Бројност спорова из радног односа пред свим судским инстанцама указује на дубок системски поремећај заштите права из области рада који је узрокован нефункционисањем све три гране власти, а тиме и на већ уочену нужност кодификације права из области рада
Право на рад зајемчено је Уставом и остварује се у складу са законом. Свако има право на слободан избор рада. Свима су, под једнаким условима, доступна сва радна места. Свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа. Нико се тих права не може одрећи (члан 60. Устава Републике Србије).
Закон о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/13, у даљем тексту: ЗОР) садржи опште прописе о радним односима. Посебни прописи налазе се у разним законима (Закон о полицији, Царински закон, Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о универзитету, а неке посебне одредбе којима се парцијално регулишу права налазе се у бројним другим законима), с тим што је најцеловитији био Закон о радним односима у државним органима, који је наставио да се примењује на запослене у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе. За запослене у државним органима, на извршилачким радним местима, почев од 1. 7. 2006. године то је Закон о државним службеницима („Сл. гласник РС”, бр. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007, 67/2007, 116/2008, 104/2009).
У Републици Србији, на крају 2011. године, пред основним судовима била су 42.444 нерешена предмета спорова из области рада, у којима се у највећем броју случајева примењује Закон о раду. У 2012. години у овим предметима поступало је 282 судија, примљена су 39.894 предмета, решена су 42.554, а остала су нерешена 39.784 предмета.
У 2013. години спорове из области рада судило је у основним судовима 345 судија, примљено је 43.597 предмета, решено је 43.775, а остало је нерешено 39.606 предмета, од чега је у 10.140 предмета поступак трајао преко две године, рачунајући од дана подношења иницијалног акта.
На почетку 2013. године пред вишим судовима било је нерешено 1.767 „Гж. 1” предмета из области рада, примљено је 2.860, а решено 3.280 предмета. Остало је нерешено 1.347 предмета, од чега у 894 предмета, од дана подношења иницијалног акта, поступак траје преко две године, а поступало је 83 судија.
На крају 2012. године у апелационим судовима била су нерешена 6.054 предмета, од чега је у 4.381 предмету поступак трајао преко две године, рачунајући од дана подношења иницијалног акта. У 2013. години у апелационим судовима у овој материји поступало је 48 судија, примљено је 18.889 предмета, решена су 17.452, а остао је нерешен 7.491 предмет, од чега поступак у 5.398 предмета већ траје дуже од две године, рачунајући од дана подношења иницијалног акта.
У Врховном касационом суду у предметима спорова из радних односа у 2012. години поступало је 12 судија. Из 2011. године пренета су 583 нерешена предмета, у 2012. години примљен је 1.161 предмет, решен је 1.131 предмет, а остало је нерешено 613 предмета, од чега у 572 предмета поступак траје преко две године рачунајући од дана подношења иницијалног акта. У 2013. години у Врховном касационом суду примљена су 1.462 нова предмета из области рада, решено је 1.537, а остало нерешено 627 предмета, од чега у 566 предмета поступак траје преко две године, рачунајући од дана подношења иницијалног акта. У овој материји у 2013. години поступало је 11 судија.
Најчешћи спорови из области рада
Злоупотреба рада по уговору о раду на одређено време – закључивањем сукцесивних уговора, по којима рад траје више година, иако је законом трајање радног односа на одређено време ограничено на 12 месеци. Доказивање је отежано, у погледу послова који се стварно обављају уговори су фиктивни, па се битне чињенице утврђују саслушањем сведока.
У случају злоупотребе права на рад – тзв. рада на црно – рада без закљученог уговора о раду, доказивање је тешко, сведоци су запослени код туженог, плаше се за свој статус и тешко се одлучују да пред судом потврде релевантне чињенице. Писаних доказа скоро да и нема, нема уговора, зарада се, по договору странака, исплаћује „на руке”, не плаћају се доприноси за обавезно социјално осигурање.
Решавање технолошких вишковапроузрокује бројне спорове, ради се о колективним отпуштањима по више стотина запослених, нарочито од почетка кризе 2008. године јер је преко 400.000 запослених остало без посла, откази се дају противзаконито, без исплате отпремнине, без програма и критеријума… а право на отпуштање по овом основу суд мора расправити утврђивањем чињеница о оправданости потребе послодавца да се отказима ослободи технолошког вишка, без испитивања целисходности мера које сâм послодавац предузима.
Неплаћање зараде и других примања,такође, проузрокује бројне спорове јер послодавци уговарају минималну зараду, а на руке плаћају више од тога, па не уплаћују доприносе за обавезно социјално осигурање, врше притисак на запослене да се одрекну отпремнина, што је противзаконито… уопште не исплаћују зараду запосленима више месеци и сл.
Смањење броја запослених у републичкој администрацији или локалној самоуправи за 10% и више – по посебним законима доводи до великог броја отпуштања и великог броја спорова јер се ради о „административној” мери на основу политичке одлуке извршне власти, на општем нивоу, без обзира на појединачне потребе конкретних органа и околност имају ли они ове вишкове или не.
Стална смена директора јавних предузећа на свим нивоима – из политичких разлога, по коалиционим споразумима и сл., а у Србији има око 8.000 јавних предузећа на свим нивоима, рачунајући све делатности.
Отежан синдикални дијалог – јер има преко 25.000 регистрованих синдиката, чији чланови изабрани у органе синдиката уживају имунитет од отпуштања и сл., због чега синдикати не закључују споразуме о пропорционалној заштити (према броју чланова), већ захтевају заштиту од отказа за све.
[blockquote]
Уместо закључка
Може се рећи да је највећи број нерешених предмета из области рада генерисан наведеним системским поремећајима, проблемима транзиционе природе, као што су смањење производње, приватизација, нелегални токови новца и неизмиривање пореских и других обавеза, непријављивање запослених или неплаћање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, због чега запослени не могу остварити право на пензију.
Имајући у виду број судија који поступају у материји радних спорова и фактичко трајање поступка у споровима из радних односа пред судовима у Републици Србији у наведеном периоду, видљиво је непоштовање прописаних законских рокова за решавање ових спорова, а структура предмета и спорна питања судске праксе упућују на закључак да је неопходно у свим прописима у материји спорова из области рада преиспитати досадашња законска решења и отклонити системске недостатке који угрожавају право странака на рад и остварење зајемчених права по основу рада.
Бројност спорова из радног односа пред свим судским инстанцама указује на дубок системски поремећај заштите права из области рада који је узрокован нефункционисањем све три гране власти.
Одговорност за системско уређење радних односа сносе и Влада и десетине хиљада синдиката који тешко остварују социјални дијалог, па се и усаглашавање система радних односа с прописима ЕУ правда избегавањем социјалне тензије и неприхватањем тих решења од синдиката.
Законодавна власт доноси системске прописе из области рада „политичким нагодбама”, а судска власт урушена неуспелом „реформом правосуђа”, смањењем броја судија и редукцијом мреже судова поново се реформише, тако да је за интеграцију враћених судија у систем и успостављање нове мреже судова, потребно време, као и одговарајући годишњи распореди послова у судовима у овој материји.
Број судија који суде радне спорове недовољан је, а већина судија у овој материји није прошла ни иницијалну ни континуирану обуку из области радног права.
Зато је неопходна темељна системска ревизија и кодификација права из области рада, да би се прописи радног права хармонизовали с међународним инструментима, хоризонтално ускладили и гарантовали право странака на закониту, једнаку и правичну заштиту странака у разумном року и у овој области.
[blockquote]
Напомена редакције:
Иако је овај текст написан пре доношења измена и допуна Закона о раду, сходно чему неки институти и рокови у њему више нису ажурни, указујемо на његову актуелност у погледу бројности спорова из радних односа и трајања судских поступака.