У тексту који следи представићемо нацрт новог Закона о платним услугама и назначити основне теоријске појмове на које се сâм закон односи, уз посебан осврт на будуће практичне последице његове примене
Ликвидност платног система једне државе једна је од основних претпоставки њене макроекономске стабилности. Стога и уређење платног система мора бити пажљиво обављено не би ли се његова стабилност могла редовно пратити и како би на време биле уклоњене евентуалне препреке које спречавају његово правилно функционисање. Како би брзину економских активности на исправан начин ускладио с потребама контроле платног система, а с друге стране и са униформним правилима која већ постоје у Европској унији, српски законописац је одлучио да изради Нацрт закона о платним услугама.
Иако су у последњих неколико година у Републици Србији учињене измене Закона о платном промету („Сл. лист СРЈ”, бр. 3/2002 и 5/2003 и „Сл. гласник РС”, бр. 43/2004, 62/2006 и 111/2009 – др. закон и 31/2011) и Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006 и 31/2011), тим изменама није проширен круг лица које могу пружати платне услуге. И након ових измена, банке су остале носиоци финансијског сектора, при чему су финансијске услуге и даље остале недостижни циљ за шири круг правних лица.
Нацрт Закона о платним услугама, као и нацрти закона о изменама и допунама Закона о девизном пословању и Закона о заштити корисника финансијских услуга („Сл. гласник РС”, б. 36/11), објављени су 25. маја 2014. на интернет страници Народне банке Србије. Својим изменама и допунама, друга два поменута закона се у једном свом делу усклађују са одредбама новог Закона о платним услугама.
Нацрт Закона о платним услугама (у даљем тексту: ЗПУ) израђен је према Директиви о платним услугама Европске уније (Payment Services Directive 2007/64/EC) и Директиви о електронском новцу Европске уније (Electronic Money Directive 2009/110/EC), с којима је у потпуности усклађен. Прва директива представља директиву пуног уједначавања, што практично значи да се једино у случају када је директивом дозвољено увођење опције прописивања одредаба другачијих од основних, оне могу и предвидети. Директива је од нарочитог значаја за примену пројекта SEPA (Single European Payment Area) којим се успоставља јединствени платни простор на територијама земаља чланица Европске уније, а који практично усаглашава основне елементе прекограничних плаћања и елиминише главне разлике између система плаћања држава чланица Европске уније.
Појам платних услуга и њихова примена по основу Нацрта
Нацрт ЗПУ предвиђа да се одредбе закона примарно примењују на платне трансакције између два резидента у динарима. Осим тога, уколико буде усвојен, ЗПУ би требало да се примењује и на платне трансакције између резидената и нерезидената у динарима и валути трећих држава, на платне трансакције између резидената у валути трећих држава и на платне рачуне резидената и нерезидената у Републици Србији, у складу са ограничењима утврђеним прописима о девизном пословању. Будући да се Закон о девизном пословању примењује на све наведене платне трансакције, осим прве која је традиционално била предвиђена ранијим законима о платном промету, као и важећим, тиме је практично предложено да ЗПУ буде lex specialis у односу на Закон о девизном пословању, а у односу на вршење појединих платних трансакција. До сада је ова материја била у искључивом домену Закона о девизном пословању, те се бојимо да би у пракси могли да се појаве проблеми допуштености могуће сходне примене одредаба ЗПУ на Закон о девизном пословању. У том смислу, предлог би био да се Нацрт допуни и јасније разграничи домен сходне примене Закона о девизном пословању.
Појам платне услуге у Нацрту уређен је путем листе numerus clausus која садржи седам категорија платних услуга:
1) услуге које омогућавају уплату готовог новца на платни рачун, као и све услуге које су потребне за отварање, вођење и гашење тог рачуна;
2) услуге које омогућавају исплату готовог новца с платног рачуна, као и све услуге које су потребне за отварање, вођење и гашење тог рачуна;
3) услуге преноса новчаних средстава с платног рачуна, односно на платни рачун, и то:
(а) трансфером одобрења,
(б) директним задужењем, укључујући једнократно директно задужење,
(в) коришћењем платне картице или сличног средства.
4) услуге извршавања платних трансакција код којих су новчана средства обезбеђена кредитом одобреним кориснику платних услуга, и то на исти начин као што је одређено претходном тачком;
5) услуге издавања платних инструмената и/или прихватања ових инструмената на основу којег пружалац платних услуга примаоцу плаћања омогућава извршавање платних трансакција које иницира платилац употребом одређеног платног инструмента;
6) услуге извршавања новчане дознаке код које пружалац платних услуга прима платиочева новчана средства без отварања платног рачуна за платиоца или примаоца плаћања, искључиво ради стављања тих средстава на располагање примаоцу плаћања или ради преноса тих средстава примаочевом пружаоцу платних услуга, који их ставља на располагање примаоцу плаћања, и
7) услуге извршавања платне трансакције за коју платилац даје сагласност употребом телекомуникационог, дигиталног или информационо-технолошког уређаја и плаћање се врши оператору телекомуникационе, дигиталне или информационо-технолошке мреже, који делује само као посредник између корисника платних услуга и продавца производа или пружаоца услуга.
[signoff]
Хибридне платне институције
Нацрт ЗПУ уводи и појам хибридне платне институције која, поред „стандардизованих” платних услуга, може управљати платним системом и/или вршити друге пословне активности које нису повезане с пружањем платних услуга. Те институције би управо могле да буду мобилни оператери који већ дуже време чекају на могућност да постану носиоци платних услуга или нека друга лица која поред своје основне делатности обављају делатност платних услуга, а у циљу лакшег и бржег промета платних услуга у току пословања. Управо су и вишегодишњи захтеви стручне јавности ишли у том правцу да се и овакве институције уведу у српски правни систем, а тиме банке престану да буду искључиви носиоци права на вршење платних услуга.
[/signoff]
Горе наведена листа прилично је широко одређена и из тог разлога Нацрт прописује широк круг изузетака од претходно наведеног правила. На овај начин Нацрт прати систематичност Директиве о платним услугама и везује се за опште принципе комунитарног права. Највећи број ових изузетака односи се на трансакције располагања готовим новцем, мењачке послове, трансакције засноване по основу одређених исправа као што је, на пример, чек, одређене платне трансакције које се обављају у вези са финансијским инструментима, одређене платне трансакције на основу инструмената којима се плаћа куповина робе и вршење услуга, платне трансакције у оквиру групе повезаних друштава и др. Напомињемо да евентуалним ступањем на снагу закона донетог на основу овог Нацрта престаје с важењем већина одредаба Закона о платном промету („Сл. лист СРЈ”, бр. 3/02 и 5/03 и „Сл. гласник РС”, бр. 43/04, 62/06, 111/09 – др. закон и 31/11), те да допуштеност свих платних трансакција које нису покривене овим законом остаје предмет тумачења законодавца.
Пружаоци платних услуга и издаваоци електронског новца
Нацрт предвиђа да платне услуге у Републици Србији могу пружати:
- банка;
- институција електронског новца;
- платна институција;
- Народна банка Србије;
- Управа за трезор или други органи јавне власти у Републици Србији, у складу са својим надлежностима утврђеним законом, и
- јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, основан у складу са законом којим се уређују поштанске услуге.
Све поменуте институције, осим платне институције, могу издавати електронски новац. Новину, свакако, представљају институције електронског новца и платне институције чијим се увођењем знатно проширује круг лица која обављају платне услуге у Републици Србији.
Према дефиницији из Нацрта, а у вези с дефиницијом из Директиве о платним услугама, електронски новац представља електронски (укључујући магнетно) похрањену новчану вредност која чини новчано потраживање према издаваоцу тог новца, а издата је након пријема новчаних средстава ради извршавања платних трансакција и прихвата је физичко и/или правно лице које није издавалац тог новца, док је платна институција правно лице са седиштем у Републици Србији које има дозволу Народне банке Србије за пружање платних услуга као платна институција, у складу са овим законом.
Давање дозволе за рад платној институцији, као и одобрење одређеној институцији за издавање електронског новца, у искључивој је надлежности Народне банке Србије и то показује, с једне стране, значај и обим очекиваног промета који ће се вршити преко платне институције, а с друге стране, рестриктиван приступ законодавца уласку на тржиште платних услуга ради очувања финансијске стабилности платног и уопште финансијског система.
Након приступања Србије Европској унији, платне услуге у Републици Србији моћи ће да пружају, односно електронски новац моћи ће да издају, и:
- кредитна институција са седиштем у држави чланици која је на основу дозволе надлежног тела матичне државе чланице овлашћена за пружање платних услуга и која, у складу са законом којим се уређују банке, пружа те услуге у Републици Србији;
- кредитна институција са седиштем у трећој држави која је на основу дозволе надлежног тела матичне државе овлашћена за пружање платних услуга и која, у складу са законом којим се уређују банке, пружа те услуге у Републици Србији;
- институција електронског новца са седиштем у држави чланици која има дозволу надлежног тела матичне државе чланице за издавање електронског новца и која, у складу са овим законом, издаје тај новац у Републици Србији, и
- институција електронског новца са седиштем у трећој држави која је, на основу прописа те државе, овлашћена за издавање електронског новца и која, у складу са овим законом, издаје тај новац у Републици Србији.