Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе

У тексту који је пред вама дајемо детаљан преглед службеничког система који се од 1. децембра ове године уводи у администрацију аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, по угледу на органе државне управе

Скупштина Републике Србије усвојила је 3. марта 2016. године Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РСˮ, бр. 21/16, у даљем тексту: ЗЗАПЈЛС). Новим Законом предвиђа се увођење службеничког система у администрацију аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе по угледу на органе државне управе, који на државном нивоу функционише од 2006. године.

Законом о државним службеницима из 2005. године нису била обухваћена лица која нису државни службеници, али који евидентно чине државну администрацију (народни посланици, судије, чланови Владе, јавни тужиоци…), али ни запослени у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. У недостатку бољег решења, примењивала се комбинација режима радних односа у државним органима са општим режимом радних односа. Наведени начин функционисања показао се као неуспешан и неефикасан и стога се јавила потреба за новим системским решењем.

ЗЗАПЈЛС је ступио на снагу осмог дана од дана објављивања, а примењиваће се од 1. децембра 2016. године, осим чланова који се односе на стручно усавршавање, жалбену комисију и питања у вези са људским ресурсима, а који се примењују наредног дана од дана ступања на снагу. Од 1. октобра 2016. године примењују се одредбе члана 190. ст. 4. ЗЗАПЈЛС-а којима се установљава кадровска евиденција у циљу управљања кадровима.

Важно је напоменути да су до 1. децембра 2016. године, кад ЗЗАПЈЛС почиње да се примењује, јединице локалне самоуправе биле дужне да изврше све организационе и техничке припреме за његову имплементацију. То, пре свега, подразумева усвајање нове Одлуке о организацији управе, Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места (усклађен са Уредбом о разврставању радних места) и Кадровског плана за 2017. годину.

ЗЗАПЈЛС уређује права и дужности из радног односа запослених у јединицама локалне самоуправе. Одредбе овог закона сходно се примењују на запослене у органима градских општина, као и службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону.

У смислу овог закона, запосленима се сматрају функционери који на основу законом утврђене обавезе или овлашћења заснивају радни однос ради вршења дужности, службеници и намештеници.

Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.

Овим законом, уређена су питања која одређују положај функционера у погледу избора, именовања, постављења и разрешења, као и одређена ограничења у вршењу функције, питања заснивања и престанка радног односа, као и права по престанку функције. Решењем надлежног органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе утврђују се права и дужности функционера, као и плата, накнаде и остала примања функционера. Децидно је утврђено да функционери немају право на увећање плате за прековремени рад. Избор, именовање, постављење и разрешење функционера врши се у складу са посебним прописима и овим законом, статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и одлукама органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Функционеру коме је престала функција због истека времена на које је изабран, именован или постављен; због подношења оставке тј. на лични захтев; или због разрешења, као и због других случајева, престаје и радни однос, али има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини плате коју је примао док је био на функцији.

Службеник је запослено лице које професионално обавља послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту и на радном месту службеника на положају.

Права службеника уређена су чл. 20–29. овог закона. Уређена су права службеника на напредовање у служби, стручно усавршавање, безбедност и здравље на раду, Осим тога, уводе се и права службеника на усмеравање и контролу њиховог рада, заштиту од злостављања на раду, право на жалбу и право службеника на синдикално и професионално удруживање.

Напредовање у служби је право службеника да сходно својим резултатима рада напредује у служби. Напредовање у служби се остварује каријерним напредовањем кроз структуру звања, тако да службеник напредује у више звање, односно у виши платни разред.

Стручно усавршавање је право службеника да стиче знања и вештине за извршавање послова радног места. Ово право је уједно и дужност службеника.

Безбедност и здравље на раду као право из радног односа обезбеђује службенику да ради у условима у којима обављањем послова радног места неће бити угрожени његов живот и здравље. Ово право се односи и на заштиту службеника од претњи, напада и свих врста угрожавања његове безбедности.

Усмеравање и контрола рада службеника је право службеника да од стране непосредног руководиоца буде благовремено обавештен о планираним радним задацима и утврђеним циљевима. Такође, службеник има право да од непосредног руководиоца добија смернице и упутства у току рада који ће му помоћи у благовременом и квалитетном обављању послова радног места на коме је распоређен.

Заштита од злостављања на раду је право службеника да у току рада и у вези са радом буде заштићен од активног или пасивног понашања које за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја службеника, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење. Такође, ово право штити службеника од подстицања или навођење других на понашање које се у смислу одредаба посебног закона сматра злостављањем на раду.

Право на жалбу је право службеника да о његовим правима и дужностима из радног односа у другом степену одлучује другостепени орган који није одлучивао у првом степену. Службеник има право жалбе на сва решења којима се одлучује о његовим правима и дужностима, под условом да жалба овим законом није изричито искључена.

Правом запослених на синдикално и професионално удруживање омогућено је право службеника да буде члан синдиката и професионалног удружења и њихових органа управљања.

Плате, накнаде и друга примања службеника биће уређени посебним законом.

Одредбама овог закона прописује се право службеника на одморе и одсуства према општим прописима о раду и колективном уговору. Законом је утврђено да годишњи одмор траје најмање 20, а највише 30 радних дана, зависно од мерила која се одреде колективним уговором.

Додатна права предмет су уређења колективног уговора код послодавца. То значи да се овим уговорима могу утврдити права која нису утврђена овим законом на начин који је у складу са овим законом и општим прописима о раду.

Дужности службеника уређене су члановима 30–39. овог Закона, а обухватају:

1) професионално поступање – дужност службеника да у оквиру послова свог радног места предузме све мере и радње за које је овлашћен;

2) извршење налога – службеник је дужан да поступа по усменом налогу непосредног руководиоца, изузев ако је налог супротан прописима, правилима струке или ако његово извршење може да проузрокује штету; дужност службеника је да саопшти руководиоцу да сматра да је налог супротан прописима, правилима струке или да његово извршење може да проузрокује штету, с тим што је службеник дужан да изврши и такав налог уколико га непосредни руководилац понови у писменом облику и о томе писмено обавести руководиоца органа који врши надзор над радом руководиоца који је издао налог у писменом облику; међутим, службеник је дужан да одбије извршење усменог или писменог налога ако би оно представљало кажњиво дело и да о томе писмено обавести руководиоца органа који врши надзор над радом руководиоца који је издао налог у писменом облику; ако је налог издао руководилац покрајинског органа или начелник управе или руководилац који руководи службом или организацијом које су основане за обављање послова управе, службеник је дужан да одбије извршење таквог усменог или писменог налога и о томе писмено обавести извршни орган аутономне покрајине или градско, односно општинско веће;

3) премештај – због потреба рада, послодавац може службеника трајно или привремено преместити на друго радно место; службеник је дужан да прихвати радно место на које је према одредбама овог закона трајно или привремено премештен;

4) привремени рад на пословима који нису у опису радног места – непосредни руководилац може, због привремено повећаног обима посла, замене одсутног службеника или у случају да на одређено радно место није распоређен ниједан службеник, писменим налогом наложити службенику да ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, а најдуже на 30 радних дана; врсту и трајање послова одређује непосредни руководилац писменим налогом, а службеник је дужан да по писменом налогу ради на наведеним пословима;

5) привремени рад на нижем радном месту – службеник је дужан да у случају елементарних непогода, више силе или других непредвидивих околности, а по писменом налогу непосредног руководиоца, ради на радном месту нижем од свог, док трају те околности, с тим што за то време задржава права која произлазе из његовог радног места;

6) обавезу чувања тајних података – дужност службеника да чува податке који према посебним прописима представљају тајну; одређивање и чување тајне, као и мере заштите тајне, уређују се посебним прописима;

7) поштовање радног времена – службеник је дужан да поштује утврђено радно време код послодавца; о привременој спречености за рад и разлозима, службеник је дужан да обавести непосредног руководиоца у року од 24 сата од настанка разлога;

8) дужност обавештавања о сумњи постојања корупције – уколико службеник, у вези са обављањем послова радног места, дође до сазнања да је извршена радња корупције у органу у коме ради, дужан је да о томе писмено обавести непосредног руководиоца; од дана подношења писменог обавештења службеник ужива заштиту у складу са законом;

9) рад у радној групи – прописана је дужност службеника да поступи по писменом налогу којим га непосредни руководилац одређује за рад у радној групи.

Одредбе о спречавању сукоба интереса у контексту уређивања права и дужности службеника спречавају све видове злоупотребе службеног положаја, односно овлашћења у вези са вршењем послова радног места, у циљу стицања личне користи за службеника или са њим повезаног лица. Како до сукоба интереса може доћи у различитим околностима и појавним облицима, то одредбе овог закона уређују: забрану примања поклона, додатни рад, забрану оснивања привредних друштава и јавних служби, ограничење чланства у органима правног лица, као и пријављивање интереса у вези са одлуком органа. Одредбе овакве садржине имају за циљ јачање поверења грађана у савесно и одговорно вршење послова из делокруга послова јединице локалне самоуправе.

Као што је познато, радна места службеника деле се на: положаје и извршилачка радна места, у зависности од сложености послова, овлашћења и одговорности. Увођењем принципа стручности и професионализма, спречавањем утицаја политике на радноправни статус службеника остварује се основни циљ ефикасне управе, а то је делотворност рада. Влада ће, подзаконским актом – Уредбом, ближе уредити критеријуме за разврставање радних места и мерила за опис радних места службеника.

У делу овог закона, у чл. 48–56. дефинисан је појам положаја, постављење на положај, услови за постављење, услови за престанак рада на положају, односно разлози за разрешење и последице престанка рада на положају. Тако је у смислу одредаба овог закона положај дефинисан као радно место на коме службеник има овлашћења и одговорности везане за вођење и усклађивање рада органа, службе или организације аутономне покрајине, односно градске, односно општинске управе. У аутономној покрајини положаји су радна места подсекретара и помоћника секретара у покрајинском секретаријату. У јединицама локалне самоуправе, положаји су радна места начелника градске, односно општинске управе, односно управе градске општине, које су образоване као јединствен орган, односно управе за поједине области у граду или општини, као и радна места њихових заменика.

Важно је истаћи да начелници управа који су постављени по претходном закону имају право да раде на радном месту начелника до истека мандата, односно ЈЛС не мора одмах расписивати конкурс у складу са новим Законом. Члан 198. ЗЗАПЈЛС-а прописује да лица која су постављена на основу спроведеног јавног конкурса, а чије радно место постаје положај, могу да наставе са радом на том радном месту до протека времена на које су постављени. Такође, поменута лица, чије радно место постаје положај, задржавају право на мировање радног односа!

Поред утврђивања услова које кандидат за радно место на положају мора да испуњава (висока стручна спрема, положен државни испит и најмање 5 година радног искуства у струци) једнако су важни и услови за престанак рада на положају, односно разлози за разрешење и последице престанка рада на положају. Одредбама члана 51. наводе се разлози за престанак рада службеника на положају. Последице престанка рада на положају уређене су двојако. У зависности од разлога престанка рада на положају, службеник коме је рад на положају престао услед протека времена на које је постављен, који је поднео оставку на положају или коме је положај укинут услед укидања јединице локалне самоуправе, градске општине, односно органа управе, може бити премештен на друго радно место за које испуњава услове ако оно постоји. Уколико адекватно радно место не постоји, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини коју је имао у време престанка рада на положају.

Уколико начелник управе није постављен или није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, а у случају када заменик начелника није постављен, Веће може поставити вршиоца дужности – службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, и који ће обављати послове начелника управе, најдуже три месеца, без спровођења конкурса. На исти начин је уређен и поступак до постављења на положај у аутономној покрајини уз овлашћење надлежног покрајинског органа. Уколико службеник није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављања вршиоца дужности, а уколико се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже за још три месеца. По истеку рока, постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.

Извршилачка радна места дефинисана су као радна места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица. Извршилачка радна места и звања уређују се Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. Такође, Правилником се утврђује и опис радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број запослених за свако радно место, врста и степен, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту. Како се разврставање радних места по звањима заснива на сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад, извршилачка радна места разврставају се у саветничка, сарадничка и референтска звања.

По правилу, радни однос у у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе се заснива на неодређено време. Одредбама члана 70. Закона прописани су случајеви када се радни однос може засновати на одређено време.

Због специфичности разлога за заснивање радног односа на одређено време, прописано је у којим случајевима се радни однос заснива без јавног конкурса. Најчешће се радни однос на одређено време заснива на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине, као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету). Дакле, лица која су засновала радни однос у кабинету градоначелника / председника општине / председника градске општине могу да раде најдуже док траје дужност градоначелника, председника општине или председника градске општине. Радни однос на одређено време, у овим случајевима, заснива се без јавног конкурса и не може да прерасте у радни однос на неодређено време.

Осим радног односа на одређено време, у изузетним случајевима када су у питању послови чије обављање не захтева пуно радно време, може се засновати радни однос са временом краћим од пуног радног времена. Да би се засновао радни однос са непуним радним временом, потребно је да обим послова не захтева ангажовање запосленог у току пуног радног времена и да укупно радно ангажовање лица не прелази пуно радно време утврђено општим прописима о раду.

Институт пробног рада уређен је одредбама чланова 71–75. овог закона. Наведеним одредбама прописано је ко подлеже пробном раду, његова дужина, обавеза непосредног руководиоца да прати пробни рад службеника и да о резултату пробног рада писмено обавести послодавца, последице незадовољавања на пробном раду, као и обавеза полагања државног стручног испита и последице када службеник не положи државни стручни испит до окончања пробног рада. Важно је истаћи да запослени на службеничким радним местима који немају положен државни стручни испит у тренутку почетка примене Закона могу да наставе са радом на том радном месту најдуже шест месеци од почетка примене овог закона, сходно одредбама члана 201. Закона. Уколико службеник не положи државни стручни испит у наведеном року престаје му радни однос.

Највећа новина коју доноси ЗЗАПЈЛС односи се на планирање потребних кадрова са динамиком њиховог запошљавања у складу са расположивим буџетским средствима. Кадровски план се састоји од приказа броја запослених према радним местима и звањима, броја запослених са радним односом на неодређено време који су потребни у години за коју се Кадровски план доноси, броја приправника чији се пријем планира и броја запослених чији се пријем у радни однос на одређено време планира у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, као и у кабинету градоначелника, председника општине, односно председника градске општине или због повећаног обима посла. На основу Кадровског плана доноси се Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, односно његове измене и допуне. Кадровски план припрема се у складу са буџетским календаром, истовремено са нацртом буџета аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и усваја га надлежни орган истовремено са одлуком о буџету. У случају измене одлуке о буџету, увођења нових надлежности, поверавања нових послова државне управе, односно аутономне покрајине и приликом оснивања или укидања јединице локалне самоуправе, врше се и измене Кадровског плана. Послодавац може попунити слободно радно место само уколико је радно место предвиђено Правилником и Кадровским планом за текућу годину.

Начин попуњавања радног места зависи од тога да ли се попуњава извршилачко радно место или положај. Положај се попуњава постављењем. Извршилачко радно место се најпре попуњава трајним премештајем службеника, са напредовањем или без њега. Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем спроводи се интерни конкурс, а ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника. Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника обавезно се спроводи јавни конкурс, а ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.

Интерни конкурс је један од начина попуњавања слободног радног места. Оглас о интерном конкурсу оглашава послодавац на огласној табли. На интерном конкурсу могу да учествују само службеници запослени на неодређено време код послодавца који оглашава интерни конкурс. Ако је радно место које се попуњава интерним конкурсом разврстано у непосредно више звање, право учешћа имају само службеници који испуњавају услове за напредовање. Ради спровођења интерног конкурса службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе именује конкурсну комисију. Конкурсну комисију од три члана обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. У погледу процедуре спровођења интерног конкурса прописује се да се на интерни конкурс примењују одредбе овог закона о јавном конкурсу. У случају успеха интерног конкурса службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе доноси решење о премештају службеника и доставља га свим кандидатима, с тим што сви кандидати који су учествовали у изборном поступку имају право жалбе на решење о премештају. Интерни конкурс није успео ако није било пријава, ако ниједан кандидат није испунио услове интерног конкурса, ако конкурсна комисија утврди да ниједан кандидат није учествовао у изборном поступку. О неуспелом интерном конкурсу послодавац доноси решење које доставља кандидатима наведеним у овом члану. На решење о неуспеху интерног конкурса наведени кандидати имају право жалбе под истим условима и у истом року као у поступку јавног конкурса. Ако интерни конкурс није успео, послодавац може одлучити да радно место попуни преузимањем службеника.

Преузимање је један од начина попуњавања радних места, без спровођења процедуре јавног конкурса. Службеник може бити преузет на основу споразума о преузимању, уз услов да је службеник сагласан са преузимањем. Службеник може бити преузет на радно место које је разврстано у исто, непосредно ниже или непосредно више звање, с тим да уколико се преузима на радно место које је разврстано у непосредно више звање мора имати испуњене услове за напредовање. Уколико радно место није попуњено ни преузимањем службеника, прописује се спровођење јавног конкурса.

Јавни конкурс се спроводи ради попуњавања положаја, радних места службеника и намештеника. Јавни конкурс се спроводи и ради пријема приправника.

Ради попуњавања положаја, покрајински орган надлежан за постављење на положај, односно Веће, пре оглашавања јавног конкурса, образује конкурсну комисију од три члана, од којих најмање један члан мора имати стечено високо образовање другог степена у области правних наука, која има задатак да спроведе изборни поступак и да по окончаном изборном поступку састави листу од највише три кандидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор. Конкурсна комисија доставља листу кандидата органу аутономне покрајине надлежном за постављење на положај, односно Већу, које није обавезно да изврши избор кандидата са листе, али је дужно да о разлозима за то обавести све учеснике конкурса. Уколико конкурсна комисија утврди да ниједан кандидат није испунио мерила прописана за избор, органу аутономне покрајине надлежном за постављење, односно Већу не може бити предложен кандидат за постављење на положај. Такође, нови јавни конкурс спроводи се и у случају када органу аутономне покрајине који је надлежан за постављење на положај, односно Већу не буде предложен кандидат за постављење на положај или ако орган аутономне покрајине надлежан за постављење на положај, односно Веће не постави предложеног кандидата. Против решења о постављењу на положај жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор. Службеник ступа на положај даном доношења решења о постављењу на положај.

Јавни конкурс за попуну извршилачких радних места и за пријем приправника спроводи конкурсна комисија коју, пре расписивања огласа о јавном конкурсу, решењем образује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе. Конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. Конкурсна комисија је у обавези да пре расписивања конкурса, у сваком појединачном случају, утврди које ће се стручне оспособљености, знања и вештине проверавати у изборном поступку и начин њихове провере. Влада ће уредбом ближе уредити поступак спровођења интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места, као и какве се стручне оспособљености, знања и вештине вреднују у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на радна места. Оглас о јавном конкурсу садржи податке о радном месту преузете из Правилника о условима за запослење на радном месту, као и стручној оспособљености, знањима и вештинама које се оцењују у изборном поступку и начину њихове провере. У циљу обезбеђења потпуне доступности радних места и правовременог обавештавања потенцијално заинтересованих кандидата за радно место које се попуњава, послодавац је у обавези да оглас о јавном конкурсу обавезно објави у најмање једним дневним новинама које се дистрибуирају за целу територију Републике Србије и интернет презентацији аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Осим тога, уколико оглас објављује јединица локалне самоуправе у којој је у службеној употреби и језик националне мањине, оглас се објављује и у једним локалним или међуопштинским новинама које излазе на том језику. Рок за подношење пријава не може бити краћи од 15 дана од дана оглашавања обавештења о јавном конкурсу. Неблаговремене, недопуштене, неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази, конкурсна комисија одбацује закључком против кога се може изјавити жалба жалбеној комисији у року од 8 дана од дана пријема закључка. Жалба на закључак не задржава извршење закључка. У изборном поступку се, оцењивањем стручних способности, знања и потребних вештина, утврђује који од кандидата испуњавају прописана мерила за избор. Сâм изборни поступак може да се спроводи у више делова, писменом провером, усменим разговором или на други одговарајући начин, али је разговор са кандидатом увек обавезан. По завршетку изборног поступка, конкурсна комисија саставља листу за избор од највише три кандидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор и листу за избор са записницима о предузетим радњама у току изборног поступка доставља службенику на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелнику управе. Овим законом је предвиђена обавеза службеника на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелника управе да изабере кандидата са листе за избор, као и да донесе решење о пријему у радни однос кандидата кога је изабрао са листе. Овакво решење обезбедиће да се у радни однос примају кандидати који су у изборном поступку показали најбоље резултате. Законом је утврђен рок од 15 дана од дана коначности решења о пријему у коме је изабрани кандидат дужан да ступи на рад, изузев ако послодавац, због постојања оправданих разлога не одлучи другачије. Ако изабрани кандидат не ступи на рад у року који му је одређен, сматра се да решење о пријему у радни однос није донето, а службенику на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелнику управе се оставља могућност да изабере другог кандидата са листе за избор. Решење о пријему у радни однос изабраног кандидата доставља се свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку. Сви кандидати који су учествовали у изборном поступку имају право да у року од осам дана по пријему решења изјаве жалбу жалбеној комисији, која је дужна да о њој одлучи у року који не може бити дужи од 15 дана. Против одлуке жалбене комисије може се покренути управни спор. Одредбама члана 110. Закона прописано је када се сматра да јавни конкурс није успео. О неуспелом јавном конкурсу послодавац доноси решење које доставља кандидатима који су уредно позвани, а нису учествовали у изборном поступку, као и кандидатима који су учествовали у изборном поступку, али нису испунили мерила прописана за избор.

Због потребе рада службеник може бити привремено или трајно премештен на друго одговарајуће радно место. Имајући у виду да се премештај доводи у везу са потребама процеса рада, не тражи се претходна сагласност службеника. Одговарајуће радно место јесте оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове. Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја.

Стручно усавршавање и оспособљавање су истовремено право и дужност запосленог, сходно потребама послодавца. Законом је утврђено да листу општих програма стручног усавршавања утврђује министар надлежан за локалну самоуправу на основу предлога надлежног органа државне управе и мишљења Савета за стручно усавршавање, који прописује обавезне елементе програма стручног усавршавања уз предлог Савета за стручно усавршавање, док посебне програме стручног усавршавања доноси начелник управе за сваку календарску годину уз прибављено мишљење Савета. Средства за опште програме стручног усавршавања обезбеђују се у буџету Републике Србије. Средства за стручно усавршавање службеника, по посебним програмима стручног усавршавања, обезбеђују се у буџету аутономне покрајине или једнице локалне самоуправе.

Послодавац може да омогући службенику који је изабран на интерном конкурсу додатно образовање, под условом да је оно значајно за рад код послодавца. Трошкове додатног образовања сноси послодавац. Уговором између послодавца и службеника уређују се права и обавезе поводом додатног образовања. За време додатног образовања службеник има право на мировање радног односа, ако оно захтева привремено одсуство с рада. По завршеном образовању, службеник се премешта на радно место разврстано у најниже звање за степен образовања који је стекао, с тим што је дужан да у року од шест месеци положи државни стручни испит. Овим законом је прописана и обавеза службеника да после додатног образовања остане на раду код послодавца најмање двоструко дуже од трајања додатног образовања, иначе је дужан да једнократно врати све трошкове додатног образовања.

Приправници су лица која послодавац прима у радни однос на одређено време ради оспособљавања за самосталан рад у струци, односно самостално обављање посла. Да би лице имало третман приправника, потребно је да лице није било у радном односу или је провело на раду време краће од времена утврђеног за приправнички стаж с тим степеном школске спреме, при чему се у приправнички стаж не рачуна време проведено у радном односу код другог послодавца уколико послови које је то лице обављало не одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи. Радни однос са приправником се увек заснива на одређено време после спроведеног јавног конкурса. Дужина трајања приправничког стажа зависи од степена стручне спреме. За време трајања приправничког стажа приправник остварује права, обавезе и одговорности из радног односа у складу са законом. Стручна обука приправника за време приправничког стажа изводи се по програму који утврђује послодавац, на начин да се приправник путем практичног рада и учења упознаје са пословима радног места на које се, након полагања државног стручног испита, распоређује уколико су за то испуњени услови. Службеник је дужан да положи државни стручни испит у року од 6 месеци од окончања приправничког стажа, у супротном престаје му радни однос. По положеном испиту, службеник може наставити да ради на неодређено време.

Положен државни стручни испит дужни су да имају службеници који су у радном односу на неодређено време, с тим што се као услов за заснивање радног односа уз државни стручни испит може предвидети и полагање посебног стручног испита, односно другог одговарајућег испита у складу са законом. Посебан стручни испит, осим правосудног испита, не замењује државни стручни испит. Програм и начин полагања државног стручног испита и рокови полагања прописани су актом Владе.

Оцењивање запослених у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе врши се у складу са важећим Законом о радним односима у државним органима. Новина коју доноси ЗЗАПЈЛС је да се прописује и оцењивање начелника управе, као и заменика начелника управе. Службеника оцењује руководилац покрајинског органа, начелник управе, односно руководиоц организације или службе, на основу предлога непосредног руководиоца. Службеника на положају у покрајинском органу оцењује функционер који руководи покрајинским органом, организацијом или службом, а начелника управе и заменика начелника управе оцењује градоначелник, односно председник општине или председник градске општине. Примењујући одредбе Закона о радним односима у државним органима при оцењивању вреднују се резултати постигнути у извршавању послова радног места и циљева постављених за то радно место, самосталност, стваралачка способност, предузимљивост, прецизност, савесност, сарадња са другим службеницима и осталим запосленима, стручно усавршавање у складу са потребама радног места и остале способности које радно место захтева. Службеник се редовно оцењује једном у календарској години, најкасније до краја фебруара текуће за претходну годину и то на основу резултата кварталног вредновања током календарске године. Изузеци од оцењивања се примењују на службеника који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог, као и на службеника који је засновао радни однос на одређено време. Оцене: „не задовољаваˮ, „задовољаваˮ, „добарˮ, „истиче сеˮ и „нарочито се истичеˮ, које су идентичне за запослене у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и државне службенике, одређују се решењем градоначелника, односно председника општине или председника градске општине, а службенику на положају у покрајинском органу, организацији или служби одређује се оцена решењем функционера који руководи органом, службом или организацијом.

Законом је уређена и одговорност за штету проузроковану послодавцу, трећем лицу, као и службенику. Послодавац или лице које он за то писмено овласти утврђује постојање штете, њену висину и околности под којима је штета проузрокована, с тим да се висина штете може одредити у паушалном износу, уколико би утврђивање њене висине проузроковало несразмерне трошкове. Законом је дата и могућност да послодавац и службеник закључе писмени споразум којим одређују висину и начин накнаде штете, који има снагу извршне исправе. Службеник је одговоран за штету коју на раду или у вези с радом намерно или из крајње непажње проузрокује послодавцу.

Престанак радног односа службенику настаје:

1) протеком времена на које је заснован;

2) споразумом;

3) отказом;

4) по сили закона;

5) на други начин одређен овим или посебним законом.

Разлози за отказ који службенику даје послодавац, као и разлози за престанак радног односа по сили закона таксативно су одређени законом. У случају отказа који службенику даје послодавац, службенику радни однос престаје кад решење о отказу постане коначно. У случају престанка радног односа по сили закона, послодавац доноси решење којим утврђује разлог због којег је радни однос престао и дан кад је радни однос престао. Против тог решења жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

У случају укидања органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, промене надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, промене послова који се обављају у органу управе или измене Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, службеник у радном односу на неодређено време стиче статус запосленог за чијим је радом престала потреба. Ако јединица локалне самоуправе буде укинута, а њене послове преузме друга јединица локалне самоуправе, она решењем преузима и службенике из јединице локалне самоуправе која је укинута. До доношења новог Правилника, који је послодавац дужан да донесе у року од 30 дана од дана преузимања послова укинуте јединице локалне самоуправе, преузети службеници настављају да раде послове које су радили, а права на плату остварују према дотадашњим решењима. По доношењу новог Правилника, преузети службеници распоређују се на радна места која одговарају њиховој стручној спреми и радним способностима.

Положај нераспоређених службеника посебно је уређен овим законом тако што је прописано да службеник, док је нераспоређен, има право на накнаду плате према закону којим се уређују плате у аутономној покрајини и јединицама локалне самоуправе и да за то време остварује сва права из радног односа код послодавца који је донео решење да је нераспоређен. Нераспоређеном службенику престаје радни однос протеком рока од два месеца од коначности решења којим је утврђено да је службеник нераспоређен и он има право на отпремнину према прописима којима се уређују плате, накнаде и друга примања запослених у јединицама локалне самоуправе.

 

Заштита права службеника остварују се у двостепеном поступку. О правима, обавезама и одговорностима службеника из радног односа одлучује послодавац решењем, сагласно закону којим се уређује општи управни поступак, које има карактер управног акта. Ако овим законом није друкчије одређено Жалбена комисија је другостепени орган за одлучивање о жалбама службеника на решења којима се у управном поступку одлучује о њиховим правима и дужностима, и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса. Жалбена комисија је дужна да одлучи о жалби у року од 15 дана од дана њеног пријема ако овим законом није друкчије одређено, а против одлуке жалбене комисије може да се покрене управни спор. Законом је, такође, прописано да жалбена комисија ради у већу од три члана и да има свој печат. Председник и чланови жалбене комисије именују се на пет година и могу да буду поново именовани и имају право на накнаду за рад, чију висину одређује Веће.

Службеник се ради заштите својих права може обратити органу државне управе надлежном за послове управне инспекције. Управни инспектор дужан је да поступи по свакој представци из своје надлежности и да подносиоца представке обавести о исходу свог поступања, као и да уколико утврди незаконитост или неправилност у спровођењу закона, других прописа и општих аката, предузима мере на које је овлашћен законом којим се уређује управна инспекција.

Намештеник је лице које заснива радни однос ради обављања пратећих, помоћно-техничких послова у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе. Намештеник заснива радни однос уговором о раду. И за пријем у радни однос намештеника потребно је да је радно место предвиђено Правилником и да се његово попуњавање уклапа у донесени Кадровски план. Намештеник има право на плату, накнаде и друга примања према прописима којима се уређују плате у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. Одредбе овог закона о премештају и распоређивању службеника сходно се примењују на намештенике, с тим што у случају премештаја или распоређивања намештеника, решење о премештају, односно распоређивању по сили закона замењује одговарајуће одредбе уговора о раду. Намештенику се отказује уговор о раду ако одбије премештај, односно распоређивање, и када услед промене унутрашњег уређења код послодавца више не постоји ниједно радно место на које може бити премештен, односно распоређен у складу са његовом стручном спремом.

Последња и врло важна новина коју доноси овај закон јесте организација послова управљања људским ресурсима, који се обављају за све организационе јединице. Законом је таксативно набројано који су послови управљања људским ресурсима (стручни послови у поступку запошљавања и избора кандидата; припрема предлога Кадровског плана; организација стручног усавршавања службеника; процена ефеката спроведених обука; анализа потреба за обуком и додатним образовањем сваког службеника; припрема предлога годишњег Програма стручног усавршавања службеника и предлога финансијског плана за извршавање годишњег Програма стручног усавршавања; анализа резултата и праћење ефеката оцењивања службеника; вођење кадровске евиденције запослених; остале послове од значаја за каријерни развој службеника).

Код послодавца се води кадровска евиденција која служи управљању кадровима и другим потребама у области радних односа. Послодавац је дужан да за све запослене води персонални досије који садржи податке везане за њихов рад. Приликом преузимања службеника, претходни послодавац је дужан да достави персонални досије службеника новом послодавцу.

Неопходно је нагласити да Аутономна Покрајина Војводина у складу са овим законом и Статутом ближе уређује: начела за унутрашњу организацију и систематизацију радних места; додатне критеријуме за вредновање стручне оспособљености, знања и вештина у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на радно место; стручно усавршавање и оспособљавање службеника; оснивање, организацију и начин рада жалбене комисије и управљање људским ресурсима.

Надзор над применом овог закона врши орган државне управе надлежан за локалну самоуправу. Инспекцијски надзор врши орган државне управе надлежан за послове управне инспекције – преко управних инспектора.

У прелазним и завршним одредбама прописани су рокови за доношење Уредби (90 дана) у складу са овим законом, а исти рок је и за доношење покрајинских . Такође, законом су прописани рокови за доношење кодекса понашања, као и да ће се распоређивање службеника према правилницима о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места извршити до почетка примене овог закона и да ће уговори о раду са намештеницима, којима се наставља њихов радни однос, бити закључени до почетка примене овог закона.

У казненим одредбама наведени су основи за изрицање новчаних казни у прекршајном поступку у распону од 50.000 до 150.000 динара и то, углавном, за прекршајну одговорност службеника на положају.

Даном почетка примене овог закона, на функционере, службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе престаје да се примењује Закон о радним односима у државним органима („Сл. гласник РС”, бр. 48/91, 66/91, 44/98 – др. закон, 49/99 – др. закон, 34/01 – др. закон, 39/02, 49/05 – УС, 79/05 – др. закон, 23/13 – одлука УС). Одредбама ст. 2. овог члана прописује се да даном почетка примене овог закона престају да важе одредбе члана 54. ст. 2. и члана 55. ст. 2. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”‚ бр. 129/07) којима су прописани услови за постављење начелника и заменика начелника управе, односно начелника и заменика начелника управе за поједине области.