Већ неколико година сведоци смо почетка процеса кластеризације у Србији. Важност овог облика удруживања препознају подједнако и држава и привреда. Министарство надлежно за послове привреде даје подршку формирању кластера, а при Привредној комори Србије постоји Савет за кластере
Кластер (енгл. cluster) – реч енглеског порекла која означава појмове као што су: свежањ, група, јато. Као међународни појам, термин кластер се користи у свим земљама света.
За почетак довољно је определити кластер као интересну заједницу привредних и других субјеката. Реч је о необавезном облику удруживања, умрежавању које за основу има заједнички интерес, а он се може огледати у следећем:
– снижавању трошкова, било путем расподеле трошка на више субјеката, било путем избегавања неког трошка – на пример, око стицања неког знања које је неко већ стекао и вољан је да то искуство подели с другима;
– модернизацији, размени идеја или могућности лакшег остваривања интереса;
– стварању веза и контаката на нивоу кластера;
– заједничкој набавци специјализованих или уобичајених услуга (маркетиншке, књиговодствене, консултантске, стручне и друге услуге), што смањује трошкове члановима појединачно;
– нижим трошковима развоја нових производа и услуга, размени техничко-технолошких знања и информација, изласку на инострана тржишта, проширењу тржишта и прилика за нове пословне везе (наступ на тржишту у форми кластера омогућава повољније услове уговора, заузимања већег тржишта, повећану конкурентност);
– могућности извођења већих инвестиционих и развојних пројеката у региону (било који развојни пројекти на нивоу региона лакше се изводе када већи број субјеката заједно учествује у извршењу);
– приступу фондовима (кластери имају предност приликом финансирања из различитих фондова), повољнијим кредитима (кластери могу добити повољније кредите него мала и средња предузећа појединачно);
– повећању броја радних места, већој разноликости процеса, производа и врсти рада.
Идеја удруживања није нова и сваки вид сарадње увек наилази на подршку и прихватање, било да се ради о уговорном удруживању (уговори о пословно-техничкој сарадњи) или о удруживању у неки од облика удруживања (задруге, холдинзи, коморе, удружења…). Сви имају користи од удруживања, чланови пре свега, али и држава и корисници услуга. Предузеће заинтересовано за удруживање модерно је и озбиљно и својим чланством у неком удружењу шаље поруку о себи као привредном субјекту који жели да послује квалитетно и да размењује искуства. Зато није случајно што предузећа на својим меморандумима и актима истичу чланство у кластеру.
Кластери доприносе циљевима развоја Републике Србије – регионалном развоју, унапређењу привреде, промоцији извоза и другим циљевима, као што су развој градова, општина, унапређењу заштите животне средине, развоју недовољно развијених подручја, унапређењу услова за повећање запослености, унапређењу сарадње у питањима од заједничког интереса, унапређењу свих развојних капацитета на нивоу региона и локалном нивоу.
Удруживање у кластер је савремени облик удруживања и постоји паралелно с другим облицима удруживања (и оним новијим као што су пословни инкубатори и научно-технолошки паркови), али се, ипак, одликује и сопственим специфичностима.
Кластери представљају природан спој будући да су његови чланови по природи ствари привучени у кластер, а самим удруживањем не губе своје особености. Кластер је специфичан по својим члановима јер подразумева повезивање субјеката који у својим пословним односима сарађују (или су упућени једни на друге) на широком нивоу. Кластер не подразумева само повезивање оних субјеката који обављају сличну или сродну привредну делатност, већ и субјеката који не обављају привредну делатност, али који постоје (и) у функцији те делатности.
По дефиницији, то су регионални системи, премда се могу организовати и на нивоу одређене привредне гране. Кластери су одређени карактеристикама региона: природним, демографским, културним, привредним… Као удружења знатно ефикасније користе ресурсе региона којем припадају.
По свом предмету, кластери имају за циљ широк облик сарадње на терену заједничких проблема, кроз размену идеја и ресурса и кроз учешће у заједничким пројектима (које често суфинансира Европска унија). Удруживањем се повећава ниво стручности (кластер својим члановима омогућава да уче једни од других, те да међусобно сарађују); уговарају се послови већег обима; могућа је заједничка набавка сировина; заједнички маркетинг; изложбе производа; бољи проток информација. Посматран као процес, кластер може да се развије у различите облике сарадње, а његово деловање може се преплитати с деловањем других облика удруживања.
Европска унија подстиче развој кластера. Пројекти ЕУ (али и других, на пример, Влада Норвешке) помажу предузећима да се повежу с академским институцијама и институтима за истраживање и развој, као и да се баве иновацијама и уводе нове идеје на тржиште.
Иако међусобно конкуренти, из свега изложеног несумњиво произлази да привредни субјекти повезани у кластер побољшавају и своју конкурентску предност. Јасно је да свој интерес за оваквим видом удруживања посебно виде мала и средња предузећа.
Кластери у Србији
Према доступним подацима, у Србији је до сада регистровано 97 кластера. Углавном се оснивају у оквиру сродних индустријских грана (ауто кластер, метал кластер, текстилни кластер и сл.). Поред тога, кластери у Србији имају и географска ограничења (Војвођански ИКТ кластер у Новом Саду и НИ-ЦАТ кластер напредних технологија у Нишу).
Као што смо већ поменули, у привредном систему Србије кластери постоје поред привредних комора и пословних удружења. Осим тога, као један од успешних механизама за општи привредни развој земље и унапређење конкурентности малих и средњих предузећа у Србији, кластери су истакнути и у националној Стратегији научно-технолошког развоја Србије за период од 2010. до 2015. године.
Министарство надлежно за послове привреде започело је програм подршке успостављању и функционисању кластера још 2005. године. Почевши од 2009. године, исто министарство је спроводило програме за директно подстицање развоја кластера, како утицајем на законску регулативу, организовањем семинара, радионица и сл., тако и путем директних субвенција привредним субјектима који се укључују у рад кластера. Истовремено, ово је био и позив локалним самоуправама у Републици Србији да узму активно учешће у реализацији овог програма, те да, у складу са својим плановима локалног привредног развоја, подстакну развој нових кластера или потпомогну функционисање већ постојећих, како би се позитивни ефекти кластеризације привреде осетили што пре у Републици Србији.
Према извештајима министарства, програм подршке кластерима наставио се и у периоду 2009–2011. године. Ова подршка се реализује кроз блиску сарадњу с Националном агенцијом за регионални развој, као једном од партнера у процесу пружања подршке економском развоју Србије. Током 2009, на пример, реализовано је 17 милиона динара подршке и то за тадашња 3 постојећа и 5 нових кластера (кластер Агроиндустрија, кластер модне и одевне индустрије, Удружење произвођача прехрамбених производа Србије – Полукс, Шумадијски цвет, Пословно удружење Војвођански ИКТ кластер).
Извештај о пословању за 2011. годину, такође, наводи да држава, кроз министарство надлежно за послове привреде, наставља програм подршке кластерима, те да је током 2011. године издвојила око 16,5 милиона динара као подршку за 9 кластера. Нажалост, извештај не наводи који су то кластери, али напомиње да је поред министарства, Пројекат за развој конкурентности и промоцију извоза (СЕЦЕП) наставио да пружа подршку за 6 одабраних кластера у Србији.
Као један од приоритета, а у оквиру мера за јачање тржишног утицаја малих и средњих предузећа, Владa Србије јасно наглашава улогу и важност кластера, као удружења помоћу којих ови субјекти могу да ојачају свој приступ финансијским средствима, као што су, на пример, обука и развој капацитета о техникама финансирања заснованим на ланцу набавке и вредности, те боље коришћење локалних и регионалних развојних организација за премошћавање јаза у информацијама између актера у ланцу вредности и ширења информација о могућностима финансирања.
Правна форма удруживања
У Србији кластери постоје у форми удружења. По слову закона (Закон о удружењима), удружење је добровољна и невладина недобитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, а основана ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом. Оснивају се и организују слободно и самостално у остваривању својих циљева, с тим да циљеви и деловање удружења не могу бити незаконити (односно дословно: усмерени на насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целокупности Републике Србије, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости засноване на расној, националној, верској или другој припадности или опредељењу, као и полу, роду, физичким, психичким или другим карактеристикама и способностима).
Удружење могу основати најмање три оснивача (најмање један од оснивача мора имати пребивалиште/седиште на територији Републике Србије).
Сачињава се оснивачки акт и статут и бира се лице овлашћено за заступање. Постоји под називом на српском језику и ћириличком писму, а може садржати поједине стране речи, може бити и на језику и писму националне мањине, и може се уписати у регистар (Регистар удружења при Агенцији за привредне регистре) и у преводу на један или више страних језика, после уписа назива удружења на српском језику и ћириличком писму, односно језику и писму националне мањине.
Удружење може стицати имовину од чланарине, добровољних прилога, донација и поклона (у новцу или натури), финансијских субвенција, оставина, камата на улоге, закупнине, дивиденди и на други законом дозвољени начин.
Физичка и правна лица која дају прилоге и поклоне удружењима могу бити ослобођена одговарајућих пореских обавеза у складу са законом којим се уводи одговарајући јавни приход.
Удружење може да врши оне активности којима се остварују циљеви утврђени његовим статутом.
Удружење-кластер није холдинг (групација предузећа у којој једно стиче контролно учешће у другом или управља другим предузећем), није ни концерн, већ највише подсећа на конгломерат (повезана предузећа различитих делатности с разноврсним циљевима), али може (закон то омогућава) непосредно да обавља и привредну или другу делатност којом се стиче добит (у складу са законом којим се уређује класификација делатности), под следећим условима:
1) да је делатност у вези с његовим статутарним циљевима;
2) да је делатност предвиђена статутом;
3) да је делатност мањег обима, односно да се делатност обавља у обиму потребном за остваривање циљева удружења.
Делатност се уписује и у Регистар привредних субјеката и обавља се у складу с прописима којима је уређена област у коју спадају активности које се обављају.
Удружење нема право да остварену добит од привредне или друге делатности расподељује својим оснивачима, члановима, члановима органа удружења, директорима, запосленима или с њима повезаним лицима.
Стога за спорове у којима учествује удружење није надлежан привредни суд (осим ако обавља делатност и само у вези с тим), већ суд опште надлежности.
Средства за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма које реализују удружења (а који су од јавног интереса) обезбеђују се у буџету Републике Србије. Влада, односно министарство надлежно за област у којој се остварују основни циљеви удружења, додељује средства на основу спроведеног јавног конкурса и закључује уговоре о реализовању одобрених програма. Удружење је обавезно да средства користи искључиво за реализовање одобрених програма.
Удружење води пословне књиге, сачињава финансијске извештаје и подлеже вршењу ревизије финансијских извештаја, у складу с прописима о рачуноводству и ревизији.
Кластер се региструје у Регистар удружења при Агенцији за привредне регистре.
Институционални видови помоћи кластерима
За рад кластера у Србији битан је и Национални савет за регионални развој. Образован је ради обезбеђивања и унапређивања регионалног развоја у Републици Србији, а у циљу обављања развојних, стручних и регулаторних послова регионалног развоја образована је и Национална агенција за регионални развој.
Национална агенција за регионални развој спроводи Програм подршке развоју иновативних кластера. Општи циљ Програма јесте повећање продуктивности и конкурентности домаћих предузећа и предузетника повезивањем у кластере, као и јачање сарадње малих и средњих предузећа и предузетника с научно-истраживачким организацијама. У оквиру Програма подршке развоју иновативних кластера у 2012. години, Национална агенција за регионални развој је путем расписивања јавних позива додељивала бесповратна средства иновативним кластерима (правним лицима која управљају тим кластерима и која су одговорна за управљање пословним простором, објектима и активностима иновативних кластера).
Услови за добијање средстава, најчешће, јесу да је кластер уписан у Регистар удружења, да има одређени број активних чланова (што привредних друштава и предузетника, што институција за подршку), од којих је један број малих и средњих предузећа и предузетника и бар једна научно-истраживачка организација, да чланови нису у стечајном поступку или поступку ликвидације и да су измирили обавезе по основу пореза и доприноса, да им за исте активности нису одобрена подстицајна средства која потичу из буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и буџета локалне самоуправе, да су предузећа-чланови кластера, регистрована на територији Републике Србије, да су предузећа-учесници на пројекту, у већинском домаћем приватном власништву…
Пројектом се опредељују (пројектне) активности које се финансирају, као што су оперативни трошкови рада канцеларије кластера (трошкови рада запослених у кластеру, трошкови закупа простора и режијски трошкови рада канцеларије), интерно повезивање чланица (развој заједничке визије и циљева – стратешких и оперативних, успостављање унутрашње структуре, анализа потреба за обукама, размена информација, заједничко истраживање тржишта, координирана набавка), екстерно повезивање (маркетинг кластера и региона, помоћ при инвестирању, информације о тржишту, тражење партнера, подршка повезивању у ланце добављача, међународне мреже), привлачење нових чланова, организација програма усавршавања, специјализованих обука, радионица за упознавање с техничким прописима који се примењују на тржишту ЕУ релевантним за област пословања кластера, организација семинара и конференција којима се подстиче размена знања, повезивање чланова кластера и промоција кластера.
При Агенцији за привредне регистре води се и Регистар мера и подстицаја регионалног развоја. Регистар садржи групе података о мерама и подстицајима регионалног развоја и то о:
1) врсти мере регионалног развоја и називу правног акта који се односи на подстицање регионалног развоја;
2) идентификацији подстицаја (основни подаци о подстицају, намена подстицаја и врста финансијског подстицаја);
3) даваоцима, односно реализаторима мера и подстицаја;
4) корисницима подстицаја: појединачном и групном кориснику подстицаја, односно крајњим корисницима подстицаја.
Корисници подстицаја, као и начин доделе подстицаја, ближе се одређују развојним документима.
Као што је већ напоменуто, поред државних институција и министарства надлежног за послове привреде, многи међународни донатори подржали су и настављају да подржавају оснивање и функционисање кластера у Србији (преносе know-how управљања кластером и искуства). Пројекат за развој конкурентности и промоцију извоза (СЕЦЕП) организује тренинге о темама у вези с менаџментом кластера, а које су заједничке за све кластере.
На иницијативу седам кластера с подручја југоисточне Србије и уз техничку подршку данског програма за локални економски развој на Балкану ЛЕДИБ, у јануару 2011. године основана је и Кућа кластера, као јединствена развојно-пословна организација за подршку кластерима, удружењима и МСП сектору.
Кућа кластера је координатор Балканске мреже кластера која обухвата више од 30 кластерских организација и институција подршке из свих балканских земаља.
[signoff]
Програм од јавног интереса
Под програмом од јавног интереса нарочито се сматрају програми у области: социјалне заштите, борачко-инвалидске заштите, заштите лица са инвалидитетом, друштвене бриге о деци, заштите интерно расељених лица с Косова и Метохије и избеглица, подстицање наталитета, помоћи старима, здравствене заштите, заштите и промовисања људских и мањинских права, образовања, науке, културе, информисања, заштите животне средине, одрживог развоја, заштите животиња, заштите потрошача, борбе против корупције, као и хуманитарни програми и други програми у којима удружење искључиво и непосредно следи јавне потребе.
[/signoff]
[signoff]
Други облици удруживања
Још један облик удруживања присутан у Србији јесу привредне коморе. Привредне коморе јесу интересне, самосталне и пословно-стручне организације привредних друштава, предузетника и других облика организовања који обављају привредну делатност и које повезује заједнички пословни интерес на одређеном подручју или територији у Републици Србији. Њихов положај је регулисан Законом о привредним коморама. Истим законом коморе су и основане, али ради остваривања заједничких интереса, најмање 100 привредних субјеката могу основати и друге коморе према делатностима које ти субјекти обављају.
[/signoff]
У циљу остваривања интереса својих чланова, коморе остварују сарадњу с надлежним министарствима, другим државним органима и организацијама и органима локалне самоуправе и дају мишљења и предлоге државним органима у вези с питањима која су од интереса за привреду. Комора остварује сарадњу са организацијама синдиката и организацијом послодаваца. Комора сарађује с другим коморама и одговарајућим удружењима у земљи и иностранству.
Делатност коморе је:
– пружање и организовање стручне помоћи својим члановима ради побољшања и унапређивања њиховог пословања;
– проучавање питања која се односе на привредне гране заступљене у комори, праћење појава привредног живота и оцењивање њиховог дејства на привреду Републике Србије, односно своје територије или подручја;
– унапређивање и успостављање економске сарадње са иностранством, организовање привредне и туристичко-информативне пропаганде, сајмова, привредних изложби и других промотивних активности за потребе својих чланова;
– представљање домаће привреде у земљи и иностранству и њено укључивање у међународну размену робе и услуга на начин којим ће се својим члановима олакшати приступ светском тржишту;
– пружање правовремених и квалитетних информација својим члановима ради проналажења потенцијалних партнера и њиховог међусобног повезивања;
– развој информационог система у комори;
– подстицање истраживања у области научно-технолошког развоја;
– унапређивање предузетништва и менаџмента и праћење и преношење међународних искустава у тим областима, а нарочито менаџмента у области система квалитета;
– пословно повезивање и информисање чланова коморе;
– давање предлога надлежним државним органима за развој и увођење различитих инструмената заштите домаће привреде;
– покретање иницијативе о антидампингу у вези с некоректним понашањем страних произвођача на домаћем тржишту;
– пружање помоћи својим члановима у вези са финансирањем и кредитирањем производње у сарадњи с пословним банкама;
– праћење постојања конкуренције на тржишту у погледу привредних грана заступљених у комори и предлагање мера државним органима у погледу побољшања заштите конкуренције на релевантном тржишту, као и обавештавање и подношење захтева Комисији за заштиту конкуренције у случају повреда конкуренције на релевантном тржишту;
– неговање добрих пословних обичаја и пословног морала;
– организовање предавања, семинара и специјализованих курсева ради усавршавања и обуке кадрова у привреди, и издавање одговарајућих уверења коморе;
– усклађивање интереса чланова коморе;
– пружање помоћи при оснивању нових предузећа и преструктурирању постојећих;
– припремање и промовисање типских уговора између предузећа;
– обављање и других послова од интереса за чланове коморе.
У Србији се могу оснивати и општа удружења предузетника, ради заједничког унапређивања рада и пословања, усклађивања посебних и заједничких интереса, предлагања мера за побољшање услова пословања и економског положаја и социјалне сигурности, као и ради разматрања и решавања и других питања од заједничког интереса.
[signoff]
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
Програм за конкурентност и иновативност (CIP)
http://www.ec.europa.eu/cip/
Програм за конкурентност и иновативност (CIP) у Србији
http://www.cip-srbija.rs/
Пројекат за развој конкурентности и промоцију извоза
www.secep.rs
Програм регионалног друштвено-економског развоја II
www.rsedp2serbia.eu
Национална агенција за регионални развој
http://www.narr.gov.rs/
Агенција за страна улагања и промоцију извоза – SIEPA
http://www.siepa.gov.rs/
Агенција за осигурање и финансирање извоза – AOFI
http://www.aofi.rs/
Привредна комора Србије
http://www.pks.komora.net/
Европска кластер опсерваторија
http://www.clusterobservatory.eu/
Europe INNOVA мрежа кластера
http://www.europe-innova.org/
Excellence for Cluster Managеment
cluster-excellence.eu
[/signoff]
[blockquote]
КЛАСТЕРИ У ПРАКСИ
Српска филмска асоцијација (СФА)
Кластер СФА настао је 2009. године из потребе филмске индустрије да се Србија у свету промовише као филмска дестинација и тиме подстакне долазак што већег броја страних филмских и телевизијских пројеката у нашу земљу, где би били снимани уз коришћење свих наших ресурса. Наши филмски радници и продуценти желели су да Србија обнови углед који је имала бивша Југославија још 60-их, па све до 90-их година прошлог века, када је наша земља, после Велике Британије, била друга филмска дестинација за америчке продукције изван Америке.
Извршна директорка ове асоцијације, Ана Илић, за часопис Lege Artis наводи да су постојали сви услови да се Србија укључи у светско тржиште филмских локација, али се нико тиме стратешки није бавио. Зато је 16 продуцената и филмских радника основало СФА да, по узору на тзв. филмске комисије које постоје свуда у свету, промовише Србију и развија је као исплатив и висококвалитетан продукцијски центар.
Који је конкретан интерес, а која практична корист од формирања кластера СФА?
Конкретан интерес је у привлачењу директних страних инвестиција и подстицању извоза услуга кроз међународне филмске и телевизијске пројекте, а практична корист је у јединственој промоција комплетног продукцијског потенцијала наше земље кроз заједнички бренд Film in Serbia. Осим тога, постојање једне високопрофесионалне кровне организације, као што је СФА, одаје утисак организоване и уређене индустрије, чиме се, свакако, подиже и кредибилитет њених чланова. Поред тога, СФА омогућава умрежавање свих својих 80 чланова који су махом из филмске индустрије, али и из других привредних сектора који пружају подршку филмској индустрији и у великој мери учествују у филмским и ТВ пројектима. То су, понајпре, хотели, ресторани, кетеринг предузећа, текстилна индустрија (кројачи, дизајнери…), дрвна индустрија, грађевинарство, транспорт и разни занати.
Да ли је СФА учествовала у неким заједничким пројектима које је финансирала ЕУ?
СФА је с великим успехом имплементирала двогодишњи пројекат развоја пословног окружења наклоњеног филму (Film Friendly Environment Development Project) који је финансирала ЕУ кроз Регионални социо-економски програм развоја 2 (РСЕДП2). Партнери СФА на овом пројекту били су НАЛЕД (Национална алијанса за локални економски развој) и СИЕПА (Агенција за страна улагања и промоцију извоза). Практична корист од овог пројекта огледа се у томе што су осмишљене, а затим и уведене стандардне процедуре и транспарентни ценовници за издавање дозвола за снимање. У том смислу, урађена је сертификација 10 градова и општина (Врачар, Савски венац, Ваљево, Крагујевац, Суботица, Сомбор, Смедерево, Пожаревац, Панчево, Топола), 1 јавног предузећа (ЈКП Београд Зеленило) и 1 министарства (МУП) са ознаком film friendly. Двадесет представника општина, државних органа и јавног предузећа прошло је обуку СФА о томе како да сарађују с продуцентима и пружају услуге филмском сектору. Преко 80 филмских и ТВ професионалаца прошло је стручне обуке с врсним страним предавачима, попут тренинга за буџетирање филма, кастинг, управљање филмским локацијама и правом у домену индустрије забаве. Формирана је прва база филмских локација у Србији на адреси www.filmlocationserbia.com, као и нови портал www.filminserbia.com који представља комплетну понуду Србије, али даје и упутства за добијање дозвола за снимање у нашој земљи и представља све сертификоване градове и организације. Програм сертификације ће се и даље наставити прикључивањем нових film friendly организација, градова, општина и министарстава.
Да ли је формирањем овог кластера у пракси постигнуто уговарање послова већег обима или нешто од претпостављених циљева?
Асоцијација је остварила видне резултате како због умрежавања својих чланова, тако и због добре и константне промотивне кампање коју спроводи у свету. Наши чланови међусобно сарађују, али често једни другима обезбеђују и неке посебне услове и погодности. Тако, рецимо, сви наши чланови имају попуст од 50% у хотелима Hyatt, Belgrade Art Hotel и Метропол који су такође чланови СФА, DHL нашим члановима одобрава попуст од 35%, а АЦБ осигурање даје најбоље могуће савете по питању осигурања. Поред тога, обезбеђујемо и 25% попуста за правна лица и 50% попуста за физичка лица за све адвокатске услуге. На тај начин развијамо међусобну сарадњу својих чланова.
У Србију је у последње четири године, кроз активности СФА, али, наравно, у великој мери и њених појединачних чланова, уложено скоро 60 милиона евра кроз стране филмске и ТВ пројекте.
Да ли је ресорно министарство подстакло формирање кластера СФА и да ли га је на било који начин помогло?
Министарство економије и регионалног развоја подржало је СФА малом субвенцијом још 2009. године, управо кроз помоћ новооснованим кластерима. Касније смо још једном аплицирали за фонд подршке кластерима, али ту подршку нисмо добили. На један конкурс нисмо уопште ни аплицирали будући да су постављени услови били практично немогући – конкурс је објављен у јуну, резултати би се сазнали у августу, а активности је требало спровести од септембра до новембра. У тако тесним роковима заиста се не може ништа озбиљно планирати. Сличних конкурса касније више није ни било.
Од самог почетка имамо изузетно добру сарадњу с агенцијом СИЕПА, с којом реализујемо неке заједничке активности, а два пута смо заједно наступали и на светском сајму филмских локација у Лос Анђелесу.
Како уопште ресорно министарство или нека друга агенција одлучује о томе ком ће кластеру помоћи?
Поступци одлучивања министарства о додели субвенција заиста нису транспарентни и ту нема неке јасне политике. Главни проблем су релативно мали број таквих конкурса и занемарљива средства која се могу доделити, тако да на њих ми заиста и не рачунамо.
Након четири године свог постојања, да ли је кластер СФА оправдао разлог свог настанка, шта бисте променили и унапредили у њему?
СФА је превазишао очекивања својих оснивача у сваком смислу. Након четири године ово је један изузетно функционалан кластер који стално проширује своје чланство, повећава број партнера и распон својих активности. Једино у чему наш кластер није успео – за сада, а у шта је уложено много средстава, ресурса, труда и енергије, јесте да убеди нашу владу да треба да се уведу подстицаји за привлачење страних продуцената и копродуцената у нашу земљу. Овакве програме има преко 30 земаља у свету и 44 америчке државе. Четири године веома интензивно радимо на томе – од првобитних истраживања и ангажовања експерата, како би се осмислио програм који би најбоље одговарао нашем законодавству, до веома конкретних предлога најфункционалнијег решења. Успели смо да се у Закону о кинематографији, који је донет децембра 2011. године, предвиди увођење програма подстицаја (члан 7), али, нажалост, још увек није донет подзаконски акт којим би овај програм заиста и био уведен и могао да се спроводи. Наравно, нећемо одустати у томе, јер ће доношењем овог важног акта Србија заиста моћи да постане врхунски продукцијски центар у овом делу Европе.
С којим проблемима се сусрећете у пракси?
Оно што у нашој земљи недостаје кластерима јесте најпре разумевање смисла постојања кластера и у приватном и у јавном сектору, лоша сарадња приватног и јавног сектора, ненавикнутост државних органа на кластере као представнике једног сектора, једне индустрије, а често чак и више њих. Такође, у нашој земљи не постоји правноформално приватно-јавно партнерство, што би иначе могло да буде добро институционално решење за кластере. Поред свега тога, готово да уопште не постоје фондови или донатори који покривају оперативне трошкове кластера и то је највећи проблем за организације овог типа. Суштина јесте у томе да кластери постану самоодрживи, али у пракси то није нимало лако, нарочито у првим годинама развоја.
Који су даљи планови СФА?
Од 1. септембра СФА ће почети да спроводи пројекат развоја Подунавља као филмске локације уз подршку ЕУ и Аустријске развојне агенције АДА. Наравно, наставићемо и с проширивањем чланства, партнерстава и услуга које можемо пружити члановима. Интензивно ћемо и даље промовисати Србију у свету и лобирати за увођење програма подстицаја.
[/blockquote]