Зелене набавке представљају процес у којем наручиоци купују таква добра, услуге и радове који имају мањи негативни утицај на животну средину у целокупном животном циклусу у односу на добра и услуге које би иначе купили, при чему имају исте функције.
Чланом 13. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15 – у даљем тексту: ЗЈН) прописана је дужност наручиоца да набавља добра, услуге и радове који не загађују, односно који минимално утичу на животну средину, односно који обезбеђују адекватно смањење потрошње енергије – енергетску ефикасност, као и да, када је то оправдано, као елемент критеријума економски најповољније понуде одреди еколошке предности предмета јавне набавке, енергетску ефикасност, односно укупне трошкове животног циклуса предмета јавне набавке. Ово начело јавне набавке уведено је у систем јавних набавки актуелним законом, а последица је глобалног развоја свести о климатским променама и потреби очувања здраве животне средине, као и тежње ка максимизацији употребе природних ресурса у производњи и потрошњи енергије.
Како расходи државе приликом набавки добара, радова и услуга износе око 15% БДП-а, онда је и држава та која, не само кроз регулативу већ и кроз задовољење својих потреба, може да буде главни покретач иновација, пружајући стварне подстицаје за развој и афирмацију енергетске ефикасности и заштите животне средине. Ово је посебно важно у секторима где држава, односно предузећа под њеним патронатом представљају велики део тржишта, као што су велики инфраструктурни пројекти, здравство, јавни превоз итд.
Набавке којима се афирмише начело заштите животне средине и обезбеђивање енергетске ефикасности у литератури али и у пракси назива се зеленим набавкама.
Зелене набавке су набавке у којима је наручилац имплементирао перформансе које подстичу испољавање предметног начела на један од следећих начина:
1) одређивањем техничке спецификације тако да предмет набавке мора да има одређени ниво квалитета који гарантује одсуство или минимално присуство фактора који загађују животну средину;
2) одређивањем еколошких предности, елемената енергетске ефикасности и укупних трошкова животног циклуса предмета јавне набавке као елемента критеријума економски најповољније понуде;
3) дефинисањем еколошких и енергетски ефикасних захтева у фази извршења уговора.
Према дефиницији Европске комисије, зелене набавке представљају процес у којем наручиоци купују таква добра, услуге и радове који имају мањи негативни утицај на животну средину у целокупном животном циклусу у односу на добра и услуге које би иначе купили, при чему имају исте функције.
Да би се смањили негативни ефекти на животну средину, у зеленим набавкама наручилац може да захтева:
а) што већу енергетску ефикасност производа и производног процеса;
б) употребу обновљивих извора енергије;
в) примену методологије животног циклуса производа (Life Cycle Costing – LCC), која не узима у обзир само продајну цену већ и процену трошкова који настају при употреби и после употребе, тј. процену трошкова потрошног материјала, трошкова рада, утицаја на животну средину и одржавање, као и процену свих трошкова који настају по престанку употребе предмета набавки; употребу неотровних материјала и материјала који се заснивају на обновљивим сировинама;
г) употребу одрживо прерађених, односно производних материјала и производа и штедљиву потрошњу природних извора;
д) примену висококвалитетних технологија за штедњу воде и поновно коришћење воде у производњи или употреби предмета набавке (нпр. употреба кишнице за заливање зелених површина);
ђ) употребу разградивих материјала, производа и амбалаже, који у што мањој мери загађују животну средину и могу да се употребе више пута;
е) уважавање аспекта емисије буке, као и ниску емисију CО2 и других гасова и честица у производњи и употреби предмета набавке.
Један од важних алата (прописан чланом 73. ЗЈН-а) који наручилац има на располагању јесте могућност да се захтева да предмет јавне набавке буде „праћен” одређеном еколошком ознаком квалитета или ознаком енергетске ефикасности која се везује за предмет јавне набавке. Ознака практично представља доказ да добра, радови или услуге располажу одређеним еколошким и енергетски ефикасним стандардима, који су успостављени у циљу заштите животне средине и уштеде ограничених природних ресурса.
Ознаке настају кроз отворени и транспарентни поступак, уз учешће различитих интересних група (државни органи, корисници услуга, социјални партнери, потрошачи, произвођачи, дистрибутери, невладине организације и сл.). Оне су настале услед потребе за стварањем „образаца” пожељног друштвено одговорног и еколошки свесног понашања, кроз препознавање, утврђивање и унификацију еколошких и друштвених захтева. Циљ који се постиже дефинисањем ознака кроз одредбе ЗЈН-а јесте да наручилац кроз њихово одређивање прибави добра, услуге или радове:
1) елиминишући или минимизирајући њихов штетни утицај (висок ниво емисије CO2, издувни гасови, смог и друга врста загађења, радијација, зрачење, висок ниво буке и сл.);
2) подстичући и промовишући позитивно дејство одређених добара, радова или услуга (уштеда енергије, обновљиви извори енергије и други видови енергетске ефикасности).
Услови који морају да буду испуњени да би у техничким спецификацијама (али и у критеријумима за доделу уговора или условима за извршење уговора) наручилац могао да захтева одређене ознаке јесу:
1) да се захтев за ознаку искључиво односи на критеријуме који су у вези са предметом јавне набавке, као и да је одговарајући за дефинисање карактеристика предмета јавне набавке;
2) да је захтев за ознаку одређен на основу објективно проверљивих и недискриминационих критеријума;
3) да су ознаке одређене у отвореном и транспарентном поступку, уз учешће свих интересних група, попут државних органа, корисника услуга, социјалних партнера, потрошача, произвођача, дистрибутера, невладиних организација и сл.;
4) да су ознаке доступне свим заинтересованим лицима;
5) да су захтеви за ознаком одређени од стране трећег лица над којим заинтересовано лице, односно понуђач који се пријавио за добијање ознаке, не може да врши одлучујући утицај.
Међутим, као и када је реч о стандардима, и у случају да понуђач не располаже захтеваном ознаком, наручилац не може да одбије понуду оном ко је „снабдевен” ознаком која суштински на исти начин испуњава захтеве ознаке у конкурсној документацији, исто као што неће одбити као неодговарајућу ни понуду понуђача који очигледно није био у могућности да прибави одређену захтевану или одговарајућу ознаку, ако на други одговарајући начин може да докаже да његова добра (радови или услуге) неспорно потврђују задовољење карактеристика захтеване ознаке.
Најпознатије енергетске и еколошке ознаке су EU Ecolabelling Scheme, Energy Star, Blue Angel, Nordic Swan, Green Seal, NF Environment, TCO Certified, EMAS.
EU Ecolabel је службена добровољна ознака Европске уније намењена означавању производа и услуга с мање неповољним утицајем на животну средину током животног века у односу на сличне или исте производе и услуге из исте групе производа. Знак EU Ecolabel с једне стране даје потврду правним лицима (потенцијалним понуђачима) да њихови производи и услуге задовољавају високе стандарде заштите животне средине, а с друге стране даје информацију наручиоцима да међу производима и услугама на тржишту одаберу оне који у мањој мери неповољно утичу на животну средину. Крајњи циљ употребе ове ознаке јесте смањење негативног утицаја потрошње и производње на животну средину, здравље и климу, као и на потрошњу ресурса и енергије, те подстицање одговорног понашања према животној средини.
Програм Energy Star основан је у Сједињеним Америчким Државама 1992. године. Европска комисија је 2001. године почела с промоцијом употребе ове ознаке у Европи. Програм Energy Star обухвата рачунаре, мониторе, штампаче, скенере и фотокопир апарате, а првенствено је фокусирана на енергетску ефикасност производа.
Немачка ознака Blue Angel (Der Blaue Engel) најстарија је еко-ознака на европском тржишту за еколошки прихватљиве производе. Blue Angel је примењива првенствено на папир, с обзиром на то да је један од критеријума за добијање сертификата 100%-ни рециклирани папир. Други примери добара која користе ознаку Blue Angel јесу штампачи, калкулатори, сатови, паркирни аутомати и сл., који користе минималну количину енергије приликом рада.
Скандинавска ознака Nordic Swan установљена је 1989. године и примењива је за рачунарску опрему и белу технику (машине за веш, машине за прање судова и сл.).
Ознака NF Environment је француски сертификат, први пут издат 1991. године, који гарантује смањен утицај производа или услуга на животну средину у свакој фази његовог животног циклуса, истовремено пружајући еквивалентан квалитет у поређењу са другим сличним производима или услугама доступним на тржишту. Све врсте добара могу имати ознаку NF Environment, осим фармацеутских производа, намирница и аутомобила.
Green Seal је сертификат којим може да се „снабде” велики број добара и услуга, а утемељен је на научним, веродостојним и транспарентним еколошким стандардима. Green Seal користи анализу укупног животног циклуса добра за дефинисање критеријума који ће осетно смањити еколошки штетан утицај. Процедура добијања Green Seal сертификата пролази кроз детаљна испитивања, која укључују и преглед самог производног постројења произвођача.
TCO Certified је међународни сертификат за одрживе ИТ производе. Укључује широк спектар мерила која гарантују да су производња, коришћење и употреба ИТ производа реализовани уз највећу могућу примену еколошке и друштвене одговорности, узимајући у обзир укупни животни циклус производа.
Програм EMAS (Eco-Management and Audit Scheme) развила је Европска комисија, при чему спада у добровољне инструменте заштите животне средине и намењен је оним организацијама које су спремне да примене више стандарде заштите животне средине него што је прописано законом. EMAS је систем еколошког управљања и независног оцењивања којим организације процењују утицај своје делатности на животну средину, информишу јавност о тренутној процени стања утицаја и унапређују ефикасност рада у складу са захтевима заштите животне средине (Национални акцијски план за зелену јавну набавку Реп. Хрватске, 2015).
Законодавство ЕУ креира обавезе за набавку одређених добара и услуга постављањем минималних стандарда енергетске ефикасности који морају да се примене приликом појединих набавки. Тако су Energy Star Уредбом ЕУ (106/2008) прописани минимални захтеви енергетске ефикасности приликом набавке канцеларијске ИТ опреме. Осим тога, приликом набавки возила сви наручиоци морају да узму у обзир оперативну употребу енергије и утицај возила на животну средину уз помоћ заједничке методологије за израчунавање оперативних трошкова током животног века (Директива 2009/33/ЕЦ о промоцији чистих и енергетски ефикасних возила за друмски транспорт).
Минимални стандарди енергетске ефикасности, који се примењују приликом изградње јавних зграда, постављају се на националном нивоу на основу заједничке ЕУ методологије, а од 1. 1. 2019. године све нове зграде морају да буду „нулте енергетске зграде” (Директива 2010/31/ЕУ о енергетским перформансама зграде). Такође, Директива о енергетској ефикасности поставља обавезне захтеве у вези са реновирањем зграда и куповином или закупом, док неке државе чланице имају посебна правила која креирају обавезне „стандарде зелених набавки” за одређене секторе или врсте уговора.
У земљама окружења које су приступиле ЕУ питање зелених набавки додатно је регулисано позитивним прописима. Тако је у Републици Хрватској прописано да до 2020. године у 50% поступака јавне набавке морају да буду укључена нека од мерила зелене јавне набавке. У Републици Словенији донета је Уредба о зеленим набавкама у којој је, примера ради, прописано да наручиоци приликом набавке рачунара морају да прибаве оне рачунаре који имају еколошку ознаку Energy Star (ову ознаку морају да имају и штампачи) и чији дозвољени ниво буке приликом рада није већи од 26 dB (лаптопови не смеју да производе буку већу од 33 dB). Интересантан је и пример набавке електричне енергије чија производња (у понуди коју доставља понуђач) мора да буде минимално 30% из обновљивих извора енергије, при чему се додатно бодује већи проценат учешћа обновљивих извора енергије у целокупној производњи енергије (у Републици Хрватској тај проценат износи минималних 50%, а до краја 2020. планирано је да буде и свих 100%).
У Републици Србији је на снази (од 6. 1. 2016. године) Правилник о минималним критеријумима у погледу енергетске ефикасности у поступку јавне набавке добара („Сл. гласник РС”, број 111/15), донет од стране Министарства рударства и енергетике. Њиме су прописани минимални критеријуми у погледу енергетске ефикасности које наручиоци одређују у поступку јавне набавке добара за набавку: 1) канцеларијске информатичке опреме; 2) фрижидера и фрижидера са одељком за замрзавање хране; 3) уређаја за климатизацију и 4) унутрашњег и спољашњег осветљења.
Тако овај правилник прописује да канцеларијска информатичка опрема испуњава минималне критеријуме енергетске ефикасности ако испуњава најновије Energy Star критеријуме. Фрижидери и фрижидери са одељком за замрзавање хране испуњавају минималне критеријуме енергетске ефикасности ако имају класу енергетске ефикасности А+++, односно индекс енергетске ефикасности ЕЕИ < 22. Даље, минимални критеријуми енергетске ефикасности код уређаја за климатизацију јесу А или виша класа ЕЕ, при чему су за једноканалне уређаје за климатизацију номинални коефицијенти хлађења ЕЕР ≥ 2,6, односно грејања ЦОП ≥ 2,3, а за двоканалне уређаје за климатизацију номинални коефицијенти хлађења су ЕЕР ≥ 2,6, односно грејања ЦОП ≥ 3,10, док је код уређаја за климатизацију који нису двоканални или једноканални сезонски коефицијент хлађења СЕЕР ≥ 5,1 и сезонски коефицијент грејања СЦОП ≥ 3,40.
Коначно, сијалице испуњавају минималне критеријуме енергетске ефикасности ако имају класу ЕЕ А+ или вишу, при чему је индекс енергетске ефикасности код неусмерених сијалица намењених за унутрашње осветљење ЕЕИ ≤ 0,17, код усмерених сијалица намењених за унутрашње осветљење – ЕЕИ ≤ 0,18, код неусмерених сијалица намењених за спољно осветљење – ЕЕИ ≤ 0,17, а код усмерених сијалица намењених за спољно осветљење – ЕЕИ ≤ 0,18. Осим тога, животни век за прве две категорија сијалица износи најмање 15.000 сати, а за друге две категорије најмање 16.000 сати.
Такође, приликом дефинисања зеленог предмета набавке потребно је узети у обзир и важеће одредбе Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон и 43/11), Закона о енергетици („Сл. гласник РС” бр. 145/2014) и Закона о ефикасном коришћењу енергије („Сл. гласник РС” број 25/2013).
Имајући у виду све наведено, на примеру набавке рачунарске опреме може се сагледати како наручилац практично може да имплементира захтеве еколошких стандарда у техничке спецификације за јавну набавку ове опреме. У том смислу наручилац ће бити слободан да у захтев техничких спецификација уврсти енергетску ознаку Energy Star, која представља „сведочанство” о минималном утицају на животну средину, односно високом степену енергетске ефикасности (уштеди енергије) рачунара са овом ознаком. Такође, приликом набавке рачунара могу да се користе и други еколошки стандарди (као захтев техничке спецификације или као елемент критеријума за доделу уговора), као што су WЕЕЕ и CE ознаке, RoHS сертификат и други захтеви.
WЕЕЕ (Wаste Electrical and Electronic Equipment) ознака јесте сведочанство да ће понуђена опрема бити рециклирана у складу са захтевима Директиве 2012/19/ЕU. Ознака CE (Conformite Europeenee) јесте сведочанство да понуђена опрема задовољава битне захтеве у погледу безбедности и здравља корисника, као и захтеве заштите имовине и заштите животне средине. RoHS (Restriction of Hazardous Substances) сертификат јесте сведочанство да понуђена опрема има у себи мање опасних једињења (попут олова и живе), у складу са захтевима Директиве 2002/95/ЕC.
Такође, наручилац може да захтева да позадинско осветљење ЛЦД монитора не сме да садржи живу или је дозвољено да је садржи у одређеној количини (нпр. не више од 3,5 mg живе по сијалици). Наручилац може да дефинише и највиши дозвољени ниво буке који рачунар може да производи, као и да захтева да тај ниво, сходно ISO 9296 стандарду, не буде изнад 40 dB (децибела) за десктоп рачунаре (35 dB за лаптопове) у неоперативном моду, односно 45 dB за десктоп рачунаре (40 dB за лаптоп рачунаре).
Када су у питању елементи критеријума за доделу уговора, ЕУ је развила елементе критеријума за зелене набавке за бројне групе добара и услуга, који се редовно ажурирају. Критеријуми су дизајнирани тако да се директно примењују у конкурсним документацијама, укључујући и информације о методама верификације. Реч је о групацијама различитих добара и услуга, међу којима су: производи за чишћење и услуга чишћења; електрична и електронска опрема у здравственом сектору; електрична енергија; услуге кетеринга; намештај; унутрашња расвета; канцеларијска ИТ опрема; пројектовање; изградња и одржавање путева; улично осветљење и саобраћајна сигнализација; текстил; транспорт итд.
Критеријуми су засновани на подацима из различитих извора, извештаја и техничких испитивања за сваку групу производа и услуга, и укључују два нивоа за сваки обухваћени сектор. Основни критеријуми су постављени са циљем да омогуће једноставну примену стандарда зелених набавки, фокусирајући се на кључне перформансе добара или услуга, док свеобухватни критеријуми узимају у обзир више аспеката или више нивоа еколошких перформанси.
Елементи критеријума погодни за зелене набавке, које прописује ЗЈН у члану 85, јесу еколошке предности и заштита животне средине: енергетска ефикасност и трошкови животног циклуса. Међутим, и кроз квалитет, као елемент критеријума, може да се пондерише и сваки „зелени” квалитет који прати предмет јавне набавке који нуди понуђач.
Коначно, приликом дефинисања (модела) уговора наручиоци имају велику слободу избора, односно потребног простора за укључивање елемената заштите животне средине и енергетске ефикасности. Кроз услове за извршење уговора, односно уговорне клаузуле наручилац на ефикасан начин може да промовише начело заштите животне средине и енергетске ефикасности, прописујући специфичне обавезе у вези са екстракцијом сировина, прерадом, паковањем, испоруком, употребом или одлагањем предмета набавке.
Уговорне клаузуле које штите животну средину приликом набавке добара могу да буду укључене у услове испоруке, на пример захтев да се производи испоруче у одговарајућој количини кроз захтев масовне испоруке (или одређивањем максималног броја испорука), јер ће то бити еколошки ефикасније него да се мање количине испоручују чешће (у смислу веће употребе возила и веће емисије издувних гасова). Осим тога, наручилац може да захтева да се добра испоручују ван саобраћајног шпица како би се смањили утицај на саобраћајно загушење и емисија штетних материја. Такође, од понуђача може да се захтева да узме назад (и рециклира или поново користи) амбалажу у којој је испоручио добра.
Поред тога, наручилац може да захтева да понуђач има развијене управљачке процесе у циљу минимизирања ефеката на животну средину (нпр. стандард ISO 14000), а затим и ниску употребу енергије и воде у реализацији услуга, као и што може да постави захтеве у вези с постојаношћу и трајношћу производа, да предвиди обавезу или могућност рециклирања, односно поновне употребе добара, затим да захтева употребу обновљивих материјала у изради добара, да постави максималне нивое потрошње енергије и воде при изради добара итд.
Изабрани понуђачи могу да имају и одређене обавезе у смислу едукације наручилаца (или других корисника), па је стога пожељно да се, приликом набавке рачунара који прати захтев Energy Star стандарда, установи обавеза добављача да уз рачунарску опрему достави приручник који се односи на функцију уштеде енергије и слична питања у области информационих технологија, који се унапред учитава у рачунар, или да обезбеди једноставан курс за подршку управљању енергетском ефикасношћу информационих технологија или онлајн-сервис са информацијама.
Такође, захтеви да се добра испоручују или услуге и радови извршавају тако да се минимизира загађење животне средине, могу да буду праћени подстицајима уколико се поступа у складу са тим захтевима, односно казнама уколико се чини супротно.