход на који је плаћен допринос остварен током осигурања, као и сваки навршени дан стажа, битни за укупан број личних бодова, односно висину пензије.

[/signoff]

[signoff]

ПРИМЕР

Годишњи лични коефицијент једног осигураника за 2014. годину, у којој је тај осигураник остварио зараду од 850.000 динара, рачуна се тако што се тај износ подели са просечном зарадом у Републици за 2014. годину, а која је износила 737.112 динара (850.000 : 737.112 = 1,153149). Дакле, годишњи лични коефицијент овог осигураника за 2014. годину износи 1,153149, што значи да је он у 2014. години остварио зараду већу за око 15,3% од просечне у Србији за ту годину.

[/signoff]

[signoff]

Напомена редакције:

Текст је преузет из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (04/2015), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про

[/signoff]