Закони из области безбедности – преглед најважнијих измена

Скупштина Србије недавно је усвојила читав сет измена и допуна закона из области безбедности, од којих су свакако највећу пажњу изазвале измене и допуне Закона о Безбедносно-информативној агенцији, Закона о одбрани и Закона о Војсци Србије, које су и предмет овог текста.

Стављајући по страни политичке примедбе које су могле да се чују током расправе о предложеним изменама и допунама, мора се истаћи да оне доносе доста тога новог, посебно унутар Војске Србије и система одбране, док по питању рада Безбедносно-информативне агенције може да се каже да су ове измене и допуне заиста биле неопходне како би БИА могла несметано да функционише. Основни разлог за промену досадашњег Закона о БИА јесте то што је рад својих припадника БИА усклађивала према постојећем Закону о полицији, што је неретко представљало изузетан проблем за њено функционисање.

Измене и допуне Закона о БИА

Може се рећи да је јавност беспотребно узнемиравана причом да се наводно директору БИА изменама и допунама дају превелика овлашћења. Природно је и нормално за сваку државну фирму или агенцију да директор одлучује ко ће и да ли ће бити примљен у радни однос, да ли ће неко бити посебно награђен за рад и колика ће бити висина плате запосленог, као и да донесе акт о систематизацији радних места. Овим изменама и допунама то је коначно озакоњено.

Такође, јавиле су се бројне примедбе на члан 20б, који наглашава да за попуњавање радних места у Агенцији није обавезан конкурс, те да о заснивању радног односа у Агенцији одлучује директор. Ово свакако није нешто што је неприродно за рад обавештајних и безбедносних структура јер, уколико би конкурс за пријем нових оперативаца био јаван, свака друга служба би лако могла да пошаље свог човека који испуњава све прописане услове и тако би убацила унутар наше службе свог агента. Иначе, прави конкурс за пријем у радни однос у БИА јесте безбедносна провера коју кандидат мора да прође. Тада се лице више пута позива на разговоре, проверава му се биографија, израђује психолошки профил итд. Оно што је новина јесте члан 20в, који дефинише да лице које се на основу судске одлуке враћа на рад у БИА такође испочетка мора да прође безбедносну проверу, а ако је одбије, сматраће се да је одустало од рада у Агенцији.

Још једна од битних новина односи се на премештај припадника БИА на друго радно место. Наиме, до сада такву могућност директор БИА није имао, па је веома често долазило до апсурдне ситуације да, рецимо, директор има намеру да смени неког од начелника управа унутар БИА, али то не може да учини осим ако сам начелник не пружи сагласност за сопствену смену. Практично се тако нарушавала хијерархија у раду службе, што је умело да изазове колапс у раду. Овим изменама и допунама наведена аномалија је избрисана. На основу измена и допуна Закона о БИА припадник Агенције може да буде премештен на друго одговарајуће радно место привремено или трајно, с тим што се под термином „одговарајуће радно место” подразумева место чији се послови обављају у истом звању као и послови радног места са којег је припадник Агенције премештен и за које испуњава све услове за рад, а за тај премештај није потребна његова сагласност. Сагласност се једино захтева уколико дође до трајног премештаја на друго одговарајуће радно место које се налази на већој удаљености од 50 километара од досадашњег места рада. Иначе, до трајног премештаја може да дође на лични захтев припадника или на предлог надлежног руководиоца у случају потребе посла, уколико се оцени да његове радне способности могу да допринесу побољшању процеса рада на радном месту на које се трајно премешта. Припадник БИА може да буде и привремено премештен на друго одговарајуће радно место на лични захтев или захтев надлежног руководиоца, али тај премештај може да траје најдуже годину дана, после чега се припадник БИА враћа на радно место са кога је премештен. Разлози за привремени премештај морају бити посебно образложени у захтеву, а потребе које захтевају привремени премештај су: замена одсутног припадника, повећање обима посла или привремена здравствена неспособност.

Измене и допуне Закона о одбрани

Када је реч о изменама и допунама Закона о одбрани, до сада је била пракса да се годишњи извештај Владе о припремама за одбрану усваја на седници надлежног скупштинског одбора. Међутим, недавним изменама и допунама то се више неће догађати, већ ће надлежни скупштински одбор само разматрати годишњи извештај Владе о стању припрема за одбрану. У склопу те веома битне промене Влада Србије више нема обавезу да Скупштини Србије подноси извештај о стању припрема за одбрану, већ га она усваја и само извештава Скупштину о томе да је усвојила извештај.

Уведена је једна битна новина везана за војно-цивилну сарадњу управљања ваздушним саобраћајем. Наиме, за потребе обезбеђивања средстава за финансирање функционисања и унапређења службе трагања и спасавања војних ваздухоплова и за развој способности Војске Србије за учешће у систему трагања и спасавања за потребе цивилног ваздухопловства од сада може да се оснује буџетски фонд, што до сада није била пракса.

Евиденција о погинулим, несталим, рањеним, заробљеним и убијеним припадницима оружаних снага проширена је чланом 23а и на период од 23. марта до 30. јуна 2001. године, због сукоба које су наше оружане снаге имале са тзв. Ослободилачком војском Бујановца, Прешева и Медвеђе. Иначе, сви подаци о несталим, рањеним, заробљеним и убијеним припадницима оружаних снага током протеклих ратова воде се у складу са прописима којима се уређује управни поступак и заштита података о личности.

Велике новине уведене су у делу Закона који се односи на логистичку подршку Војсци Србије. Наиме, логистичку подршку на основу измена и допуна Закона о одбрани убудуће ће обављати установе и јединице Војске Србије, као и војне установе које су организационо и функционално везане за Министарство одбране, а у њима се обављају послови за потребе логистичке подршке Војске Србије, при чему немају статус правног лица, односно послују по прописима који се примењују на буџетске кориснике. Изменама и допунама уведене су тзв. војне установе које послују по принципу стицања и расподеле добити. У те установе спадају најпре војне установе које су организационо и функционално  везане за Министарство одбране, које обављају производну и услужну делатност, делатност изградње и одржавања објеката, инфраструктуре, физичко-техничког обезбеђења и друге делатности и послују по принципу стицања добити, а уписом у одговарајући регистар стичу статус правног лица. Поред војних установа, овим пословима могу да се баве и једночлана привредна друштва образована од постојећих војних установа, затим привредна друштва и предузетници који су основани и послују у складу са законом који уређује привредна друштва, као и јавна предузећа и установе које су основане и послују у складу са прописима о јавним предузећима и установама. До сада су обавезу достављања своје делатности од значаја за одбрану била дужна да достављају само привредна друштва која су се том делатношћу и бавила. Међутим, изменама и допунама Закона о одбрани ту обавезу имају и друга правна лица и предузетници на захтев Министарства одбране.

Када је у питању радна обавеза, њој подлежу сви за рад способни пунолетни грађани до навршене године живота у којој су, у складу са важећим прописима, остварили услове за стицање права из пензијског и инвалидског осигурања, а немају ратни распоред у Војсци Србије. Што се тиче начина обучавања и категорије грађана које ће за потребе одбране земље обучавати Министарство одбране, то уређује Влада Србије на предлог министра одбране.

Новина је и увођење могућности да удружења која делују на територији Републике Србије, а своје деловање тежишно заснивају у областима од значаја за одбрану и својим програмом и практичним деловањем, масовношћу и организованошћу доприносе јачању система одбране, могу да стекну статус удружења од посебног значаја за одбрану. Критеријуме за стицање статуса прописује министар одбране.

Највеће новине унете су у дефинисање тајних података, чиме је постојећи члан 102. апсолутно измењен и проширен. Сви тајни подаци који се односе на систем одбране, а означени су као подаци од интереса за националну безбедност Републике Србије, као и тајни подаци настали у раду команди, јединица и установа Војске Србије, чијим би откривањем  неовлашћеним лицима настала штета, штите се у складу са законом којим се уређује заштита тајности података и не могу се учинити доступним јавности. Члан 102. је таксативно, кроз пет веома прецизно дефинисаних ставки, набројао на које се конкретно тајне податке мисли, што у досадашњем Закону није био случај.

Измене и допуне Закона о Војсци Србије

Када је реч о изменама и допунама Закона о Војсци, највећа промена везана је за војну полицију која новим законом добија ингеренције као и редовна полиција. Члан 53, који иначе дефинише надлежности војне полиције, сада је значајно проширен и допуњен. Војна полиција од сада може да врши послове сузбијања криминалитета, контроле и одржавања војног реда и дисциплине, обезбеђења одређених личности, најзначајнијих војних објеката, докумената и наоружања, регулисања контроле војног путног саобраћаја, као и управне послове који се односе на држање и ношење оружја у складу са овим законом и послове противтерористичке заштите у Министарству одбране и Војсци Србије, а по одлуци министра и послове обезбеђења одређених личности и противтерористичке заштите и ван Министарства одбране и Војске Србије. Војна полиција унутар Војске Србије и Министарства одбране обавља полицијске радње и примењује полицијска овлашћења, осим ако Законом није другачије одређено. Начин примене полицијских мера и радњи, као и полицијских овлашћења, прописује министар одбране. Унутрашњу контролу припадника Војне полиције, у погледу примене полицијских овлашћења, мера и радњи, врши посебна организациона јединица која се образује у саставу Управе Војне полиције.

Веома битне ставке унете су у надлежност министра одбране, који ће убудуће доносити акта о организацији команди, јединица и установа Војске Србије на предлог начелника Генералштаба и акта о организацији целина унутар Министарства одбране чија је унутрашња организација и систематизација радних места утврђена формацијом. Осим тога, од сада он може да распоређује и премешта професионална војна лица, тако да му је круг надлежности да поставља, унапређује, распоређује, премешта и разрешава професионална војна лица. Министар одбране је до сада само усвајао план развоја и опремања Војске Србије на предлог начелника Генералштаба, а изменама и допунама Закона о војсци додаје се и то да доноси план истраживања и развоја за средства наоружања и војне опреме и уређује начин и поступак истраживања развоја производње, промета и набавке наоружања и војне опреме за потребе Војске Србије. Уз то, поменути министар добија још једну надлежност, која се односи на пријем припадника страних оружаних снага у војнообразовне институције Министарства одбране ради школовања и усавршавања, јер је у његовој искључивој надлежности доношење акта о пријему.

Изменама и допунама Закона о војсци законодавац је желео да изађе у сусрет лицима која су већ дужи низ година у систему војске, а до сада нису могла да напредују јер нису имала високо војно образовање. Тако ће подофицир, који је стекао одговарајуће високо образовање предвиђено елементима формацијских места утврђених формацијом, до навршене 43. године живота моћи да се произведе у чин потпоручника под условима и на начин које пропише Влада Србије, а на предлог министра одбране. Изразита новина уведена је за лица која су била радно ангажована по основу уговора о раду на одређено време. Наиме, до сада је последњи уговор о раду на одређено време могао да се обнови до навршене 40. године живота, односно подофицир до 45. године живота. Изменама и допуна Закона о војсци старосна граница се подигла на 53 године живота. Међутим, и овде је направљен изузетак јер, по одлуци министра одбране, уговор о раду на одређено време лицима на појединим формацијским местима или одређеним специјалностима може да се обнавља до испуњења услова за одлазак у пензију прописаних законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

По први пут се уводи могућност попуне радних места унутар система Војске тако што може да се ангажује цивилно лице. У постојећи 69. члан унета је одредба да, уколико неко формацијско место не може да се попуни официром односно подофициром, на то формацијско место, уз његов пристанак, може да се постави или одреди за заступника цивилно лице на служби у Војсци Србије, односно државни службеник или намештеник, под условом да има одговарајуће образовање. Такође важи и обрнуто правило. Уколико неко формацијско место, односно радно место не може да се попуни цивилним лицем на служби у Војсци Србије, односно државним службеником или намештеником, на то формацијско односно радно место може да се, уз његов пристанак, постави или одреди за заступника официр односно подофицир, под условом да има одговарајуће образовање.

Што се тиче самог пријема цивилних лица у Војску Србије, он се, на основу члана 120. Закона о Војсци, врши путем јавног конкурса и без јавног конкурса. Међутим, изменама и допунама Закона о Војсци уведен је члан 120а, којим се прецизира начин на који се цивилно лице прима без конкурса у Војску Србије и начин вођења евиденције за заинтересована лица. Измењени члан 121. дефинише да министар одбране одређује формацијска места у Министарству одбране на која се без јавног конкурса може примити цивилно лице на службу у Војсци Србије, при чему наведена места одређује на предлог начелника Генералштаба. Веома је важно да се нагласи да се за пријем цивилног лица у војну службу додатно вреднује чињеница да је кандидат супружник, односно члан породице погинулог професионалног припадника Војске Србије, погинулог или умрлог од последица повреда задобијених у вршењу службе у Војсци Србије, затим дете палог борца, као и супружник професионалног припадника Војске Србије премештеног из једног у друго место службовања и супружник, односно члан породице професионалног војног лица.

На крају, битно је истаћи и новину везану за војне дисциплинске судове, по којој председници и секретари поменутих судова морају бити официри правне службе, са положеним правосудним испитом, а судије поротници Вишег војног дисциплинског суда – професионални припадници Војске Србије, дипломирани правници, са положеним правосудним испитом.