Видео-надзор у светлу Закона о заштити података о личности

Видео-надзор у светлу Закона о
заштити података о личности
У пракси је чест случај да се врши незаконита, несразмерна и
прекомерна употреба видео-надзора на јавном простору, као
и несразмерна употреба видео-надзора запослених лица. Ради
правилне примене Закона у овом тексту акценат стављамо на правни
основ за обраду података о личности путем видео-надзора, као и
на права лица чији се подаци обрађују путем видео-надзора и рок
чувања података о личности који се обрађују путем видео-надзора.
15
УНАКР СНИ ПОГ ЛЕ Д
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
Н
адвокат
тизује обрада података путем видео-надзора,
Петар Мијатовић,
ародна скупштина Републике Србије
усвојила је нови Закон о заштити података
о личности
(„Сл. гласник
РС”,бр. 95/18 – даље: Закон), који је ступио на снагу
21. новембра
2018,
а започео
са
применом

21.
августа
2019. године.
Текст
Закона
у највећој
мери
је усаглашен
са
Општом
уредбом
о
заштити
података
о личности
Европске
Уније

(даље:
Општа
уредба),
као
и
са
тзв.
Полицијском
директивом,
која
уређује
обраду
података
о личности
од
стране
надлежних
органа
у
вези
са
кривичним
поступцима
и претњама

националној
безбедности.
Обрада података путем видео-надзора због
своје природе може да има велики утицај на
приватност лица. Небројено пута у пракси се
показало да организације врше незакониту и
несразмерну употребу видео-надзора, почевши
од
прекомерне
употребе
видео-надзора
на

јавном
простору
до
несразмерне
употребе
видео-надзора
запослених
лица.
Такође,
развој

модерних
технологија
и софтверских
алата

довео
је до
тога
да се
камере
више
не
користе

само
за
потребе
обезбеђења
лица и имовине,

већ
да имају
и мултифункционалну
сврху,
попут
анализе
понашања
лица чији се
подаци

обрађују,
персонализованог
маркетинга
и др.
Пропуштена је прилика да се одредбама
новог закона, као и закона пре њега, конкре-
па руковаоци и обрађивачи у пракси и даље
имају великих потешкоћа и недоумица по
том питању. Од позитивних прописа, Закон
о приватном обезбеђењу („Сл. гласник РС”,
бр. 104/2013, 42/2015 и 87/2018) уређује питање
видео-надзора,
али
у веома
ограниченом

обиму.
Одредбе
тог
закона,
заједно
са
одредбама
других
посебних
закона
који
регулишу

обраду
података
о
личности,
сходно
члану

100.
Закона
требало
би
да
буду
усклађене
са

његовим
одредбама
до
краја
2020. године.
У недостатку законских одредби у вези
са наведеним питањем, решења која је повереник
за
информације
од
јавног
значаја
и

заштиту
података
о
личности
(даље:
Повереник)
понудио
у Моделу
закона
о
заштити

података
о личности
(даље:
Модел
закона),

која
се
односе
управо
на
обраду
личних
података
путем
видео-надзора,
као и Смернице

Радне
групе
за
заштиту
података
о личности
Европске
уније
које
се
односе
на
обраду

личних
података
путем
видео-надзора
од
29.
јануара
2020. године
(даље:
Смернице),
могу

да
буду
водич
за
проналажења
одговора
на

већину
дилема
и недоумица
које
се
односе
на

дато
питање.
Поред тога, имајући у виду чињеницу да
Закон уводи легитимни интерес руковаоца
и треће стране као основ за обраду података
о личности, као и да је, због природе обраде
података путем видео-надзора, ово најчешћи
правни основ за обраду података о личности,
истим се отварају многа питања за руковаоце
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
УНАКРСНИ ПОГЛЕД
16
у погледу имплементације наведеног правног
основа, будући да с једне стране покрива широк
спектар
ситуација,
а с друге
стране
може

да
се
примењује
само
ако
над
тим интересима
не
претежу
основна
права
и слободе
лица
чији
се
подаци
обрађују.
Стога ће у овом тексту детаљно бити разрађена
нека
од
најбитнијих
питања
и дилема

које
се
јављају
у вези
са
видео-надзором
у

контексту
новог
закона,
и
то:
■ правни основи за обраду података о личности
путем
видео-надзора;
■ права лица чији се подаци обрађују путем
видео-надзора;
■ рок чувања података о личности који се обрађују
путем
видео-надзора.
I. ПРАВНИ ОСНОВИ ЗА ОБРАДУ
ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ ПУТЕМ
ВИДЕО-НАДЗОРА
Све обраде података о личности које потпадају
под
Закон
морају
да буду
законите,

поштене
и транспарентне,
што
практично

значи
да морају
да имају
одговарајући
правни
основ
за
обраду
у складу
са
чланом
12.

Закона.
Сходно
члану
12. став
1. Закона,
обрада
је законита
само
ако
је испуњен
један
од

следећих
услова:

■ лице на које се подаци о личности односе
пристало је на обраду својих података о личности
у једну
или
више
посебно
одређених

сврха;

■ обрада је неопходна за извршење уговора
закљученог са лицем на које се подаци односе
или
предузимање
радњи
на
захтев
лица на

које
се
подаци
односе
пре
закључења
уговора;
■ обрада је неопходна у циљу поштовања
правних обавеза руковаоца;
■ обрада је неопходна у циљу заштите животно
важних
интереса
лица
на
које
се
подаци
односе
или
другог
физичког
лица;
■ обрада је неопходна у циљу обављања послова
у
јавном
интересу
или
извршења
законом
прописаних
овлашћења
руковаоца;

■ обрада је неопходна у циљу остваривања
легитимних интереса руковаоца или треће
стране,
осим
ако
су
над
тим интересима

претежнији интереси или основна права и
слободе лица на које се подаци односе, који
захтевају заштиту података о личности, а
посебно ако је лице на које се подаци односе
малолетно.
Имајући у виду природу обраде, као најчешћи
правни
основи
за
обраду
путем
видео-надзора
издвајају
се:
■ легитимни интерес руковаоца или треће
стране;
■ обављање послова у јавном интересу или
извршење законом прописаних овлашћења
руковаоца;
■ пристанак лица чији се подаци обрађују.
1) Легитимни интерес као основ за
обраду података о личности путем
видео-надзора
Легитимни интерес у већини случајева
може да се сматра најпогоднијим правним
основом за обраду података о личности путем
видео-надзора.
Да
би
руковалац
у сваком

конкретном
случају
могао
да закључи
да ли

испуњава
услове
за
обраду
података
путем

видео-надзора
по
основу
легитимног
интереса,
пре
свега
мора
да утврди:
■ постојање легитимног интереса,
■ неопходност обраде података путем видео-надзора.
а)
Постојање
легитимног
интереса
Чланом 12. став 1 тачка 6) Закона прописано
је да
je обрада
законита
„ако
је иста

неопходна
у циљу
остваривања
легитимних

интереса
руковаоца
или
треће
стране,
осим

ако
су
над
тим интересима
претежнији
интереси
или
основна
права
и слободе
лица на

које
се
подаци
односе,
који
захтевају
заштиту

података
о личности,
а посебно
ако
је лице
на

које
се
подаци
односе
малолетно
лице.”
Сходно горенаведеном, видео-надзор
може да представља законити основ за обраду
података
ако
је
исти
неопходан
за
остваривање
легитимних
интереса
руковаоца
или

треће
стране,
осим
ако
су
над
тим интересима
претежнији
интереси
или
основна
права
и

слободе
лица на
које
се
подаци
односе.
У том

смислу,
уколико
лица чији се
подаци
обрађују

путем
видео-надзора
приговоре
таквом
начину
обраде,
руковалац
може
да, сходно
члану

37.
Закона,
настави
са
видео-надзором
само

ако је предочио да постоје законски разлози
за обраду који претежу над интересима, пра-
вима или слободама лица на које се подаци
односе или су у вези са подношењем, остваривањем
или
одбраном
правног
захтева.
У пракси се могу наћи различити случајеви
видео-надзора у којима би се легитимни интерес
третирао
као
адекватан
правни
основ

обраде
података
о личности.
У том
смислу

посебно
се
истиче
заштита
имовине
и
лица
од

крађе
или
настанка
штете,
као један
од
битнијих
примера
легитимног
интереса
за
употребу

видео-надзора.

17
УНАКР СНИ ПОГ ЛЕ Д
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
Оно што је битно да се истакне јесте да
легитимни интерес мора да буде стваран
и актуелан, што значи да мора да се пође
од реалне опасности да без видео-надзора
може да настане велика штета и опасност
по имовину или безбедност лица. Тако, на
пример, учестале крађе у одређеном кварту
за компанију која управо у том кварту отвара
локал представља реалну опасност и ситуацију
када
има
легитимни
интерес
да успостави
видео-надзор
свог
локала.
Смернице

напомињу
да није неопходно
да је до
штете

већ
дошло
да би
постојао
легитимни
интерес

за
руковаоца
да успостави
видео-надзор,
али

у
том
случају
није довољно
имати
тренутну

статистику
криминала
на
националном
нивоу,
без
анализе
подручја
у којем
се
налази

локал
руковаоца
који
планира
да постави

видео-надзор.
С друге
стране,
неке
делатности
саме
по
себи
представљају
опасност
која

креира
моментално
постојање
легитимног

интереса
за
употребу
видео-надзора,
без
детаљнијих
анализа
ризика,
попут
банака,
златара
и сличних
делатности.
б)
Неопходност
обраде
података
путем
видео-надзора
Након утврђивања легитимног интереса
за обраду података о личности, руковалац би
требало да утврди обим неопходности личних
података.
То
значи
да подаци
о личности

морају
да буду
адекватни,
релевантни
и ограничени
само
на
оно
што
је
у
вези
са
сврхом

због
које
се
обрађују,
чиме
се
поштује
начело

минимизације
података
о личности,
које
је

прописано
Законом.

Видео-надзор би требало да се користи
само
уколико
сврха
обраде
података
о

личности не би могла да се оствари другим
средствима која су мање инвазивна према
основним правима и слободама лица чији
се подаци обрађују. Поред видео-надзора,
руковалац може да предузме и друге мере за
заштиту имовине и лица, попут ангажовања
обезбеђења, инсталирања бољег осветљења,
оснаживања капија, улазних врата и др. У том
смислу руковалац би требало да изврши детаљну
анализу
и утврди
да ли ове
мере
за
заштиту
од
крађа
и провала
на
адекватан
начин

могу
да
замене
видео-надзор.
Уколико
је
то

случај,
онда
би
руковалац
требало
да
одустане
од
коришћења
видео-надзора.
в)
Балансирање
интереса
У ситуацијама када се легитимни интерес
третира као одговарајући основ за обраду података
путем
видео-надзора,
руковалац
мора

да
води
рачуна
о томе
да такви
легитимни
интереси
буду
претежнији
од
основних
права
и

слобода
лица чији се
подаци
обрађују.
То
значи

да
основна
права
и слободе
лица и легитимни

интерес
руковаоца
морају
да буду
евалуирани
и међусобно
избалансирани.
Руковалац
је

дужан
да
оцени
ризик
инвазивности
према

правима
лица чији се
подаци
обрађују.
Интензитет
задирања
у права
лица може
да буде

измерен
на
бази
информација
које
се
прикупљају
путем
видео-надзора,
обима
обраде
и

других
података.
Смернице
наводе
да се
као
важан
фактор
за
балансирање
интереса
може

узети
величина
подручја,
као и број
лица која

су
обухваћена
видео-надзором.
Повереник за информације од јавног значаја
и заштиту
података
о личности
приликом
примене
претходног
Закона
о заштити

података
о личности
доносио
је одлуке
и мишљења
која
могу
да буду
од
значаја
при
одређивању
баланса
између
легитимног
интереса

руковаоца
и трећих
лица и лица која
су
обухваћена
видео-надзором.
Тако
је по
питању

видео-надзора
који
уводе
стамбене
зграде

Повереник
заузео
став
да приликом
одлучивања
о томе
који
простор
треба
покрити

видео-надзором
треба
имати
у
виду
принцип
сразмерности
примене
видео-надзора
и
принцип
сразмерности
у вршењу
активности

видео-надзора.
То,
између
осталог,
подразумева
и процену
да ли је, са
становишта
сврхе

обраде,
неопходно
да се
одређени
простор

покрије видео-надзором или сврха обраде
може да се оствари на мање инвазиван начин.
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
УНАКРСНИ ПОГЛЕД
18
Визуелни угао који покрива камера не сме да
буде такав да се снима већи простор од оног
који је неопходан за остварење сврхе обраде
или да покрива простор који је искључиво
власништво приватних лица. У многим земљама
видео-надзор
подразумева
надзор
над

уласком
и изласком
у заједничке
просторије,

а
не
и надзор
током
боравка
у просторији.

Дакле, приликом оцењивања неопходности
и сразмерности
легитимног
интереса
за

обраду
података
путем
видео-надзора
у односу
на
права
и
слободе
лица
чији
се
подаци
обрађују
руковалац
је дужан
да
пође
од

разумних
очекивања
лица.
Тако
Смернице

дају
пример
да, у случају
приватне
паркинг-компаније
која
документује
проблеме
у вези

са
крађом
у аутомобилима
који
су
паркирани

у
њеном
паркинг-простору,
поменута
компанија
има
легитимни
интерес
да надзире

паркинг-простор
у периоду
дана
када
има

проблеме
који
настају
крађом
аутомобила.
У
тим
ситуацијама
лица
се
надзиру
помоћу
видео-надзора
у ограниченом
временском
интервалу,
при
чему
је
у
њиховом
интересу
да

се
спречи
потенцијална
крађа.
Ово
је пример

ситуације
када
је над
интересом
лица чији се

подаци
обрађују
да не
буду
надзирани
претежнији
легитимни
интереси
руковаоца.
С друге стране, постоје ситуације када
је интерес лица да не буду надзирана претежнији
од
интереса
руковаоца
да поставе

видео-надзор.
Тако
постављање
видео-надзора
власника
ресторана
у тоалетима
у циљу

контроле
уредности
истих
не
претеже
над

интересима
гостију
ресторана
да не
буду
надзирани,
па
власник
ресторана
нема
законит

основ
за
постављање
видео-надзора.

Такође, оно што је битно да се напомене
јесте да у одређеним ситуацијама камере видео-надзора
морају
да буду
подешене
тако
да
не
прате
константно
подручје
/ простор
на

којем
су
постављене.
Тако,
на
пример,
запослени
на
свом
радном
месту
у највећем
броју

случајева
не
очекује
да буде
надзиран
од
стране
свог
послодавца.
Иако никада усвојен, Модел закона који је
предложен од стране Повереника, који регулише
обраду
података
путем
видео-надзора,

може да буде врло користан приликом разма-
трања питања балансирања интереса рукова-
оца и лица које је под видео-надзором. Тако
је чланом 36. Модела закона предвиђено да
руковалац података може да врши видео-надзор
у пословном
простору
ако
је то
неопходно

ради
заштите
безбедности
лица или
имовине

или
тајних
података
и
пословних
тајни.
Модел
закона
истим
чланом
предвиђа
да видео-надзор
у пословном
простору
није дозвољен

у
гардеробама
и санитарним
просторијама.

2) Обављање послова у јавном
интересу или извршење законом
прописаних овлашћења руковаоца
као основ за обраду података путем
видео-надзора
Обрада података може да буде извршена
путем видео-надзора ако је иста неопходна
за обављање послова у јавном интересу или
извршење законом прописаних овлашћења
руковаоца, како је то дефинисано чланом 12.
став 1. тачка 5) Закона. У пракси може да се
догоди да обављање послова у јавном интересу
не
дозвољава
такву
врсту
обраде,
али
и
да

други
законски
основ
омогућава
употребу
видео-надзора
ради
заштите
лица
и
запослених.

3) Пристанак као основ за обраду
података о личности путем видео-
-надзора
Пристанак као основ за обраду података
о личности путем видео-надзора може да се
користи само у изузетним случајевима, будући
да је због
природе
ове
врсте
обраде
врло

тешко
руковаоцу
да докаже
да су
лица дала

пристанак
пре
почетка
обраде
података,
односно
пре
почетка
видео-надзора
лица.
II. ПРАВА ЛИЦА ЧИЈИ СЕ ПОДАЦИ
ОБРАЂУЈУ ПУТЕМ ВИДЕО-НАДЗОРА
Имајући у виду специфичност обраде података
о личности
путем
видео-надзора,
у

овом
одељку
биће
размотрена
нека
од
најбитнијих
права
лица у вези
са
обрадом
података

путем
видео-надзора.
1) Право на приступ подацима
Лица чији се подаци обрађују путем ви-
део-надзора имају право на приступ пода-
цима. То конкретно значи да, у случају када
подаци нису сачувани у тренутку подношења
захтева (начело ограничење чувања), руковалац
може
да пружи
само
информацију
да се

подаци
више
не
обрађују.
Уколико
су
подаци

сачувани
у тренутку
подношења
захтева,
руковалац
је дужан
да омогући
лицу
приступ
и
информације
у складу
са
чланом
26.
Закона,

и
то
информације
о:
■ врсти обраде;
■ врстама података о личности који се обрађују;
■ примаоцу или врстама прималаца којима
су подаци о личности откривени или ће им
бити откривени, а посебно примаоцима у
другим државама или међународним организацијама;
19
УНАКР СНИ ПОГ ЛЕ Д
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
■ предвиђеном року чувања података о личности
или,
ако
то
није
могуће,
о критеријумима
за
одређивање
тог
рока;
■ постојању права да се од руковаоца захтева
исправка
или
брисање
његових
података

о
личности,
права
на
ограничење
обраде
и

права
на
приговор
на
обраду;
■ праву да се поднесе притужба Поверенику;
■ извору података о личности, ако подаци о
личности нису прикупљени од лица на које
се односе;
■ постојању поступка аутоматизованог доношења
одлуке,
укључујући
профилисање,

као
и
најмање
у тим
случајевима
сврсисходне

информације
о логици
која
се
при
томе
користи,
али
и о значају
и очекиваним
последицама
те
обраде
по
лице
на
које
се
подаци
односе.
Осим тога, сходно члану 26. став 3. Закона,
руковалац је дужан да лицу на које се подаци
односе на његов захтев достави копију података
које
обрађује.
Ако
се
захтев
за
копију

доставља
електронским
путем,
информације
се
достављају
у
уобичајено
коришћеном

електронском
облику,
осим
ако
је лице
на

које
се
подаци
односе
захтевало
другачије

достављање.
Међутим, и без обзира на горенаведено,
имајући у виду природу обраде података о
личности путем видео-надзора, ово право
у пракси може да потпадне под разна ограничења.
Тако
је чланом
26. став
4. Закона

прописано
да остваривање
права
и слобода

других лица не може да се угрози остварива-
њем права на достављање копије. Ово посеб-
но имајући у виду чињеницу да се приликом
видео-надзора надзире велики број лица, као
и да би приликом достављања копија снимака
могла
да
буду
угрожена
права
других
лица
која
се
налазе
са
лицем
које
је поднело
захтев

за
добијање
података.
У таквим
ситуацијама
руковалац
не
би
смео
да чини доступним

снимке
других
лица.
Међутим,
заштита
података
трећих
лица не
може
да служи
руковаоцу
као изговор
да не
поступи
по
захтеву
лица
чији
се
подаци
обрађују.
Руковалац
је дужан

да
имплементира
адекватне
техничке
мере
да

би
поступио
по
захтеву.
У том
смислу
Смернице
као пример
наводе
да идентитет
других

лица
на
траженим
снимцима
може
да се
замаскира
или
скремблује.
Осим тога, у пракси може да се догоди
да руковалац није у могућности да пронађе
податке лица који су обрађивани видео-надзором,
и то
у случају
када
видео-снимак
не

може
да се
претражи
или
у случају
који
би

подразумевао
да руковалац
претражи
широку
базу
сачуваних
података
како
би
пронашао

податке
лица које
је поднело
захтев.
Тада
би

лице
које
је поднело
захтев
за
приступ
и копију
података
морало
да
прецизира
свој
захтев
у

погледу
временског
интервала
у којем
је исто

било
под
видео-надзором,
како
би
руковалац
био
у могућности
да прибави
затражени

снимак,
односно
идентификује
лице
које
је

поднело
захтев.
Европски
одбор
за
заштиту

података
о личности
у Смерницама
је указао

на
то
да је, у ситуацији
када
докаже
да није у
могућности
да поступи
по
захтеву
лица, руковалац
дужан
да предочи
истом
све
обраде

које
су
се
вршиле
видео-надзором
и подручје

на
којем
се
спроводио
видео-надзор,
као и да
пружи
друге
информације
како
би
лице
које

је
поднело
захтев
имало
јасну
слику
о
томе

који
лични
подаци
су
били
предмет
обраде
у
конкретном
случају.
2) Право на брисање података о
личности (право на заборав)
Сходно члану 30. став 2. Закона, руковалац
је дужан да без непотребног одлагања податке
избрише у следећим случајевима:
■ подаци о личности више нису неопходни за
остваривање сврхе због које су прикупљени
или на други начин обрађивани;
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
УНАКРСНИ ПОГЛЕД
20
■ лице на које се подаци односе опозвало је
пристанак на основу којег се обрада вршила,
а нема другог правног основа за обраду;
■ лице на које се подаци односе поднело је
приговор на:
– обраду података која се врши у циљу обављања
послова
у јавном
интересу
или
у
циљу

остваривања
легитимних
интереса
руковаоца

или
трећег
лица, а нема
другог
правног
основа
за
обраду
који
претеже
над
легитимним

интересом,
правом
или
слободом
лица на
које

се
подаци
односе,
–

обр
аду
података
за
потребе
директног

оглашавања;
■ подаци о личности су незаконито обрађивани;
■ подаци о личности морају да буду избрисани
у циљу
извршења
законских
обавеза
руковаоца;
■ подаци о личности су прикупљени у вези са
коришћењем услуга информационог друштва
од стране малолетника.
У случају када је видео-снимак са подацима
о лицу
које
је поднело
захтев
за
брисање

података
руковалац
учинио
јавно
доступним,

исти
је дужан
да, сходно
члану
30. став
3. Закона,
предузме
разумне
кораке,
укључујући
и

све
техничке
мере
како
би
информисао
друге

руковаоце
који
те
податке
обрађују
да је лице

на
које
се
подаци
односе
поднело
захтев
за

брисање
свих копија
ових
података.
Такође,

чланом
33. став
1. Закона
прописано
је да је

руковалац
дужан
да обавести
све
примаоце

којима
су
подаци
о личности
откривени
о

свакој
исправци
или
брисању
података
о личности
или
ограничењу
њихове
обраде,
осим

ако
је то
немогуће
или
захтева
прекомеран

утрошак
времена
и средстава.
3) Право на приговор на обраду
података о личности видео-
-надзором
Имајући у виду члан 37. Закона, лице чији
се подаци обрађују путем видео-надзора има
право да у сваком тренутку руковаоцу поднесе
приговор
на
обраду
његових
података

о
личности
која
се
врши
у
циљу
обављања

послова у јавном интересу или у циљу остваривања
легитимних
интереса
руковаоца
или

трећег
лица.
Руковалац је у том случају дужан да прекине
са
обрадом
података,
осим
ако
је предочио

да
постоје
законски
разлози
за
обраду
који:
■ претежу над интересима, правима или слободама
лица на
који
се
подаци
односе
или

■ у вези су са подношењем, остваривањем
или одбраном правног захтева.
У случају обраде података путем видео-надзора,
приговор
на
обраду
могао
би
да се

изнесе
приликом
уласка,
у току
посете
или

након
изласка
из простора
који
се
прати
видео-надзором.
Оцена
о томе
који
од
два
интереса
претеже
зависи
од
сваког
конкретног

случаја,
о чему
је било
више
речи
у претходном
делу
овог
текста.
III. РОК ЧУВАЊА ПОДАТАКА О
ЛИЧНОСТИ
По правилу, подаци о личности, сходно
члану 5. став 1. тачка 5) Закона, могу да се чувају
само
у року
који
је неопходан
за
остваривање
сврхе
обраде
(„начело
ограничења

чувања”).
Тако
у случају
постојања
легитимног
интереса
за
видео-надзор
у циљу
заштите

имовине,
штете
које
настану
на
имовини
могу

да
буду
детектоване
у кратком
року.

Имајући у виду управо кратак рок у којем
руковалац може да идентификује евентуалне
штете, као и начело минимизације података,
подаци не би требало да буду чувани дуже од
пар дана. Смернице напомињу да, уколико
руковалац намерава да чува податке у периоду
дужем
од
неколико
дана
(посебно
дуже
од

72
часа),
био
би
дужан
да докаже
да је чување

неопходно
како
би
се
остварила
сврха
за
коју

се
користи
видео-надзор.
У том
случају
руковалац
је дужан
да дефинише
рок
чувања
за

сваку
конкретну
сврху.
У сваком случају, треба имати у виду да, у
зависности од сврхе у коју се подаци обрађују
путем
видео-надзора,
рок
чувања
података

такође
може
да варира,
а некада
рок
чувања

може
да буде
прописан
и законом.