Закон о систему плата запослених у јавном сектору

Циљ доношења овог закона огледа се у томе да запослени у јавном сектору за исту врсту посла, без обзира на то у ком делу јавног сектора раде, добијају исту плату.Међутим, анализом законских одредаба испоставља се да се Закон неће примењивати на значајан број запослених у јавном сектору, већ да ће за њих важити посебан режим, који би требало да буде уређен накнадно, посебним законима

 

Дана 29. фебруара 2016. године Народна скупштина донела је Закон о систему плата запослених у јавном сектору („Сл. гласникˮ, бр. 18/16, у даљем тексту: Закон), важан системски пропис којим се уређује велики сегмент јавног сектора, а који ће бити у примени од 1. јануара 2017. године.

 

Плате и зараде запослених у појединим деловима јавног сектора тренутно су дефинисане читавим низом законских и подзаконских аката или општим актима послодаваца. Бројност прописа којима се уређују ова питања довела је до неуједначености у правима, услед методолошки неуједначеног приступа начину одређивања плата запослених у јавном сектору.

 

Разлози за доношење овог закона су вишеструки:

1) успостављање система плата на јединствен и транспарентан начин за све запослене у јавном сектору;

2) прецизно дефинисање система, начина утврђивања плата, основних дефиниција и појмова;

3) увођење каталога радних места и звања, као инструмента помоћу којег ће се постићи унапређење механизма контроле и транспарентности у начину утврђивања висине плата;

4) увођење методологије за вредновање радних места и звања, чиме се постиже уједначеност у висини плате за рад исте и сличне сложености.

 

Општеприхваћени појам јавног сектора (јавно власништво) каже да државни сектор чине материјални и људски ресурси путем којих државни менаџмент спроводи политике и управља заокруженом територијом, тј. државом. У јавни сектор спадају како национални, тако и регионални и локални ресурси.

 

У светлу овог закона, јавни сектор обухвата:

1) државне органе;

2) органе аутономне покрајине;

3) органе јединица локалне самоуправе;

4) друге органе и организације које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе;

5) јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама;

6) јавне службе које се финансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно из доприноса за обавезно социјално осигурање и организације обавезног социјалног осигурања.

 

Запослени у јавном сектору су:

1) државни службеници и намештеници у државним органима;

2) полицијски службеници и лица у радном односу у другим органима на које се примењују прописи о полицијским службеницима;

3) професионални припадници Војске Србије и лица у радном односу у другим органима на које се примењују прописи о професионалним припадницима Војске Србије;

4) службеници и намештеници у органима аутономне покрајине и јединици локалне самоуправе;

5) лица у радном односу у другим органима и организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, а на које се примењују прописи о државним службеницима, односно прописи о радним односима у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе, у складу са законом;

6) лица у радном односу у јавним агенцијама и организацијама на које се примењују прописи о јавним агенцијама;

7) лица у радном односу у јавним службама које се финансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно из доприноса за обавезно социјално осигурање;

8) лица у радном односу у организацијама обавезног социјалног осигурања;

9) лица у радном односу у другим органима и организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе;

10) лица која дужност, односно послове врше на основу избора, именовања или постављења у државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, а која немају статус државних и других службеника (у даљем тексту: функционери).

 

Запослени остварује право на месечну плату од дана ступања на рад, а то право му престаје даном престанка радног односа.

Платом се сматра примање на месечном нивоу које садржи порезе и доприносе који се плаћају из плате. Плата се састоји од основне плате и увећане плате. Основна плата се одређује тако што се множи основица за обрачун и исплату плата (у даљем тексту: основица) са коефицијентом. Основна плата се остварује за пуно радно време, док се за непуно радно време плата исплаћује сразмерно времену проведеном на раду.

 

Основица

Основица је јединствена за све запослене и одређује се законом о буџету Републике Србије. Изузетно, основица за обрачун и исплату плата службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и других запослених у органима, организацијама и јавним службама које је основала аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, а чије се плате исплаћују из буџета оснивача, утврђује се буџетом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у складу са масом средстава опредељеном за обрачун и исплату плата у оквиру буџета аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, уз претходно прибављено мишљење социјално–економског савета. Тако одређена основица је јединствена за све запослене чија се плата исплаћује из буџета аутономне покрајине, односно из буџета јединице локалне самоуправе и не може бити већа од основице утврђене за одговарајућу буџетску годину.

 

Коефицијент

Коефицијент изражава вредност свих захтева за обављање послова радног места. Корективни коефицијент се остварује по основу сталних услова за обављање послова или других сталних околности које се јављају на пословима одговарајућег радног места. Услови и околности под којима се остварује право на корективни коефицијент, као и висина корективног коефицијента, утврђују се посебним законом.

 

Каталог радних места

Ради јединственог праћења радних места, односно звања, положаја и функција у јавном сектору, послова који се обављају и висине основне плате запослених на тим радним местима, успоставља се Општи каталог радних места.

 

Општи каталог садржи:

– попис звања и положаја државних службеника и службеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;

– попис функција у државним органима и органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;

– општи/типичан опис послова који се обављају у одговарајућем звању, односно на положају и захтеве за стицање звања, односно обављање послова на положају;

– платне групе и платне разреде у које су сврстана звања, односно висину основне плате функционера у складу са законом.

 

Општи каталог сачињава се на основу посебних каталога звања, положаја и функција. Општи каталог садржи и попис радних места полицијских службеника и професионалних припадника Војске Србије.

Посебан каталог је појединачни каталог звања, положаја и функција у Народној скупштини, служби председника Републике и Уставном суду, у судовима, у јавним тужилаштвима, у Служби за управљање кадровима, у органима аутономне покрајине, у органима јединице локалне самоуправе и Безбедоносно информативној агенцији.

 

Платне групе

Овим законом радна места (звања и положаји) сврставају се у 13 платних група. Платне групе су опредељене за послове исте или сличне сложености за чије обављање се захтева иста самосталност у раду, одговорност и компетентност.

 

Платни разреди

У оквиру једне платне групе постоји 9 платних разреда полазећи од ближег разликовања послова у поступку њиховог вредновања и услова рада, односно од околности под којима се послови тог радног места обављају. Распоном коефицијената платне групе и платних разреда у оквиру те платне групе изражава се и напредовање на истом радном месту, руковођење или друго знање и способност запосленог, под условима који су одређени посебним законом.

 

Сврставање у платне групе и платне разреде

Сврставање радних места, односно звања и положаја у платне групе врши се полазећи од критеријума за вредновање послова који се обављају на одговарајућем радном месту, односно у одговарајућем звању или на положају. Критеријуми за вредновање послова јесу сложеност послова, компетентност, одговорност, аутономија у раду, пословна комуникација и нарочито ризични услови рада.

Распони коефицијената платних група и платних разреда дати су у посебној табели из које се види да је најнижи коефицијент у I платној групи, I првом платном разреду (1,11), док је највиши коефицијент у XIII платној групи, III платном разреду (8,35), тако да распон коефицијента првог и последњег разреда износи 1:7,50.

 

Плата функционера

Основна плата функционера утврђује се множењем основице (утврђене законом о буџету Репиблике, буџетом аутономне покрајине или одлуком о буџету јединице локалне самоуправе) и коефицијента за обрачун основне плате функционера који се утврђује у складу са посебним законом. Коефицијент за обрачун основне плате функционера одређује се у зависности од критеријума одговорности у вршењу дужности на одређеној функцији, односно у руковођењу органом или делом органа.

 

Увећана плата

Запослени остварује право на увећану плату у висини утврђеној овим законом, и то за:

1) рад ноћу, ако рад ноћу није вреднован у коефицијенту посла који запослени обавља – 26% вредности радног сата основне плате запосленог;

2) рад на дан празника који није радни дан – 110% вредности радног сата основне плате запосленог;

3) прековремени рад – за сваки сат прековременог рада у износу вредности радног сата основне плате запосленог увећаног за 26%; изузетно, на захтев запосленог и уз сагласност послодавца, часови прековременог рада могу месечно да се прерачунају у слободне сате тако што за сваки сат прековременог рада запослени има право на сат и по слободно; месечно прерачунате слободне сате за рад дужи од пуног радног времена запослени мора да искористи у току наредна три месеца; запосленом који не искористи слободне сате због престанка радног односа или из других оправданих разлога, исплатиће се увећана плата; овом одредбом није јасно одређено колико најдуже може трајати прековремени рад у календарској години!

4) приправност – 10% вредности радног сата основне плате запосленог; план приправности доноси послодавац у складу са потребама организације рада; запосленом, који је за време приправности позван да изврши посао, време ефективног рада по позиву рачуна се као прековремени рад;

5) минули рад – за сваку пуну годину рада у радном односу код послодаваца у јавном сектору, у висини од 0,4% своје основне плате.

Ако су се истовремено стекли услови по више основа за увећање плате, проценат увећања не може бити нижи од збира процената по сваком од основа за увећање, осим увећања на прековремени рад који искључује увећање за дежурство. Наведена одредба није довољно јасна, па у примени може доћи до произвољности!

Чланом 25. овог закона предвиђено је да запослени који раде на радним местима која су актом Владе утврђена као руководећа радна места и запослени који раде на радним местима чији опис послова укључује одговорност везану за руковођење органом, организацијом или другим организационим обликом у јавном сектору, за време проведено на раду на пословима руководећег радног места, као и државни службеници на положају, односно службеници на положају у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и функционери, немају право на увећање плате.

Ограничење се не односи на носиоце судијске и тужилачке функције.

Запослени остварује увећану плату у складу са посебним законом, и то за:

1) дежурство;

2) руковођење, ако руковођење није изражено кроз коефицијент основне плате запосленог.

 

Запослени може да оствари увећану плату по основу постигнутих резултата рада и оствареног радног учинка изнад стандардног или очекиваног за наведено радно место, под условима и на начин прописан посебним законом.

 

Право на накнаду плате, накнаду трошкова и друга примања

За време одсуствовања са рада на дан празника који је нeрадан дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа, запослени има право на накнаду плате у висини просечне плате у претходних 12 месеци.

 

Запослени има право на накнаду плате за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана и то:

1) у висини 65% просечне плате у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити мања од минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду, ако је привремена спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада;

2) у висини 100% просечне плате у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити мања од минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду, ако је привремена спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу.

 

Запослени који је нераспоређен у складу са законом, има право на накнаду плате у периоду за који, у складу са законом, такву накнаду остварује, у висини 65% основне плате за месец који претходи месецу у коме је остао нераспоређен.

Запослени има право на накнаду плате у висини утврђеној посебним прописима док је привремено спречен за рад због болести и компликација у вези са одржавањем трудноће, док је на породиљском одсуству, одсуству са рада ради неге детета, одсуству са рада ради посебне неге детета или другог лица, као и одсуству са рада за време прекида рада до кога је дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите на раду.

 

Накнада трошкова

Запослени има право на накнаду трошкова за долазак на рад и одлазак са рада, за време које је провео на службеном путу у земљи или иностранству, за смештај и исхрану док ради и борави на терену, за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора и на накнаду трошкова који су изазвани привременим или трајним премештајем у друго место рада.

Накнада трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора имају карактер плате и њихову висину утврђује Влада, уз претходно прибављено мишљење Социјално-економског савета Републике Србије, након што се за такву врсту накнаде трошкова стекну услови у буџету Републике Србије.

Запослени има право на плату, увећану плату, накнаду плате, накнаду трошкова и друга примања за време рада у иностранству на који је упућен од стране послодавца.

 

Отпремнина

Запослени коме престане радни однос због тога што је утврђен као вишак запослених или због протека рока у којем је био нераспоређен у складу са законом, има право на отпремнину. Запослени има право на отпремнину при одласку у пензију. Услови за остваривање тих права, њихова висина и начин на који се остварују, као и право на друге накнаде трошкова који произлазе из специфичности радноправног положаја запосленог и друга примања, уређују се у складу са посебним законом.

 

Буџетско ограничење

Руководилац органа, организације или другог организационог облика у јавном сектору дужан је да организацију рада планира и оствари тако да средства за исплату основне плате, увећања плате по основу минулог рада и средства за остала увећања плате буду у оквирима буџетских ограничења за текућу и наредне две буџетске године. Буџетско ограничење односи се и на планирање и остваривање средстава за исплату накнада трошкова и других примања.

 

Прелазне и завршне одредбе

Чланом 38. закона прописано је да ће Каталог радних места и Методологија о примени критеријума и мерила за разврставање радних места у јавном сектору бити донети у року од 90 дана од дана почетка примене овог закона, док ће акт Владе којим се утврђују коефицијенти платних разреда бити донет у року од шест месеци од дана почетка примене овог закона. С обзиром на то да је без благовременог доношења свих подзаконских аката онемогућено потпуно и адекватно спровођење закона, неопходно је испоштовати задате рокове.

 

Уместо закључка

У најширем смислу контекста реформе јавне управе и фискалне консолидације као приоритета Владе РС овај Закон је нашао своје место и као један од инструмента који се користи да би се на савремени начин регулисала област плата у јавном сектору и прилагодила решењима у ЕУ. Међутим, оно што оставља простор за размишљање јесте чињеница да су из опсега примене овог закона изузети запослени у јавним предузећима и привредним друштвима које је основала Република Србија, аутономна покрајина, или јединица локалне самоуправе, као и запослени који имају положај функционера, у складу са посебним прописима. На такав начин овај закон неће се примењивати на значајан број запослених у јавном сектору, већ ће за њих важити посебан режим, који би требало да буде уређен накнадно, посебним законима.