Заштита права разлучних поверилаца према нацрту Закона о изменама и допунама Закона о стечају

С обзиром на обим и значај измена и допуна Закона о стечају које се односе на заштиту права разлучних поверилаца, предмет овог текста јесу само оне измене и допуне које се тичу овог сегмента стечајног оквира

Штампарска слова још се нису честито ни осушила на тексту измењеног и допуњеног Закона о стечају из 2014. године („Сл. гласник РСˮ, бр. 83/14, који је ступио на снагу 23. августа 2014. године, а чије се неке одредбе примењују од 1. октобра 2014. године, а неке од 1. јануара 2015. године), а већ је у званичној процедури поступак доношења Закона о изменама и допунама Закона о стечају, по хитном поступку.

У образложењу измена и допуна Закона о стечају посебно се истиче да се побољшања стечајног оквира из 2014. године нису одразила на претходно започете стечајне поступке. При томе се превиђа чињеница да је прелазним и завршним одредбама тог Закона предвиђено да ће се стечајни поступци, који су на дан почетка примене закона у току, наставити по прописима који су важили до дана почетка примене закона. Како су у складу са тим сви стечајни поступци настављени по прописима који су важили до дана почетка примене Закона, није се ни могао очекивати утицај ових измена на претходно започете стечајне поступке.

У образложењу измена и допуна Закона о стечају нема ни речи о томе да подзаконска акта која се доносе на основу измена и допуна Закона о стечају из 2014. године која су морала да се донесу у року од 60 дана од дана ступања на снагу Закона, нису донета ни до данас. Само се напомиње да су паралелно са изменама и допунама Закона о стечају, предвиђене измене подзаконских аката, а посебно Правилника којим се утврђују национални стандарди за управљање стечајном масом, иако таква норма није садржана у нацрту.

У току јавне дискусије, од представника радне групе која је припремила Нацрт закона истакнуто је да се радна група определила на побољшање стечајног оквира изменама и допунама Закона о стечају, јер би измена стечајног оквира доношењем новог закона о стечају имала негативан утицај на правну сигурност. Ова констатација је тешко прихватљива. Ово тим пре што се стечајни поступци у Србије, зависно од времена покретања – отварања и вредности уновчене имовине воде по одредбама: Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији („Сл. лист СФРЈˮ, бр. 84/89 и „Сл. лист СРЈˮ, бр. 37/93 и 28/96), Закона о стечајном поступку („Сл. гласник РСˮ, бр. 84/04 и 85/05); Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09, 99/11, 71/12 – Одлука Уставног суда) и Закона о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 83/14).

Циљеви измена и допуна Закона јесу:

– побољшање статуса разлучних и заложних поверилаца;

– отклањање проблема и повећање ефикасности и транспарентности поступка по унапред припремљеном плану реорганизације и реорганизације у стечају;

– заштита нових извора финансирања, разрешење стечајног управника, процесне норме.

У побољшању стечајног оквира нацртом Закона о изменама и допунама Закона о стечају посебан акценат, чак и тежиште, јесте заштита права разлучних поверилаца у свим фазама стечајног поступка: почев од учешћа у органима стечајног поступка, учешћа у доношењу одлука посебно у погледу реализације разлучног права, како у стечајном поступку банкротством стечајног дужника, тако и у стечајном поступку реорганизацијом стечајног дужника. А све ради умањења ризика финансирања, регулисања статуса „новог новцаˮ и стварања повољнијег привредног амбијента.

Чланом 4. Нацрта Закона извршена је допуна члана 28. новим ставовима 2, 3. и 4. Овим допунама стипулисана су досадашња практична решења којима је предмет закупа стечајни дужник као правно лице, у свим случајевима у којима активни привредни субјект искаже економски интерес за овакав облигационоправни пословни аранжман. Овим решењем се обезбеђује да закупац, вођен способним менаџерским тимом, настави пословање стечајног дужника у оквирима његове претежне делатности, уз евентуално ангажовање стручне радне снаге стечајног дужника. Тиме се стварају повољни услови за његово поновно укључивање на тржиште, повећање његове ефикасности, конкурентности, вредности и могућности продаје стечајног дужника као правног лица.

Закључивање уговора о давању у закуп правног лица или имовине која је оптерећена разлучним или заложним правом условљено је сагласношћу разлучних и заложних поверилаца ако је предмет закупа оптерећен заложним правом у корист тих поверилаца. Ово решење је резултат потенцијалног ризика од умањења вредности имовине која је предмет обезбеђења потраживања. Следом начела хитности стечајног поступка, овим допунама је ограничен рок на осам дана за изјашњење разлучних и заложних поверилаца, са могућношћу додатног рока од 30 дана „за потребе прибављања нове процене предметне имовинеˮ. Овим правом могу се користити само разлучни, односно заложни повериоци који, сходном применом члана 35. ст. 3. овог закона, учине вероватним да се њихово обезбеђено потраживање може намирити из оптерећене имовине.

Учешће разлучних поверилаца у скупштини и одбору поверилаца

Члан 9. Нацрта Закона предвиђа измену члана 38:

– у ставу 1. утврђивањем да скупштина поверилаца на првом поверилачком рочишту бира само чланове одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца;

– допуном новим ставом 2. предвиђено је да стечајни судија посебим закључком констатује састав одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца;

– изменом става 3. утврђује се максималан број чланова одбора поверилаца, уместо досадашњих девет на седам;

– изменама става 8. предвиђена је обавеза чланова одбора поверилаца да само суду и стечајном управнику, а не и свим повериоцима стечајног дужника, како је било досадашње решење, доставе контакт податаке: контакт адресу и телефон, електронску адресу за комуникацију;

– изменом става 10. предвиђено је да стечајни судија може разрешити члана одбора поверилаца који не извршава обавезе прописане законом или за случај да је члан одбора поверилаца изабран супротно одредбама закона;

– изменом става 11. омогућено је да и члан одбора поверилаца, чије је потраживање оспорено у делу, али не у целости, остане члан одбора поверилаца, а с обзиром на то да чланство у одбору поверилаца није условљено висином потраживања члана одбора поверилаца;

– изменом става 12. извршено је усаглашавање са изменама и допунама Нацрта Закона у погледу права разлучних поверилаца на учешће у одбору поверилаца;

– брисањем става 13. врши се усклађивање у складу са предлогом допуне одредбом члана 38б и 38а.

Чланом 10. Нацрта Закона предвиђена је допуна кроз чланове 38а и 38б. Предложеним новим чланом 38а регулисано је питање избора и учешћа разлучних поверилаца у одбору поверилаца. Предвиђено је да разлучни повериоци, без обзира на то да ли су до дана одржавања поверилачког рочишта поднели пријаву потраживања, из својих редова бирају једног члана одбора поверилаца. Процена вероватноће намирења потраживања разлучног повериоца се врши у складу са одредбама члана 35. ст. 3. Закона о стечају, а разлучни повериоци гласају сразмерно висини дела потраживања за који стечајни судија утврди да постоји вероватноћа његовог намирења из оптерећене имовине. Одлука се доноси већином гласова присутних разлучних поверилаца. Предложеном допуном дато је право разлучним повериоцима да, у сваком тренутку, могу разрешити изабраног члана одбора повериоца и изабрати новог члана. У случају да члану одбора поверилаца из реда разлучног повериоца престане чланство у одбору поверилаца, разлучни повериоци су дужни да у року од 30 дана изаберу новог члана. Ако разлучни повериоци не изаберу новог члана и о томе доставе обавештење стечајном судији и одбору поверилаца, предвиђено је да ће одбор поверилаца кооптирати новог члана из реда разлучних поверилаца или из реда стечајних поверилаца, ако ниједан разлучни поверилац не прихвати такав избор.

Предложеним новим чланом 38б уређује се питање када на првом поверилачком рочишту нису изабрани чланови одбора поверилаца. Предложеним решењем право стечајних поверилаца у потпуности се реализује кроз четири стечајна повериоца који ће вршити дужност чланова одбора поверилаца и једног разлучног повериоца са највећим износом потраживања за који, по процени стечајног судије, постоји вероватноћа намирења из оптерећене имовине. Овим је обезбеђено већинско учешће стечајних поверилаца, учешће разлучних поверилаца, забрана учешћа у одбору поверилаца лицима повезаним са стечајним дужником. Уређено је и питање када стечајни дужник нема разлучне повериоце, у ком случају дужност чланова одбора поверилаца врши пет стечајних поверилаца.

Чланом 11. Нацрта Закона предвиђена је допуна члана 39:

– у ставу 2. давањем права члану одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца да захтева одржавање седнице одбора поверилаца;

– у ставу 3. предложена је у складу са изменама става 2;

– ставом 5, присуство стечајног управника на седницама одбора поверилаца је сведено само ако је потребно да у вези са предложеним дневним редом пружи потребна појашњења или информације, или ако је затражено његово изјашњење по неком питању.

Укидање забране извршења и намирења

Чланом 17. Нацрта Закона извршена је допуна члана 93. додавањем нових чланова 93а, 93б, 93в и 93г. Овим новелама предвиђа се могућност намирења разлучног или заложног повериоца. Обезбеђеним повериоцима даје се право да самостално спроведу поступак намирења свог потраживања из имовине на којој имају заложно право.

Чланом 93а утврђена је могућност укидања мере обезбеђења забране или привременог одлагања спровођења извршења према стечајном дужнику, укључујући и забрану или привремено одлагање које се односи на остваривање права разлучних и заложних поверилаца из тач. 4) ст. 2. члана 62. Закона. Овим је дата могућност разлучном, односно заложном повериоцу да спроведе поступак намирења свог потраживања из обезбеђене имовине. У циљу забране злоупотреба ст. 2. овог члана утврђени су услови под којима се одлука о укидању мера обезбеђења може донети. Дата је и могућност да се, уместо одлуке о укидању мера обезбеђења или забране извршења и намирења, одреди нека друга адекватна мера којом се постиже заштита имовине стечајног дужника и права разлучног, односно заложног повериоца.

Чланом 93б утврђена је могућност укидања мере обезбеђења из члана 62. ст. 2. тач. 4) или забране извршења или намирења из члана 93. ст. 1. у односу на имовину која је предмет обезбеђења и то на период од 6 месеци, ако је потраживање заложног или разлучног повериоца доспело делимично или у целости и ако је вредност предметне имовине мања од износа обезбеђеног потраживања. Овакву одлуку стечајни судија неће донети ако стечајни управник докаже да је предметна имовина од кључног значаја за реорганизацију, односно продају стечајног дужника као правног лица.

Чланом 93в уређено је поступање стечајног судије по предлогу разлучног, односно заложног повериоца. Стечајни судија доноси одлуку у року од 15 дана од дана подношења предлога. На решење о усвајању предлога допуштена је жалба заинтересованим лицима: стечајном управнику, одбору поверилаца и разлучном, односно заложном повериоцу који има разлучно, односно заложно право на имовини која је предмет односног решења. Након правноснажности решења о усвајању предлога, стечајни судија објављује оглас о укидању мера обезбеђења.

Чланом 93г утврђене су последице пропуштања уновчења имовине од стране разлучног, односно заложног повериоца. У случају да разлучни, односно заложни поверилац пропусти да уновчи имовину која је предмет решења о укидању мере забране извршења и намирења из члана 93а или 93б у року од шест месеци од правноснажности решења, стечајни судија по службеној дужности доноси решење којим ће констатовати да је мера забране извршења и намирења у односу на ту имовину поново успостављена. Дозвољена је могућност продужења рока за додатних шест месеци, за случај да разлучни, односно заложни поверилац докаже да је поступак намирења из обезбеђене имовине започет.

Заштита права разлучних и заложних поверилаца при продаји имовине

Чланом 28. Нацрта Закона мења се члан 132. закона. Предложеним решењима одвајају се начини уновчења имовине (продаја целокупне имовине, продаја имовинске целине, продаја појединачне имовине и продаја правног лица) од метода продаје (јавно надметање, јавно прикупљање понуда и непосредна погодба).

У ст. 1. регулишу се начини уновчења имовине. У ст. 2. прописује се обавеза стечајног управника да прибави процену целисходности примене било ког начина уновчења који није продаја појединачне имовине (продаја целокупне имовине, продаја имовинске целине и продаја правног лица) са продајом појединачне имовине. Утврђује се обавеза достављања такве процене заложним и разлучним повериоцима. Изменама ст. 3. дато је право сваком повериоцу који има заложно, односно разлучно право на имовини која је обухваћена предложеном продајом да уложи примедбу на начин уновчења имовине, у ком случају суд доноси посебан закључак којим утврђује целисходност предложеног начина продаје и утврђује одговарајући део купопродајне цене на који заложни, односно разлучни поверилац има право. Изменама става 4. дефинисани су методи продаје (јавно надметање, јавно прикупљање понуда и непосредна погодба). Изменама ст. 9. (који постаје ст. 10) уводи се обавеза прибављања сагласности заложног, односно разлучног повериоца на продају имовине под теретом под прописаним условима: да претходно није покушана продаја методом јавног надметања или јавним прикупљањем понуда, да је имовина која се продаје предмет заложног, односно разлучног права и да предложена купопродајна цена не покрива целокупан износ обезбеђеног потраживања. Брише се ст. 10. који је предвиђао обавезу прибављања мишљења Комисије за заштиту конкуренције.

Чланом 28. Нацрта Закона мењају се одредбе члана 133:

– у ст. 1. изједначавају се права у поступку продаје имовине заложних и разлучних поверилаца, тиме што се свима даје право да добију обавештење о намераваној продаји имовине под теретом;

– у ст. 2. брише се део текста;

– новим ст. 3. обавезује се стечајни управник да обавештење о продаји достави и Агенцији за лиценцирање стечајних управника;

– изменама ранијег ст. 4. који постаје ст. 5. поједностављују се правна средства која стоје на располагању обезбеђеним повериоцима у погледу планиране продаје тако што се предлог за повољнији начин уновчења замењује примедбом на предложену продају, а по примедби одлучује стечајни судија; примедба се може дати и на метод продаје;

– ст. 5. који постаје ст. 6. мења се тако да прави разлику између права на примедбу које имају обезбеђени повериоци од права на примедбу које имају остали учесници у стечајном поступку (одбор поверилаца, сваки поверилац и сва остала заинтересована лица за предметну имовину); овакво решење даје право на правно средство и заинтересованим понуђачима, односно потенцијалним купцима имовине која се нуди на продају;

– изменама ст. 6. који постаје ст. 7. установљена је забрана да се продаја спроведе пре доношења одлуке стечајног судије по свакој уложеној примедби;

– изменама ст. 7. који постаје ст. 8. стечајни управник се обавезује да о спроведеној продаји обавести и сваког обезбеђеног повериоца;

– брисањем ст. 8. брисано је право на приговор на извршену продају;

– изменама ст. 11. који постаје ст. 12. уређен је поступак након проведене продаје, обавезом стечајног судије да донесе решење о спроведеној продаји, прописивањем да је такво решење (а не купопродајни уговор) правни основ за стисање својине (iustus titulus);

– ст. 13. изричито се прописује право жалбе које имају сва заинтересована лица; овим ставом није предвиђена обавеза личне доставе решења свим учесницима у продаји, већ само обезбеђеним повериоцима, док за сва остала заинтересована лица рок за жалбу почиње да тече објавом на огласној табли суда.

Чланом 30. Нацрта Закона предлаже се нови члан 133а којим се утврђује обавеза стечајног управника да сваки део имовине понуди на продају у року од шест месеци од проглашења банкротства, уз могућност продужења рока још једанпут за још шест месеци у случају постојања оправданих разлога које цени стечајни судија. Ставом 3. предвиђа се застој таквог рока у случају укидања мере забране извршења и намирења у складу са новим чл. 93а и 93б, док ст. 4. дефинише да тај рок почне да тече тек након правноснажног окончања поступка за враћање имовине и обештећење (ако је та имовина предмет таквог поступка).

Чланом 33. Нацрта Закона предлажу се нови чланови 136а, 136б, 136в и 136г.

Члан 136а у складу је са одредбама члана 136. ст. 5. о праву приоритета обезбеђених поверилаца, са прецизирањем да се примењује и на друге начине уновчења (осим продаје правног лица) као што су продаја целокупне имовине стечајног дужника и продаја имовинске целине.

Чланoм 136б успоставља се право разлучног или заложног повериоца да пребије своје обезбеђено потраживање са купопродајном ценом, за случај да је он најбољи понуђач у поступку продаје и да је изабран за купца имовине, односно правног лица, и то:

– када је обезбеђено потраживање веће од купопродајне цене оног њеног дела на којем право приоритета има разлучни или заложни поверилац, када купац имовине, односно правног лица има обавезу да положи преостали део купопродајне цене из којег нема право приоритетног намирења, односно износ разлике између оног дела на којем има право приоритетног намирења и укупне цене, како би се обезбедило намирење обезбеђених поверилаца нижег реда приоритета, односно наплата оног дела цене који припада стечајној маси, и

– када је обезбеђено потраживање мање од купопродајне цене, када разлучни или заложни поверилац има обавезу да доплати разлику до пуног износа купопродајне цене, односно износ разлике између његовог обезбеђеног потраживања и укупне цене.

Предложено решење ја крајње оправдано, економично и рационално. Сматрамо да ће у великој мери допринети реализацији начела хитности и економичности: бржем и ефикаснијем уновчењу имовине, намирењу поверилаца и разлучних и стечајних.

Члан 136в утврђује обавезу прибављања сагласности одбора поверилаца и разлучног, односно заложног повериоца за све случајеве када је понуђена купопродајна цена, односно њен део на којем право приоритета има разлучни, односно заложни поверилац, нижа од 50% процењене вредности имовине на којој разлучни, односно заложни поверилац има право приоритетног намирења. Овај члан садржи одредбу из Националног стандарда број 5 о обавези прибављања сагласности одбора поверилаца на сваку такву продају, при чему је прописана обавеза стечајног управника да сваку такву понуду прихвати, ако су је прихватили и одбор поверилаца и разлучни, односно заложни поверилац.

Нови члан 136г утврђује право прече куповине у корист разлучног, односно заложног повериоца за имовину која је под теретом и која је предмет продаје путем непосредне погодбе. Ако разлучни, односно заложни поверилац жели да се користи овим правом, дужан је да понуди најмање исте услове које је понудио купац којег је пронашао стечајни управник. Ставом 2. омогућено је банци да право из ст. 1. користи и преко повезаног лица. Ставом 3. уређена је ситуација у којој је обезбеђени поверилац, користећи се правом из члана 133. ст. 7. закона, уложио примедбу на предложену продају, па се предвиђа да рок за вршење права прече куповине почиње да тече тек од дана достављања одлуке суда по тој примедби обезбеђеном повериоцу.

Уместо закључка

Новa решења имају за циљ побољшање положаја разлучних поверилаца:

(1) Тиме што је уведено њихово право на учешће у одбору поверилаца.

Нова решења у овом делу супротна су начелу хитности и економије поступка. Ово с обзиром на околност да су разлучни повериоци по свом положају довољно заштићени, ако је имовина на којој је установљено заложно право адекватне вредности, а ако није – и по садашњим решењима имају право да учествују у раду скупштине и одбора поверилаца.

(2) Увођењем института пребијања цене са разлучним потраживањем.

Одредбама члана 133. предвиђено је да „намирење разлучних и заложних поверилаца мора бити извршено у року од пет дана од дана када је стечајни управник примио средства по основу продаје имовине, односно наплате потраживања.ˮ Одредбама члана 136б утврђено је да разлучни поверилац не уплаћује купопродајну цену (коју стечајни управник мора да му врати на начин и у роковима утврђеном одредбама члана 133. Закона). Купопродајна трансакција се реализује пребијањем обезбеђеног потраживања постигнутом ценом. Као што је напред наведено ово решење ће знатно допринети ефикасности стечајног поступка: разлучни поверилац неће имати трошак камате на позајмљена средства или трошкове гаранције банке за тај износ и трошкове платног промета. „Предност овог института је то што се њиме уклања ограничење које би разлучни поверилац имао у погледу ликвидности. Наиме, и без тог института, разлучни поверилац може се појавити на јавном надметању, али би то подразумевало да располаже одговарајућим новчаним средствима, што није увек случај. Такво решење без потребе повећава трансакционе трошкове, тако што би разлучни поверилац полагањем цене у готовом новцу, био истим тим новцем намирен у стечајном поступку.ˮ Националним стандардима за управљање стечајном масом биће утврђени и други елементи конкретног правног посла: откуп продајне документације, полагање депозита и други.

3) Обавеза нуђења на продају обезбеђене имовине.

Одредбама члана 133а утврђена је обавеза стечајног управника да сваки део имовине који је предмет разлучног, односно заложног права понуди на продају у року од шест месеци од правноснажности решења о банкротству. Утврђена је и могућност продужења овог рока још једанпут за још шест месеци у случају постојања оправданих разлога које цени стечајни судија. Ставом 3. предвиђа се застој таквог рока у случају укидања мере забране извршења и намирења у складу са предложеним решењима из члана 93а и 93б. Став 4. дефинише да тај рок почне да тече тек након правноснажног окончања поступка за враћање имовине и обештећење – ако је та имовина предмет таквог поступка.

4) Укидање забране извршења и намирења.

Чланом 17. Нацрта Закона извршена је допуна члана 93. додавањем нових чланова 93а, 93б, 93в и 93г. Овим допунама обезбеђеним повериоцима даје се право да самостално спроведу поступак намирења свог потраживања из имовине на којој имају заложно право. Овај институт је предвиђен као мера заштите разлучних и заложних поверилаца, с једне стране, и ради ефикаснијег тока стечајног поступка, с друге стране. Имајући у виду да се стечајни поступак, у највећем броју случајева, отвара због трајније неспособности плаћања као стечајног разлога, разлучни поверилац је знао за постојање стечајног разлога и имао је могућност и право да се намири продајом имовине пре отварања стечајног поступка. Овај институт ће утицати само на продужење трајања стечајног поступка.

 

[signoff]

КОМЕНТАР АУТОРА

И према садашњем решењу разлучни повериоци су имали активну улогу у току и управљању стечајним поступком.

„Одредбом члана 35. ст. 3. Закона о стечају прописано је да разлучни повериоци могу учествовати у скупштини поверилаца само до висине потраживања за које учине вероватним да ће се појавити као стечајни. Овом одредбом Закон о стечају је разлучним повериоцима дао право да учествују у раду скупштине поверилаца, а одредбом члана 49. ст. 2. Закона о стечају да се намирују као стечајни повериоци, за део необезбеђеног потраживања. Из наведених и одредби члана 36. ст. 4. произилази да се исто лице у једном стечајном поступку може истовремено појавити и као стечајни и као разлучни поверилац, што зависи од тога да ли је потраживање повериоца обезбеђено или није. Разлучни поверилац који учини вероватним да део свог потраживања не може остварити из вредности добијене продајом предмета обезбеђења, чини вероватним свој статус стечајног повериоца и стиче право да учествује у раду скупштине поверилаца за део необезбеђеног потраживања. Његово учешће у раду није ограничено ниједном законском нормом, због чега има право да бира и да буде биран у одбор поверилаца, као сваки други разлучни поверилац.ˮ

(Билтен судске праксе Привредног апелационог суда број 4/15)

[/signoff]

 

[signoff]

НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ:

У тренутку предаје овог текста у штампу Нацрт закона о изменама и допунама Закона о стечају још увек није ушао у скупштинску процедуру.

[/signoff]