Поступак оцењивања је од посебног значаја за систем основног и средњег образовања и васпитања и зато је детаљно уређен законским и подзаконским актима
Оцењивање је континуирана педагошка активност којом се исказује учеников однос према учењу и знању, подстиче мотивација за учење и ученик оспособљава за објективну процену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика и развија систем вредности. Као такво оно је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа и ангажовања ученика у току савладавања школског програма.
Оцењивањем ученика у основном и средњем образовању и васпитању процењује се оствареност прописаних циљева и стандарда постигнућа у току савладавања школског програма, а за ученике са сметњама у развоју – прилагођених стандарда постигнућа у савладавању индивидуалног образовног плана.
Поступак оцењивања је од посебног значаја за систем основног и средњег образовања и васпитања (даље: основнa и средњa школa) и зато је детаљно уређен:
1) Законом о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013, у даљем тексту: Закон);
2) Законом о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013);
3) Законом о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013);
4) Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 67/2013);
5) Правилником о оцењивању ученика у средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 33/99 и 108/2003).
У току школске године ученик се оцењује из свих наставних предмета и владања и то описно и бројчано на основу праћења напредовања ученика у савлађивању школског програма, а на основу посебних стандарда постигнућа.
У току једног полугодишта ученик се оцењује најмање четири пута у основној школи и три пута у средњој школи, односно ако је недељни фонд часова наставног предмета један час, ученик се оцењује најмање два пута у току једног полугодишта.
Оцењивање успеха ученика из наставног предмета
Оцењивање успеха ученика из наставног предмета је сталан образовно-васпитни поступак у основној и средњој школи.
Имајући у виду да се поступак оцењивања у основној и средњој школи разликује, у овом тексту ћемо указати на одређене специфичности оцењивања и то посебно за сваку врсту школе.
ОЦЕЊИВАЊЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
Оцена представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика и показатељ је квалитета и ефикасности рада наставника и школе у остваривању прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа.
Ученик се оцењује из наставног предмета с модулом и без њега (у даљем тексту: предмет) описном и бројчаном оценом која је јавна и саопштава се ученику одмах по добијању, са образложењем.
Описном оценом се изражава: оствареност циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања програма предмета; ангажовање ученика у настави; напредовање у односу на претходни период; препорука за даље напредовање ученика, а бројчаном оценом: степен остварености циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања програма предмета и ангажовање ученика у настави.
Описна оцена садржи повратну информацију за ученика и родитеља и пружа јасно упутство како да ученик унапреди свој рад.
Бројчане оцене из предмета су: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Ученику не може да се умањи оцена из предмета због његовог односа према ваннаставним активностима или непримереног понашања у школи.
У првом разреду оцењивање и закључна оцена су описни и ученик прелази у наредни разред. У осталим разредима оцењивање у току школске године је бројчано и описно из предмета које одреди министар.
Описном оценом се оцењује ученик, на основу остварености циљева, постигнућа и ангажовања, из изборних предмета прописаних Законом, односно предмета верска настава и грађанско васпитање.
Начин и поступак оцењивања
На почетку школске године наставник процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене области, предмета, модула или теме, која су од значаја за предмет (у даљем тексту: иницијално процењивање), без оцењивања, а у циљу планирања свог рада и даљег праћења напредовања ученика.
Ученик се оцењује на основу усмене и писмене провере постигнућа и практичног рада, као и на основу активности и резултата рада, а нарочито: излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, постери, дизајнерска решења и др.), учешћа у дебати и дискусији, писања есеја, домаћих задатака, учешћа у различитим облицима групног рада, рада на пројектима, збирке одабраних ученикових продуката рада – портфолија, у складу с програмом предмета.
Постигнуће ученика из практичног рада, огледа, лабораторијске и друге вежбе, уметничког наступа и спортске активности оцењује се на основу примене учениковог знања, самосталности, показаних вештина у коришћењу материјала, алата, инструмената и других помагала у извођењу задатка, као и примене мера заштите и безбедности према себи, другима и околини, у складу с програмом предмета.
Распоред писмених провера постигнућа, односно писмених задатака и писмених провера дужих од 15 минута, уписује се у дневник и објављује се за свако одељење на огласној табли школе, односно на званичној интернет страни школе, најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту.
Број писмених провера је ограничен, тако да може да се обави само једна дневно, а две у наставној недељи.
У циљу постизања озбиљнијег и одговорнијег односа ученика према усвајању знања, провера постигнућа ученика обавља се на сваком часу и ученик, у току часа, може да буде само једанпут оцењен за усмену или писмену проверу постигнућа.
Наставник је дужан да оцену из писмене провере постигнућа упише у дневник у року од осам дана од дана провере, у противном писмена провера се поништава. Оцена из писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута не уписује се у дневник.
Ако је на писменој провери постигнућа више од половине ученика једног одељења добило недовољну оцену, наставник је обавезан да писмену проверу поништи за оног ученика који је добио недовољну оцену, а може да буде поништена и за ученика који није задовољан оценом. Писмена провера се понавља једанпут и може да буде организована на посебном часу.
Након поништене писмене провере, а пре организовања поновљене писмене провере, наставник је дужан да одржи допунску наставу, односно допунски рад.
Ученик и родитељ имају право увида у писани рад, као и право на образложење оцене.
Закључна оцена из предмета
У првом разреду закључна оцена из обавезних, обавезних изборних, изборних и факултативних предмета јесте описна и утврђује се на основу описних оцена о развоју и напредовању ученика у току савладавања програма предмета.
Од другог до осмог разреда закључна оцена из предмета је бројчана, осим из изборних предмета верска настава и грађанско васпитање из којих се ученик оцењује описно: истиче се, добар и задовољава. Описна оцена нe утиче на општи успех ученика и садржи препоруке за његово даље напредовање.
Закључну оцену на крају другог полугодишта, за ученика од петог до осмог разреда, утврђује одељенско веће на предлог предметног наставника, на основу свих описних и бројчаних оцена у току образовно-васпитног рада, уз сагледавање развоја, напредовања и ангажовања ученика. Ако одељенско веће не прихвати предлог закључне оцене предметног наставника, утврђује нову оцену гласањем и таква се оцена евидентира у књизи образовно-васпитног рада, у „напомени”, а у записнику са одељенског већа шире образлаже.
Ученика од првог до четвртог разреда оцењује и утврђује закључну оцену наставник који изводи наставу.
Ученику се не може утврдити закључна оцена из предмета ако има мање од четири оцене у току полугодишта, односно ако није оцењен најмање два пута у току полугодишта из предмета који има један час недељно.
За ученика који редовно похађа наставу, а нема прописани број оцена у полугодишту, предметни наставник је обавезан да спроведе оцењивање, односно да га оцени, у току трајања полугодишта, на посебно организованом часу на коме обавезно присуствују одељенски старешина, педагог или психолог. Уколико предметни наставник није у могућности да спроведе оцењивање на овај начин, из било којих разлога, школа је дужна да обезбеди одговарајућу стручну замену и омогући ученику да се организује оцењивање.
Закључна оцена из предмета који садржи модуле, изводи се на основу позитивних оцена свих модула у оквиру предмета.
Закључна оцена за успех из предмета не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања и не може да буде мања од аритметичке средине свих појединачних оцена (одличан (5) – најмање 4,50; врло добар (4) – од 3,50 до 4,49; добар (3) – од 2,50 до 3,49; довољан (2) – од 1,50 до 2,49).
ОЦЕЊИВАЊЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ
Ученик се у средњој школи оцењује из наставног предмета, такође, описном и бројчаном оценом.
Бројчана оцена успеха ученика у учењу је: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и непрелазна оцена, недовољан (1).
Успех ученика из изборних предмета верска настава и грађанско васпитање оцењује се описно из предмета верска настава оценом: истиче се, добар и задовољава, а из предмета грађанско васпитање оценом: веома успешан и успешан, која не утиче на општи успех ученика.
Оцена из осталих изборних предмета је бројчана и утиче на општи успех ученика.
Начин и поступак оцењивања
Оцена успеха ученика је јединствена и изводи се из података добијених: усменим и писменим проверавањем знања, посматрањем учениковог извршавања практичних задатака, психомоторних вештина и на основу урађеног ученичког практичног рада, уважавајући при том личност ученика – његове опште и посебне способности, развојне карактеристике и услове у којима живи, односно стиче образовање.
Усмено проверавање знања обавља се редовно у току свакодневног рада са ученицима, с тим што ученик на часу може да добије само једну оцену. То практично значи да се знање ученика може проверавати на сваком часу.
Писмено проверавање знања обавља се из предмета за које је то прописано наставним планом и програмом (писмени задаци), а у осталим предметима применом контролних и домаћих задатака, тестова знања, односно задатака објективног типа.
Оцене које ученик добије током школске године применом различитих техника прикупљања података за оцењивање јесу равноправне.
Ученику се не може умањити оцена из наставног предмета због непримереног понашања у школи или неиспуњавања обавеза према факултативним и ваннаставним облицима рада.
Закључна оцена из предмета
Закључну оцену за предмет, на предлог предметног наставника, утврђује одељенско веће на крају првог и другог полугодишта, односно на завршетку образовно-васпитног рада.
Дакле, предлагачи оцена за закључивање јесу предметни наставници. Ако одељенско веће не прихвати предлог закључне оцене предметног наставника оно утврђује нову оцену гласањем.
Закључна оцена за успех из предмета не може се утврдити на основу једне оцене или само на основу писмене провере знања и не може бити већа од највеће периодичне оцене добијене било којом техником провере знања.
Оцена утврђена на одељенском већу евидентира се у књизи евиденције о образовно-васпитном раду, у „напомени”, а у делу у којем се воде записници са седница одељенског већа шире се образлаже. Закључна оцена утврђена на одељенском већу уписује се у књигу евиденције образовно-васпитног рада у за то предвиђену рубрику.
Када ученик има негативну оцену из предмета у току целе наставне године, одељенско веће му утврђује негативну оцену.
У појединим средњим стручним школама постоје предмети који у оквиру наставног плана имају садржаје теоријске и практичне наставе, а које изводе два или више наставника, па самим тим више наставника предлажу јединствену оцену.
У таквој ситуацији предлог закључне оцене из више позитивних оцена различитих делова програма одређује се на основу аритметичке средине. Уколико је оцена једног дела програма предмета недовољна не може да се предложи позитивна оцена.
Оцењивање на испиту
Успех ученика оцењује се и на испитима који се полажу по предметима и разредима.
У средњој школи полажу се: разредни, поправни, допунски, а до доношења нових наставних планова и програма у складу са Законом, полажу се и завршни, матурски, специјалистички испит и испит за проверу стручне оспособљености. У музичкој, односно балетској школи полаже се и годишњи испит.
Наведени испити се полажу пред испитном комисијом – чине је најмање три члана које одређује директор школе, а од њих су најмање два стручна за предмет. Комисија утврђује оцену већином гласова.
Ванредни ученик полаже испит из сваког предмета утврђеног наставним планом и програмом, осим из предмета физичко васпитање, ако је старији од 20 година.
Успех ученика на испиту оцењује се бројчано, просечном оценом: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1).
Оцењивање успеха ученика на завршном, односно матурском испиту
Успех ученика на завршном, односно матурском испиту, оцењује се бројчано, просечном оценом.
Општи успех на матурском испиту (у гимназији, стручној и уметничкој школи) исказује се једном оценом као средња аритметичка вредност оцена добијених за поједине предмете који су полагани на матурском испиту и оцене из матурског рада.
Оцена из матурског рада изводи се (средња аритметичка вредност) на основу оцена добијених на матурском раду и одбрани тог рада.
Ученик који је на матурском испиту добио једну или две недовољне оцене полаже поправни испит. Уколико не положи поправни испит у августовском испитном року, поново га полаже као ванредни ученик, у роковима утврђеним општим актом школе.
Ученик који је на матурском испиту добио недовољну оцену из једног од делова тог испита (заједничког или изборног, односно посебног) полаже поправни испит само из оног дела матурског испита из ког је добио недовољну оцену.
Ученик је положио матурски испит ако је из заједничког и изборног, односно посебног дела испита добио позитивну оцену.
ОПШТИ УСПЕХ УЧЕНИКА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
На крају првог и другог полугодишта првог разреда основне школе наставник даје мишљење о раду и напредовању ученика, које садржи: опис степена остварености циљева и прописаних стандарда, односно прилагођених стандарда постигнућа; општи опис квалитета постигнућа; опис ученикових могућности и потреба у подизању нивоа постигнућа у појединим задацима у даљем учењу; запажања о развоју ученика и препорукама за даље напредовање и уноси се у ђачку књижицу.
Општи успех ученика од другог до петог разреда основне школе утврђује се на крају првог и другог полугодишта, односно школске године на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета и обавезних изборних предмета.
Општи успех ученика од шестог до осмог разреда основне школе утврђује се на крају првог и другог полугодишта, односно школске године на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета, обавезних изборних предмета и оцене из владања.
Важно је напоменути да се општи успех не утврђује ученику од друго до осмог разреда основне школе, ако има из предмета оцену недовољан (1) или је из предмета који се оцењују бројчаном, односно описном оценом неоцењен.
Изузетно, ученику основне школе може се утврдити општи успех довољан (2), ако је оцењен из обавезних предмета и обавезних изборних предмета бројчаном оценом довољан (2), а из владања незадовољавајуће (1).
Општи успех ученика средње школе утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из предмета и оцене из владања. Владање ванредних ученика не оцењује се.
Оцене из факултативних предмета не утичу на општи успех ученика средње школе.
Општи успех ученика утврђен на крају првог и другог полугодишта од другог до осмог разреда основне школе и у средњој школи је:
– одличан: ако има средњу оцену најмање 4,50;
– врло добар: ако има средњу оцену од 3,50 закључно са 4,49;
– добар: ако има средњу оцену од 2,50 закључно са 3,49;
– довољан: ако има средњу оцену до 2,49.
ЗАШТИТА ПРАВА УЧЕНИКА У ОЦЕЊИВАЊУ
На основу Закона (члан 110), ученик основне и средње школе, његов родитељ, односно старатељ имају право да поднесу: приговор на оцену из предмета и владања у току школске године, жалбу на закључну оцену из предмета и владања на крају другог полугодишта и жалбу на испит.
Приговор на оцену из предмета и владања подноси се директору школе у року од три дана од саопштења оцене, жалба у року од три дана од дана добијања ђачке књижице, односно сведочанства, а жалба на испит прописан Законом о основном образовању и васпитању и Законом о средњем образовању и васпитању, у року од 24 сата од саопштења оцене.
Поступајући по приговору, директор школе ће, у сарадњи с педагошко-психолошком службом и одељенским старешином, одлучити о приговору у року од три дана. Ако оцени да је приговор основан и да је оцена изведена супротно закону и прописима донетим на основу њега, решењем ће поништити оцену и образоваће комисију за проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика.
У поступку по приговору, односно жалби на оцену из владања директор, у сарадњи с педагошко-психолошком службом и одељенским старешином, утврђује оцену из владања.
Дужност директора школе је да одлучи о жалби, у року од 24 сата од њеног пријема. Ако утврди да је оцена из предмета изведена супротно закону и прописима донетим на основу њега или је жалба из других разлога основана, решењем поништава закључну оцену и упућује ученика на полагање испита.
У ситуацији када одлучује о жалби на испит, директор ће, уколико утврди да је испит обављен противно Закону или Закону о основном образовању и васпитању, односно Закону о средњем образовању и васпитању и прописима донетим на основу њих, поништити испит и упутиће ученика на поновно полагање испита, који се организује у року од три дана од дана подношења жалбе.
За проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика, односно поновно полагање испита, директор решењем образује нову комисију.
У саставу нове комисије не може да буде наставник чија је оцена оспорена, односно на чији је предлог утврђена закључна оцена и не могу да буду чланови комисије чији је испит поништен.
Комисија има најмање три члана, од којих су два стручна за предмет, односно област предмета.
У ситуацији када школа нема потребан број стручних лица за одговарајући предмет, ангажује се стручно лице из друге школе.
Оцена комисије је коначна.
[signoff]Оцењивање владања ученика
Владање ученика од првог до петог разреда основне школе оцењује се описном оценом: примерно, врло добро, добро, задовољавајуће и незадовољавајуће, али та оцена не утиче на општи успех ученика.
Владање ученика од шестог до осмог разреда основне школе и ученика свих разреда средње школе оцењује се описно у току полугодишта, а бројчано на крају првог и другог полугодишта и утиче на општи успех.
Приликом описног оцењивања владања у основној школи прави се разлика у начину изражавања описа односа ученика према обавезама и описа његовог понашања према другим ученицима, запосленима и имовини, и то кроз пет нивоа:
1) опис односа према обавезама:
– у потпуности извршава обавезе у школи;
– углавном извршава обавезе у школи;
– делимично извршава обавезе у школи;
– углавном не извршава обавезе;
– не извршава обавезе у школи.
2) опис понашања према другим ученицима, запосленима и имовини:
– представља пример другима својим односом према ученицима, запосленима и имовини;
– има најчешће коректан однос према ученицима, запосленима и имовини;
– понекад се непримерено односи према ученицима, запосленима и имовини;
– често има непримерен однос према ученицима, запосленима и имовини;
– најчешће има непримерен однос према ученицима, запосленима и имовини.
У средњој школи оцена из владања током године изражава се описно и то: примерно, врло добро, добро, довољно и незадовољавајуће.
Закључна оцена из владања утврђује се на основу сагледавања личности и понашања ученика у целини, процењивањем његовог укупног понашања и извршавања обавеза прописаних законом, имајући при том у виду и ангажовање ученика у активностима изван наставе у складу са школским програмом (слободне активности, ученичка задруга, заштита животне средине, заштита од насиља, злостављања и занемаривања и програми превенције других облика ризичног понашања, културна активност школе), као и на основу изречених васпитних или васпитно-дисциплинских мера и њихових ефеката на ученика.
Одељенско веће утврђује закључну оцену из владања на предлог одељенског старешине на крају првог и другог полугодишта и она се поправља када дође до позитивне промене у понашању ученика.
Закључна оцена из владања изражава се бројчаном оценом на крају првог и другог полугодишта и то: примерно (5), врло добро (4), добро (3), задовољавајуће (2) у основној школи, односно довољно (2) у средњој школи и незадовољавајуће (1).
Када је у питању смањење оцене из владања, које прати изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере, школе саме, својим општим актом, уређују смањење оцене, у смислу одређивања за које повреде обавеза и за колико се смањује оцена из владања, при чему се мора поштовати принцип поступности.[/signoff]
[blockquote]САВЕТ АУТОРА
У пракси се често дешава да директор не одлучи по приговору или жалби ученика на оцену или на организацију испита, или одбије приговор или жалбу. У таквим, ситуацијама, као и у оним када ученик, односно његов родитељ или старатељ сматрају да су му повређена права утврђена законом, имају право да поднесу захтев за заштиту права Министарству просвете, науке и технолошког развоја (даље: Министарство) у року од осам дана од дана сазнања за повреду својих права (субјективан рок). Министарство ће, ако оцени да је захтев ученика, односно његовог родитеља или старатеља основан, у року од осам дана од дана пријема захтева (објективан рок), упозорити школу и одредиће јој примерен рок за отклањање повреде закона или ако школа не поступи по наведеном упозорењу, само одлучити о захтеву.[/blockquote]