Комисија за јавну набавку одговорна је за законито спровођење поступка јавне набавке, тако да су њени задаци и одговорности предмет анализе у овом тексту.
Према члану 54. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15), поступак јавне набавке спроводи комисија за јавну набавку (у даљем тексту: комисија) која се образује решењем наручиоца. Решење о образовању комисије доноси исти онај орган наручиоца који је био надлежан да донесе одлуку о покретању поступка јавне набавке. Истом одредбом Закона таксативно је прописано шта решење о образовању комисије мора да садржи:
1) назив и адресу наручиоца, односно пословно име;
2) правни основ за доношење решења;
3) назив органа који доноси решење;
4) назив решења;
5) наводе о образовању комисије, предмету јавне набавке, броју јавне набавке, именовању чланова комисије, овлашћењима и дужностима комисије, задацима комисије и роковима за њихово извршење.
Решењем се такође именују заменици чланова комисије.
Решење може да садржи и неке друге додатне податке који су у вези са конкретним поступком јавне набавке и његовом реализацијом.
Што се тиче броја чланова комисије, овом одредбом је прописано да комисија има најмање три члана, од којих је један службеник за јавне набавке или лице са стеченим образовањем на правном факултету, на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године. Ово важи зато што наручиоци чија је укупна вредност планираних јавних набавки на годишњем нивоу већа од 25.000.000,00 динара, без ПДВ-а, морају да има најмање једног службеника за јавне набавке. Овде је битно истаћи да се у овом случају посматрају само јавне набавке, а не и планиране набавке на које се не примењује Закон о јавним набавкама.
Надаље, у појединачним поступцима јавних набавки чија је процењена вредност већа од 15.000.000,00 динара, без ПДВ-а, службеник за јавне набавке обавезно је члан комисије.
За чланове комисије именују се лица која имају одговарајуће стручно образовање из области из које је предмет јавне набавке. Ако наручилац нема запослено лице које има одговарајуће стручно образовање из области из које је предмет јавне набавке, у комисију може да се именује лице које није запослено код наручиоца. У комисију не могу да се именују лица која могу бити у сукобу интереса за тај предмет јавне набавке.
Након доношења решења чланови комисије потписују изјаву којом потврђују да у предметној јавној набавци нису у сукобу интереса. Уколико сматрају да могу бити у сукобу интереса или уколико у току поступка јавне набавке сазнају да могу доћи у сукоб интереса, чланови комисије о томе без одлагања обавештавају орган који је донео решење, који предузима потребне мере како не би дошло до штетних последица у даљем току поступка јавне набавке. Како није прописан тачан тренутак када ова изјава мора да се потпише, сматра се да иста мора да се потпише након доношења решења о образовању комисије, а најкасније одмах по истеку рока за подношење понуда.
Задаци комисије за јавну набавку прецизно су одређени чланом 54. став 12. Закона о јавним набавкама и следе у наставку:
1) припрема конкурсну документацију, огласе о јавним набавкама, измене или допуне конкурсне документације, додатне информације или објашњења у вези са припремањем понуда или пријава;
2) отвара, прегледа, оцењује и рангира понуде или пријаве;
3) води преговарачки поступак;
4) сачињава писмени извештај о стручној оцени понуда;
5) припрема предлог одлуке о додели уговора, предлог одлуке о закључењу оквирног споразума, предлог одлуке о обустави поступка јавне набавке, као и предлог одлуке о признавању квалификације;
6) одлучује поводом поднетог захтева за заштиту права;
7) предузима друге радње у поступку у зависности од врсте поступка и предмета набавке.
По добијању решења комисија као први и основни задатак има да припреми конкурсну документацију и позив за подношење понуде. Приликом обављања овог задатка комисија мора да води рачуна да се конкурсна документација у свему сачини у складу са чланом 61. Закона о јавним набавкама и Правилником о обавезним елементима конкурсне документације и начину доказивања испуњености услова („Сл. гласник РС”, број 86/15). Услови и критеријуми не смеју да буду дискриминаторски и морају да буду у логичној вези са предметом јавне набавке. Када се објављује позив за подношење понуде, мора да се објави истог дана када и сама конкурсна документација. Позив и конкурсна документација објављују се на Порталу јавних набавки и интернет страници наручиоца, а за набавке чија је вредност преко 5.000.000,00 динара, и на Порталу службених гласила Републике Србије и база прописа. Комисија такође мора да води рачуна о утврђеним роковима за подношење понуда, као и да исти буду у складу са Законом о јавним набавкама онако како је то одређено за поједине врсте поступака јавних набавки. У случају измена и допуна конкурсне документације, задатак комисије је да пре свега чува, као поверљиве, податке о лицима која су тражила додатне информације или појашњења, као и да припреми иста и објави одговор на постављено питање у роковима и на начин који су Законом о јавним набавкама и предвиђени.
Чланом 169. став 1. тачка 4. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај и то ако наручилац не објави или не достави позив за подношење понуда, конкурсну документацију, измене и допуне конкурсне документације или одговор на захтев за појашњењем конкурсне документације и друге огласе, тако да су у овом случају, у складу са законским обавезама, за непоступање одговорни како наручилац тако и одговорна лица код наручиоца. Одговорна лица код наручиоца били би чланови комисије за јавну набавку одређену решењем о образовању комисије, имајући у виду члан 54. став 11. Закона о јавним набавкама, којим је прописано да је комисија одговорна за законитост спровођења поступка јавне набавке. За овај прекршај прописана је новчана казна за наручиоца од 100.000 до 1.000.000 динара, а за одговорно лице код наручиоца у распону од 30.000 до 80.000 динара.
Следећи задатак комисије може бити да води преговарачки поступак уколико је исти одлуком наручиоца покренут. Специфичност задатака ове комисије састоји се у томе да комисија у самој конкурсној документацији мора да опише начин преговарања и да унапред предвиди елементе уговора о којима ће се водити преговори. Како сама техника преговарања није прописана Законом о јавним набавкама нити подзаконским актом, то комисија наручиоца мора сама да пропише преговарање конкурсном документацијом, водећи рачуна у сваком тренутку о начелу једнакости понуђача.
Према Закону о јавним набавкама имамо две врсте преговарачког поступка, и то преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда према члану 35. Закона о јавним набавкама и преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда према члану 36. Закона о јавним набавкама.
Након поступка отварања понуда комисија води поступак преговарања онако како је то описала у конкурсној документацији (два круга преговарања, три круга преговарања, усмени преговори око елемената уговора, писмено преговарање путем попуњавања нових образаца понуде у преговарачким круговима или на неки други начин претходно описан у конкурсној документацији). Када преговара са представницима лица која су доставила понуду, комисија је дужна да од представника затражи и писана овлашћења за учествовање у преговарачком поступку. Онај ко је овлашћен за учествовање у отварању понуда не мора да буде овлашћен и за преговарање у коме може да снизи цену или скрати рок испоруке и сл. Зато је битно да се преговара само са овлашћеним представницима понуђача.
О поступку преговарања сачињава се посебан записник, у коме се констатује ток и садржај преговарања, који потписују лица која су у њему учествовала.
Следећи задатак комисије за јавну набавку јесте да отвара, прегледа, оцењује и рангира понуде или пријаве.
Поступак отварања понуда спроводи комисија за јавну набавку и овај поступак је по правилу јавног карактера, осим у изузетним случајевима, када на основу одређених прописа јавност изузетно може да буде искључена.
Јавно отварање понуда подразумева да самом поступку отварања могу да присуствују како лица која су поднела понуду и комисији за јавну набавку доставила овлашћења за учествовање у поступку јавног отварања понуда, тако и сва друга лица која желе да посматрају отварање и која чак нису ни узела учешћа у поступку јавне набавке путем подношења понуда. О поступку отварања понуда води се записник у складу са чланом 104. Закона о јавним набавкама. У складу са овом одредбом у записник морају да се унесу следећи подаци:
1) датум и време почетка отварања понуда;
2) предмет и процењена вредност јавне набавке укупно и посебно за сваку партију;
3) имена чланова комисије за јавну набавку који учествују у поступку отварања понуда;
4) имена представника понуђача који присуствују отварању понуда;
5) имена других присутних лица;
6) број под којим је понуда заведена;
7) назив понуђача, односно шифра понуђача;
8) понуђена цена и евентуални попусти које нуди понуђач;
9) подаци из понуде који су одређени као елементи критеријума и који могу да се прикажу нумерички;
10) уочени недостаци у понудама;
11) евентуалне примедбе представника понуђача на поступак отварања понуда.
Записник потписују чланови комисије и представници понуђача, који и преузимају примерак записника, а онима који нису присуствовали а поднели су понуду записник се обавезно доставља у року од 3 дана од дана отварања понуда. Обично се у записник уноси податак о времену када је завршен поступак отварања понуда, а могу да се наведу и сви други релевантни подаци.
Приликом анализе стручне оцене понуда комисија пре свега анализира процесне претпоставке, а затим утврђује благовременост приспелих понуда. У пракси се често дешава да у временском интервалу од истека рока за подношење понуда до рока за започињање поступка отварања понуда пристигне неблаговремена понуда. У том случају комисија мора одмах да реагује – да испита процесну претпоставку благовремености и да правилно утврди да ли је реч о неблаговременој понуди. Уколико се утврди да је понуда достављена након истека рока за подношење понуда, то ће се у записнику и констатовати и иста се неће отварати. Након отварања понуда комисија ће неблаговремену понуду вратити понуђачу са назнаком да је неблаговремена. По окончању поступка отварања понуда и утврђивању благовремености утврђује се комплетност понуда, односно да ли су у понудама достављени сви докази који се Законом о јавним набавкама и конкурсном документацијом траже. Уколико се констатује неки недостатак у понуди, разматра се да ли се ради о битном недостатку у смислу члана 106. Закона о јавним набавкама.
Након тога, утврђује се да ли је понуда одговарајућа, односно да ли је у понуди доказано да иста испуњава све тражене техничке спецификације. Према члану 3. став 1. тачка 32, одговарајућа је она понуда која је благовремена и за коју је утврђено да потпуно испуњава све техничке спецификације.
Потом се утврђује прихватљивост понуде у смислу испитивања да ли укупна понуђена цена прелази износ процењене вредности јавне набавке и да ли у понуди има некаквих условљавања од стране понуђача. Према члану 3. став 1. тачка 33, прихватљива је она понуда која је благовремена, коју наручилац није одбио због битних недостатака, која је одговарајућа, која не ограничава нити условљава права наручиоца или обавезе понуђача и која не прелази износ процењене вредности јавне набавке.
Још се утврђује да ли према овом понуђачу може да се примени институт негативне референце.
Након овога комисија испитује и проверава цене у понуди, као и чињеницу да ли понуда садржи цену која се сматра неуобичајено ниском у смислу члана 92. Закона о јавним набавкама. Уколико у понуди комисија пронађе цену која значајно одступа у односу на тржишно упоредиву цену и изазива сумњу у могућност извршења јавне набавке у складу са понуђеним условима, комисија ће се обратити понуђачу писаним путем, уз захтев да детаљно образложи све саставне делове цене које сматра меродавним, а који се нарочито односе на наводе у погледу економике начина градње, производње или изабраних техничких решења, у погледу изузетно повољних услова који понуђачу стоје на располагању за извршење уговора или у погледу оригиналности производа, услуга или радова које понуђач нуди.
Наручилац је дужан да понуђачу у овом случају одреди примерен рок за одговор.
Наручилац по добијању образложења проверава меродавне саставне елементе понуде, а нарочито проверава испуњење обавеза које произлазе из важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животне средине и заштити права интелектуалне својине од стране понуђача или кандидата, и од понуђача може да захтева достављање одговарајућих доказа.
Уколико понуђач не достави образложење цене или образложење које није уверило наручиоца у могућност испуњења набавке уз поштовање свих релевантних прописа, наручилац такву понуду може да одбије.
Након тога, комисија наручиоца приликом стручне оцене понуда проверава и рачунску тачност достављених података у понуди, најчешће у обрасцу понуде или обрасцу структуре цене. Уколико комисија наручиоца утврди рачунску грешку у понуди, уз сагласност понуђача може да изврши исправке рачунских грешака уочених приликом разматрања понуде. Ако се понуђач не сагласи са исправком рачунских грешака, наручилац ће његову понуду одбити као неприхватљиву.
После тога евентуално могу да се примене и неки други институти, као што је прибављање додатних обавештења, контрола код понуђача или подизвођача и сл.
Комисија наручиоца потом израђује ранг-листу приспелих понуда, примењујући искључиво критеријуме из конкурсне документације.
Када су понуде оцењене и рангиране, стекли су се сви материјалноправни елементи да се сачини извештај о стручној оцени понуда. Извештај се сачињава у складу са чланом 105. Закона о јавним набавкама и то је акт комисије који нарочито мора да садржи следеће податке:
1) предмет јавне набавке;
2) процењену вредност јавне набавке укупно и посебно за сваку партију;
3) основне податке о понуђачима;
4) понуде које су одбијене, разлоге за њихово одбијање и понуђену цену тих понуда;
5) ако је понуда одбијена због неуобичајено ниске цене, детаљно образложење – начин на који је утврђена та цена;
6) начин примене методологије доделе пондера;
7) назив понуђача коме се додељује уговор, а ако је понуђач навео да ће набавку извршити уз помоћ подизвођача – и назив подизвођача.
Ови подаци морају да се налазе и у извештају о стручној оцени пријава.
Следећи задатак комисије за јавну набавку јесте да припрема предлог одлуке о додели уговора, предлог одлуке о закључењу оквирног споразума, предлог одлуке о обустави поступка јавне набавке, као и предлог одлуке о признавању квалификације.
Свака одлука о додели уговора или одлука о обустави поступка мора да буде заснована на извештају о стручној оцени понуда, мора да буде образложена и мора да садржи поуку о правном леку. Када комисија сачини предлог одговарајуће одлуке, исту доставља одговорном лицу наручиоца ради потписивања, а затим је објављује на Порталу јавних набавки и интернет страници наручиоца у складу са Законом о јавним набавкама, од када почињу да теку жалбени рокови за улагање захтева за заштиту права.
Комисија за јавну набавку је овлашћена чланом 54. Закона о јавним набавкама да одлучује поводом поднетог захтева за заштиту права.
Уколико конкурсна документација коју је припремила комисија за јавну набавку или одлука о додели уговора или одлука о обустави поступка буду оспорене захтевом за заштиту права, комисија наручиоца поступаће по овом захтевом.
Комисија наручиоца ће пре свега испитати процесне претпоставке поднетог захтева за заштиту права. Кроз испитивање процесних претпоставки комисија наручиоца утврдиће следеће чињенице:
Да ли је захтев за заштиту права благовремен и да ли је поднет од овлашћеног лица, односно комисија наручиоца утврдиће активну легитимацију подносиоца захтева за заштиту права, као и чињеницу да ли је исти потпун.
Према члану 149. Закона о јавним набавкама, захтев за заштиту права којим се оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације сматраће се благовременим ако је примљен од стране наручиоца најкасније седам дана пре истека рока за подношење понуда, а у поступку јавне набавке мале вредности и квалификационом поступку – ако је примљен од стране наручиоца три дана пре истека рока за подношење понуда, без обзира на начин достављања и уколико је подносилац захтева, у складу са чланом 63. став 2. овог закона, указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац исте није отклонио.
После доношења одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирног споразума, одлуке о признавању квалификације и одлуке о обустави поступка, рок за подношење захтева за заштиту права јесте десет дана од дана објављивања одлуке на Порталу јавних набавки, а пет дана у поступку јавне набавке мале вредности и доношења одлуке о додели уговора на основу оквирног споразума, у складу са чланом 40а овог закона.
У поступку испитивања активне легитимације комисија наручиоца мора да има на уму одредбу члана 148. Закона о јавним набавкама, којом је прописано да захтев за заштиту права може да поднесе понуђач, подносилац пријаве, кандидат, односно заинтересовано лице које има интерес за доделу уговора, односно оквирног споразума у конкретном поступку јавне набавке и које је претрпело или би могло да претрпи штету због поступања наручиоца противно одредбама овог закона.
У поступку испитивања потпуности захтева за заштиту права комисија наручиоца мора да има у виду члан 151. Закона о јавним набавкама, којим је прописано да наведени захтев мора да садржи:
1) назив и адресу подносиоца захтева и лице за контакт;
2) назив и адресу наручиоца;
3) податке о јавној набавци која је предмет захтева, односно о одлуци наручиоца;
4) повреде прописа којима се уређује поступак јавне набавке;
5) чињенице и доказе којима се повреде доказују;
6) потврду о уплати таксе из члана 156. овог закона;
7) потпис подносиоца.
Ако се утврди мањкавост процесних претпоставки, комисија наручиоца, односно наручилац доноси закључак о одбацивању захтева за заштиту права, сем у случају када је захтев непотпун. У том случају став Републичке комисије за заштиту права јесте да се супсидијарно примењују правила прописа којима се уређује управни поступак, па се подносилац захтева позива да допуни захтев за заштиту права, а уколико исти по позиву не допуни захтев, доноси се закључак о одбацивању захтева.
Након тога, задатак комисије за јавну набавку јесте да мериторно утврди да ли је захтев за заштиту права основан или није.
После претходног испитивања, у року од пет дана од дана пријема уредног захтева за заштиту права наручилац ће:
1) решењем усвојити захтев за заштиту права;
2) доставити Републичкој комисији одговор у којем ће се изјаснити на све наводе захтева за заштиту права, као и комплетну документацију из поступка јавне набавке, ради одлучивања о захтеву за заштиту права.
Потребно је да комисија наручиоца води рачуна о овом року од пет дана од дана пријема уредног захтева и да или усвоји захтев решењем, ако је основан, или да сачини детаљан одговор на захтев за заштиту права и убеди другостепени орган да је првостепена одлука била исправна односно законита.
Након свих описаних активности комисија наручиоца посебно мора да води рачуна о одговорности ако у појединим фазама поступка прекрши одредбе Закона о јавним набавкама. Најчешће кршење овог закона од стране комисије огледа се у изради конкурсне документације у којој техничка спецификација није сачињена у складу са чланом 70. или 71. Закона о јавним набавкама.
Чланом 70. Закона о јавним набавкама предвиђено је да техничка спецификација и пројектна документација, у смислу овог закона, представљају техничке захтеве који су обавезни и саставни део конкурсне документације, а у њима су предвиђене описане карактеристике добара услуга или радова. Оне морају да омогуће да се добра, услуге или радови који се набављају, опишу на начин који је објективан и који одговара потребама наручиоца. У смислу члана 71. Закона о јавним набавкама техничке спецификације се одређују на два начина:
1) са позивом на техничке спецификације из члана 70. овог закона и на српске, европске, међународне или друге стандарде и сродна документа, тако да свако позивање мора да буде праћено речима „или одговарајуће”;
2) у виду карактеристика или функционалних захтева који могу да укључују и еколошке карактеристике и захтеве у погледу енергетске ефикасности и који морају да буду довољно прецизни и јасни како би понуђачи могли да припреме одговарајуће понуде, а наручиоци да набаве добра, услуге или радове који су у складу са њиховим објективним потребама.
У смислу члана 72. Закона о јавним набавкама наручилац не може да користи нити да се позива на техничке спецификације или стандарде који означавају добра, услуге или радове одређене производње, извора или градње.
Наручилац у конкурсној документацији не може да назначи било који појединачни робни знак, патент или тип, нити посебно порекло или производњу, осим ако наручилац не може да опише предмет уговора тако да спецификације буду довољно разумљиве понуђачима.
Навођење елемената попут робног знака, патента, типа или произвођача мора да буде праћено речима „или одговарајуће”.
Чланом 169. став 1. тачка 5. Закона о јавним набавкама предвиђен је прекршај за наручиоца уколико не поштује одредбе о одређивању и коришћењу техничких спецификација и стандарда из чл. 70–74. За овај прекршај прописана је казна за наручиоца у износу од 100.000 до 1.000.000 динара, а за одговорно лице код наручиоца – новчана казна од 30.000 до 80.000 динара. Одговорна лица у овом случају били би сви чланови комисије према решењу о њеном образовању.
Имајући наведено у виду, свака комисија за јавну набавку, поред задатака које мора да обавља, мора да води рачуна и о својој одговорности, јер је одговорна за законито спровођење поступка јавне набавке.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.